Menjaju li se zbog Ukrajine pravila igre: Teško do konsenzusa o novim predlozima o proširenju EU

Nedavni predlozi nekoliko zemalja članica o modifikovanju načina pristupanja Evropskoj uniji motivisani su situacijom u Ukrajini, kažu sagovornici Kosovo onlajna, ali ocenjuju da u EU za sada o tom pitanju ne postoji konsenzus i da ga neće biti tako lako postići.

Piše: Jelena Novakov

Nemački kancelar Fridrih Merc prošle sedmice je predložio da Ukrajina dobije status pridruženog člana EU, što bi toj zemlji omogućilo učešće na sastancima lidera i ministara EU, ali bez prava glasa. Prema tom planu, kandidati poput Moldavije i oni sa Zapadnog Balkana ne bi postali pridruženi članovi, već bi dobili niži status posmatrača u institucijama EU.

Zemlje posmatrači bi, prema Mercovom planu, takođe imale veći pristup programima EU i određenim sektorima jedinstvenog tržišta, u skladu sa napretkom u sprovođenju domaćih reformi, kroz proces postepene integracije.

Pojedini evropski lideri, poput novog mađarskog premijera Petera Mađara i slovačkog premijera Roberta Fica, usprotivili su se ovakvom planu i naglasili da bi kandidati sa Zapadnog Balkana trebalo da budu integrisani u Evropsku uniju pre Ukrajine, ail uz napomenu da bi svako od njih morao da ispuni uslove pristupanja.

Istovremeno, Austrija, Češka, Italija, Slovačka i Slovenija pozvale su Evropsku komisiju da preispita način na koji uključuje potencijalne članice sa Zapadnog Balkana u jedinstveno tržište Unije, kako bi sprečila povećanje ruskog uticaja u tim zemljama.

Kako se navodi u dokumentu poslatom EK, ovaj pristup bio bi „zasnovan na zaslugama, po potrebi i korak po korak“, opisujući ga kao „sistemsku sektorsku integraciju“. 

Autori dokumenta pozvali su komesarku EU za proširenje Martu Kos da iznese nove ideje u tom pravcu.

Kos je prvobitno rekla da ne podržava ideju albanskog premijera Edija Rame i srpskog predsednika Aleksandra Vučića o integraciji zemalja regiona u jedinstveno evropsko tržište i šengensku zonu, ali bez prava veta.

Ona je, međutim, juče za Fajnenšl tajms rekla da Unija mora da promeni sistem pristupanja kako bi odgovorila na potrebe Ukrajine i da Brisel mora da bude inovativan, ali i naglasila da bez obzira na eventualnu reformu procesa proširenja, nema popuštanja kada je reč o osnovnim principima i standardima u vezi sa vladavinom prava, nezavisnosti pravosuđa i korupcije. 

Sagovornici Kosovo onlajna nemaju dilemu – predlozi o promeni načina pristupanja podstaknuti su situacijom u Ukrajini.

Pritisak iz Ukrajine

Direktorka Instituta za evropsku politiku u Severnoj Makedoniji Simonida Kacarska ocenila je da je Evropska unija pojačala angažman po pitanju proširenja zbog pritiska u vezi sa Ukrajinom, ali da je teško očekivati da će države članice u kratkom roku postići saglasnost o značajnijim promenama te politike.

Kacarska je podsetila da države EU intenzivnije rade na pitanju proširenja od ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine, ali da se sada predlozi dodatno razrađuju, pa se pojavljuju novi modaliteti od strane pojedinih članica.

Na pitanje koji bi predlog o pristupanju bio najbolje rešenje za kandidate sa Zapadnog Balkana, odgovara da je punopravno članstvo u Evropskoj uniji nesumnjivo najpovoljniji model.

„Ukoliko to nije opcija, što je i unutar same Evropske unije veoma teška tema za raspravu, jer je teško očekivati da bilo koji lider gradi politički diskurs na drugačijem pristupu, onda ne treba izgubiti iz vida osnovni cilj – podsticanje demokratske i ekonomske transformacije. Do sada, osim članstva u EU, nismo videli nijedan drugi model koji je uspeo da postigne takve rezultate“, kazala je Kacarska za Kosovo onlajn.

Prema njenim rečima, rasprave unutar EU veoma su složene, jer bi svaka promena modela pristupanja podrazumevala potpuno novi institucionalni okvir članstva ili izmene evropskih ugovora, koji jasno predviđaju da svaka država članica ima ista prava i iste obaveze.

„Dakle, nije problem samo u političkoj saglasnosti država članica. Postoje i ozbiljna pravna pitanja sa kojima se Evropska unija već dugo suočava, ali koja često nisu u prvom planu. Ukratko, teško je očekivati da će države članice u kratkom roku postići saglasnost o značajnijim promenama politike proširenja“, zaključila je Kacarska.

Možda se nešto razreši u junu

Direktor Instituta za evropske studije u Beogradu Slobodan Zečević izjavio je da u Evropskoj uniji za sada ne postoji jedinstveni stav po pitanju promena u procesu pristupanja kandidata, ali da se možda na sastancima narednog meseca nešto razreši po tom pitanju.

Govoreći o tome koji od tih scenarija bi bio najbolji za zemlje regiona, Zečević je kazao da zavisi od vizije i ambicije svake države.

„Neke imaju ambicije da postanu punopravni članovi, kao što su Crna Gora, koja smatra da bi mogla 2028. godine da postane član, i Albanija, koja se nada 20230. Kada je reč o Srbiji, čiji su pregovori u zastoju, izjave su naše vlade da nama odgovara nekakav napredak kada je reč o ekonomskoj integraciji sa EU, bez obzira na to što nećemo biti punopravni članovi, jer bolje i to, nego potpuna blokada u odnosima sa EU“, rekao je Zečević za Kosovo onlajn.

Zečević je ukazao da za sada unutar EU ne postoji jedinstven stav o modifikovanim modelima proširenja.

„Kada je reč i Mercovom predlogu, ima dosta skepse u pojedinim državama, Mađarskoj, Austriji... Kada je reč o drugom planu, vezano za Zapadni Balkan, neke države, kao što su Holandija i baltičke zemlje, imaju zamerke na Srbiju“, pojašnjava je naš sagovornik.

Zajednička deklaracija - prečica ka EU

Diplomata Albert Prenkaj smatra da bi scenario uslovne integracije kandidata sa Zapadnog Balkana, uz garantovano članstvo u EU, predstavljao logičan geopolitički i strateški potez Brisela u novim međunarodnim okolnostima, dodajući da bi zajednička deklaracija o integraciji država Zapadnog Balkana pre 2030. godine mogla da predstavlja novu „prečicu” ka Evropskoj uniji.

„Zajednička deklaracija o integraciji država Zapadnog Balkana pre 2030. godine je od suštinskog značaja, kao nova prečica na putu ka EU. Mislim da je politička odluka o integraciji šestorke sa Zapadnog Balkana sa kriterijumima koji bi morali biti ispunjeni za integraciju logičan geopolitički i strateški realpolitički potez zvaničnog Brisela. Scenario bi predviđao uslovnu integraciju (sa garantovanim članstvom) sa kriterijumima koji bi pod nadzorom zemalja EU za svaku zemlju sa Zapadnog Balkana. U ovom slučaju EU bi se proširila i dobila novu političku i stratešku konturu, sprečavajući interferencije inverznih geopolitičkih interesa na tlu Evrope“, objasnio je Prenkaj za Kosovo onlajn.

Prenkaj je dodao da se pitanje evropskih integracija Zapadnog Balkana mora posmatrati iz geopolitičke perspektive, a ne isključivo kroz kriterijume za pristupanje EU, podsećajući da je Poglavlje 35 u pregovorima Srbije sa EU direktno povezano sa dijalogom Beograda i Prištine i sprovođenjem Ohridskog sporazuma iz 2023. godine.

„Od obe strane zahteva se da razvijaju dobrosusedske odnose, međusobnim priznanjem određene nacionalne simbole i reše prepreke za članstvo u međunarodnim organizacijama“, rekao je Prenkaj podsetivši da je Srbija, od 35 poglavlja - otvorila 22, od kojih je dva privremeno zatvorila, dok je Kosovo podnelo zahtev za članstvo u decembru 2022, ali da taj zahtev Savet EU do danas nije razmotrio.

U vezi sa zajedničkim autorskim tekstom Edija Rame i Aleksandra Vučića u kojem se predlaže fazni model integracije Zapadnog Balkana u jedinstveno tržište EU i šengenski prostor pre punopravnog članstva, napomenuo je da integracija Zapadnog Balkana predstavlja geopolitički i strateški bezbednosni imperativ EU i regiona.

„Uprkos Planu rasta za Zapadni Balkan koji predvidja ubrzanje socio-ekonomske konvergencije regiona sa EU do 2030, kao datum koji nije fiksan, mislim da je integracija ostalih evropskih zemalja, uključujući Zapadni Balkan geopolitički i strateški sigurnosni imperativ EU, pa i zemalja na jugoistočnom rogu Evrope. Iako možda zvuči nerealno, nepremostivo, i štaviše – kao neka vrsta naučne fantastike, integracija sa zajedničkim kriterijumima za zapadnobalkansku šestorku je optimalno geopolitičko rešenje za Evropu i EU“, kazao je Prenkaj.

Mekši pristup prema kandidatima

Glavni urednik TV Siri iz Tirane Bledian Koka izjavio je da Evropska unija od početka sukoba u Ukrajini 2022. godine smatra da je neophodno napraviti izuzetke u standardnim uslovima pristupanja za zemlje koje smatraju važnim, odnosno za „bezbednosni pojas Unije“, te primetio da postoji neka vrsta mekšeg pristupa prema kandidatima, poput Albanije i Srbije, uprkos problemima sa kojima se suočavaju.

„Mislim da će završetak procesa integracije zahtevati više vremena, a ono što je više zabrinjavajuće nije skepticizam javnosti u zemljama članicama, već volja i sposobnost zemalja kandidata da postignu potrebne standarde, a mi smo na početku ovog procesa, ili još nismo krenuli“, rekao je Koka za Kosovo onlajn.

On je ocenio da je predlog albanskog premijera Edija Rame i predsednika Srbije Aleksandra Vučića o prijemu u jedinstveno evropsko tržište bez potpune integracije u EU pokušaj da se izbegne blokada zbog pitanja Kosova.

Prema njegovim rečima, stav Vučića i Rame je koordinisan međusobno, ali i sa članicama EU, kako bi se izbegao skepticizam evropske javnosti oko kosovskog pitanja.

„Dakle, članicama se govori da se zemlje Zapadnog Balkana zaista mogu brzo pridružiti, ali da te zemlje neće imati dodatne pogodnosti, osim onih koje daje članstvo u EU. Neće imati pravo veta, kao što bi mogao biti slučaj sa Srbijom ili Albanijom, jer bi to moglo da stvori probleme zbog kosovskog pitanja. To je razlog za stav dve zemlje - da se izbegne svaka moguća blokada koju bi jedna ili druga mogla da izazove zbog problema koji imamo vekovima. Stoga, mislim da se EU veoma pažljivo bavi ovim trenutkom, ali sve se ovo dešava zbog geostrateške potrebe i da bi se stvorio garantni pojas za Uniju u teškim vremenima kroz koja prolazi ne samo Evropa ili Rusija, već ceo svet“, rekao je Koka.