Grenelova ruska kragna

Ričard Grenel
Izvor: Kosovo Online

Amerika ne želi da gubi vreme, njena aktuelna administracija u ovom trenutku ima veliko interesovanje za odnose Kosova i Srbije, posebno za razvoj njihovih ekonomija, i očekuje da se dve strane što pre vrate pregovorima kako bi postigle međusobni sporazum. Ovo je u najkraćem poruka američkog ambasadora Ričarda Grenela, koji je u prethodna dva dana protutnjao Prištinom i Beogradom, od jednih tražeći da odmah ukinu taksu na srpsku robu, a od drugih da prestanu sa kampanjom povlačenja priznanja kosovske državnosti.

Lični izaslanik Donalda Trampa tokom tek okončane posete delovao je veoma odlučno, primetno je optimističan u pogledu daljeg razvoja događaja, ali je ostavio mogućnost da se strane ipak ne približe u stavovima, a to bi, kako je naglasio, dovelo do toga da se “Amerika povuče”. Kakve bi posledice tog povlačenja tačno bile, nije precizirao.

Ali krenimo redom. Sve u vezi sa Grenelovim dolaskom počelo je pre nekoliko dana iznenađujućom informacijom, da je uz posredstvo vrha američke diplomatije nemačka "Lufthanza" odlučila da otvori avionsku liniju između Beograda i Prištine, koja ne radi već 21 godinu. Ova vest je posebno uznemirila duhove u Prištini, gde su čitavu stvar odmah doveli u vezu sa odustajanjem od takse na srpsku robu i negiranjem državnosti Kosova, jer je oštrom oku pojedinaca zasmetalo to što se nigde ne navodi da je reč o međunarodnom letu.

Tramp se, međutim, lično potrudio da stvari legnu bez velikih dramskih zapleta i postavljanja starog pitanja "ima li pilota u avionu". Proglasio je dogovor o avionskom povezivanju dva grada velikom pobedom i odmah iza toga u Prištinu i Beograd doleteo je Grenel, koji ima Trampovu "pilotsku dozvolu".

Ono što je Grenel izgovorio u susretima sa Hašimom Tačijem i Aleksandrom Vučićem u mnogome podseća na ono kako je svojevremeno spoljnu politiku SAD predstavljao legendarni Džordž Šulc, dugogodišnja "siva eminencija" američke administracije. Ekonomija ispred politike, biznis u funkciji poslovnih ljudi i običnog sveta, koji ne žele da im politika određuje sve u životu. To je bila Šulcova teza kada je početkom sedamdesetih godina prošlog veka, tada kao Niksonov ministar finansija, usred najzategnutijih odnosa na liniji SAD - SSSR dolazio u Moskvu i sa Brežnjevom dogovarao politiku razoružavanja.

Smatrali su ga prijateljom Rusije, odličnim poznavaocem ovog naroda i to mu je davalo posebno mesto u američkoj spoljnoj politici, od Niksona do Regana. Po mnogima Šulc je bio jedan od najboljih pregovarača, čovek čija predavanja nije propuštao ni Henri Kisindžer, i koji je imao posebnu veštinu da dve strane potpuno suprotnog mišljenja nagovori da igraju u istom kolu.

Tu se vraćamo na našu priču o Ričardu Grenelu, Trampovom Šulcu za Kosovo i Srbiju. Energičan i otvoren u nastupu, Grenel je došao s porukom da ljudi na Kosovu i u Srbiji treba da dobiju više mogućnosti za posao i zaradu, da se okrenu ekonomiji i stare svađe ostave iza sebe. Kako smo već naveli, od kosovskih vlasti nedvosmisleno traži brzo ukidanje poreza na srpsku robu, a od Beograda da stane sa kampanjom povlačenja priznanja državnosti Kosova, što je jasan kompliment na račun spoljne politike Srbije u poslednjih nekoliko godina i priznanje njenih rezultata, ma šta o tome govorio Bedžet Pacoli.

Ova dva zahteva Grenel je doveo u direktnu vezu i s obzirom na vidljivo smanjenje brojnosti država koje joj daju podršku čini se da Priština ima sasvim dovoljno razloga da brzo ispuni svoj deo obaveze. Predsednik Srbije, međutim, uz zahvalnost američkom diplomati na izdvojenom vremenu i energiji nije pokazao spremnost da taksu i povlačenje priznanja stavi u isti koš, a da li je Grenel s Vučićem u razgovoru izneo još neke argumente i opcije ostaće nepoznanica bar još izvesno vreme.

U svakom slučaju, kao i u svim jednačinama sa više nepoznatih, tako je i u ovoj rezultat i dalje u magli na horizontu. Poznavaoci prilika u Beogradu i Prištini u većini smatraju da je došlo vreme za vraćanje za pregovarački sto, i ubeđeni su da je Haradinajevom porezu na srpske proizvode istekao rok, pa ako ni zbog čega drugog od Kurtija i Mustafe se očekuje da konačno postignu dogovor o vladi kako bi na prvoj sednici poništili odluku o taksama. Grenel, za koga smo prilikom večere sa Tačijem saznali da voli košulje sa ruskom kragnom, to im je i direktno saopštio u lice juče u Prištini.

Dakle, aktuelnoj američkoj vlasti se žuri, u ovom momentu imaju veliko interesovanje za kosovski rasplet i to je nešto što definitivno zaslužuje dužnu pažnju i respekt. Posle svih sirijskih, iračkih, venecuelanskih i iranskih lomova jedna pobeda, kako to reče Tramp, više je nego dobrodošla. Naročito u godini izbora.

Stvari, međutim, nisu najjasnije ni u samoj Americi, i to je ono što celoj priči daje "čudan ton". "Duboka država", kako mnogi analitičari vole da je zovu, više puta do sada je pokazala koliko je moćna i da često ima drugačije planove od onih koje zastupaju američki predsednici. A Tramp je u ratu sa "dubokom državom" otkako se uselio u Belu kuću. Ovih dana upravo pokušavaju da ga sruše u Vašingtonu. U tom kontekstu kosovsko rešenje, koje bi nosilo njegov potpis, značilo bi možda i jednu mnogo značajniju Trampovu pobedu na unutrašnjem terenu. A to je već nešto o čemu mora da se piše posebna analiza.