IFIMES: Vašingtonski sporazum - nova era političkih i ekonomskih odnosa Srbije i SAD

vašington vučić hoti tramp
Izvor: Facebook

U Vašingtonu su 4. septembra 2020. Srbija i Kosovo potpisali odvojene sporazume sa SAD o "ekonomskoj normalizaciji". Sporazumi se ne dotiču već postojećeg dijaloga, koji se odvija između zvaničnog Beograda i Prištine uz posredovanje EU.

Vašingtonski sporazum predstavlja novu političku realnost ne samo za Kosovo i Srbiju nego za celi region Zapadnog Balkana pa čak i za samu EU. Sporazum je proizvod dugog i napornog rada uz snažan angažman američkog specijalnog izaslanika za dijalog između zvaničnog Beograda i Prištine ambasadora Ričarda Grenela. 

Sporazum između ostaloga predviđa uspostavljanje direktne avionske i železničke linije na relaciji Beograd – Priština i izgradnju autoputa Niš – Priština te niz drugih ekonomskih i infrastrukturnih projekata. Potpisnici su se obavezali, da obustave na godinu dana kampanju za priznavanje, odnosno povlačenje priznanja Kosova.

Povezanost Balkana i Bliskog istoka

U okviru potpisanih sporazuma predviđeno je međusobno priznanje Izraela i Kosova te premeštanje ambasade Srbije iz Tel Aviva u Jerusalim u roku jedne godine. Administracija predsednika Donalda Trampa je pripremila i tzv. Abrahamovski sporazum, koji je doveo do međusobnog priznanja i uspostavljanja diplomatskih odnosa Izraela sa dve arapske države, Ujedinjenim Arapskim Emiratima (UAE) i Bahreinom. Naglašeno je, da je potrebno potaknuti napore na promicanju međuverskog i međukulturnog dijaloga za unapređenje kulture mira između tri abrahamovske religije i čitavim čovečanstvom. Potpisnici su istakli, da veruju, da je najbolji način za rešavanje izazova saradnja i dijalog te da razvijanje prijateljskih odnosa među državama unapređuje interese trajnog mira na Bliskom istoku i širom sveta.

Judaizam, hrišćanstvo i islam vuku zajedničke korene od praoca Abrahama i upravo je intencija Trampove administracije bila, da kroz postizanje paketa sporazuma, ne samo da relaksiraju odnose između tri velike monoteističke religije, nego da za višedecenijska, čak i stoletna otvorena pitanja i sporove pronađe trajna rešenja. Pri tome ne treba zaboraviti činjenicu, da su Bliski istok i Balkan sve do kraja Prvog svetskog rata bili isti odel u američkom Stejt Departmentu što ukazuje, da su odnosi i entiteti u ta dva regiona u mnogome slični i međusobno povezani. Čak se u delu međunarodnih krugova prave komparacije između izraelsko-palestinskog i srpsko-albanskog spora. 

"Mini-Šengen" - prosperitet Zapadnog Balkana zahvaljujući SAD

Vašingtonski sporazum je još jednom potvrdio opredeljenost i snažnu nameru američke administracije, da realizuje projekt "mini-Šengen" koji bi posle 30 godina sporova, napetosti, konflikata i zastoja mogao dovesti do prosperiteta svih država regiona.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić (SNS), premijeri Severne Makedonije i Albanije, Zoran Zaev (SDSM) i Edi Rama (PS) su u Novom Sadu 9.oktobra 2019. godine potpisali Deklaraciju o namerama o uspostavljanju "mini-Šengena" između te tri zemlje. Zajednička deklaracija predviđa eliminisanje graničnih kontrola i ostalih barijera za lakše kretanje u regionu do 2021. godine, koji će omogućiti i građanima da putuju samo uz ličnu kartu, kao i da se zaposle bilo gde ukoliko imaju potvrdu o svojim kvalifikacijama. Deklaracija predviđa i priznavanje diploma, kao i bolju saradnju u borbi protiv organiziranog kriminala, korupcije i pomoć u slučajevima prirodnih nepogoda što se posebno pokazalo važnim za vreme trajanja pandemije kovid-19. 
 
Potpisana deklaracija trebala bi, da pomogne da region Zapadnog Balkana počne da funkcioniše na četiri ključne slobode na kojima temelji Evropska unija - sloboda kretanja ljudi, kapitala, roba i usluga. Inicijativa je otvorena i za preostale zemlje Zapadnog Balkana: Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru i Kosovo. Naglašeno je, da navedena inicijativa ne predstavlja kompenzaciju ili alternativu za članstvo u EU država regiona.

Analitičari su ocenili, da hrabra i vizionarska ideja "mini-Šengena" predstavlja najvažniji projekt od raspada SFRJ do danas. Taj projekt probudio je optimizam i ulio nadu, da se na ovim prostorima može osigurati bolja i prosperitetnija budućnost. Realizacija "mini-Šengena" doprinela bi homogenizaciji evropskog prostora i osigurala realizaciju u praksi evropskih sloboda kretanja ljudi, roba, kapitala i usluga. To bi obesmislilo balkanske nacionalizme, a pritom i osnažilo EU, koja je nemoćna pred pritiscima Rusije, Kine i Turske i koja se ne suprotstavlja odlučno populistima, koji kolaboriraju sa snagama čiji je jedini cilj razaranje evropskog jedinstva i u konačnici EU. Jedan deo faktora u regionu, Evropi i svetu se protive ovoj inicijativi, jer njihovim interesima odgovara, da Balkan ostane trajno nestabilno područje ge nikada neće doći do susedskog pomirenja i saradnje, istinske evropeizacije, dugoročnog ekonomskog prosperiteta, stabilnosti, mira, perspektive za mlade i obrazovane ljude sa krajnjim ciljem ulaskom svih država Zapadnog Balkana u EU. 

Vašingtonskim sporazumom Kosovo se obavezalo, da će se priključiti projektu "mini-Šengen" što predstavlja važan moment za njegovu dalju implementaciju. Padom 31-godišnjeg režima Mila Đukanovića (DPS) očekuje se, da i Crna Gora pristupi "mini-Šengenu". Đukanovićevo suprotstavljanje uspostavljanju "mini-Šengena" pokazuje, da teritorijama i državama koje su slabe iz različitih razloga ili su kriminalne/korumpirane, ne odgovara nikakav ekonomski prosperitet, jer sa ekonomskim povezivanjem počinje i vladavina prava. Posrnula ekonomija na Kosovu i korupcija te Đukanovićeva zločinačko-kriminalna-mafijaška država Crna Gora su isti ili sličan primer. Milo Đukanović ima dvostruku hipoteku, kriminalnu i ratno zločinačku, te svaka akcija, koja za cilj ima povezivanje je na udaru njegovog režima. Očekuje se, da se "mini-Šengenu" pridruži i Bosna i Hercegovine, jer bi se u suprotnom pojedini politički čelnici iz Bosne i Hercegovine mogli naći pod sankcijama SAD kao što se već nalazi član Predsedništva BiH Milorad Dodik (SNSD). Očekuje se, da Srbija i Kosovo odmah izvrše suspenziju svih međusobnih poternica za ratne zločine, a Srbija da suspenduje poternice koje je raspisala koristeći univerzalnu nadležnost za zločine počinjenje u Bosni i Hercegovini.

Vašingtonskom sporazumu i projektu "mini-Šengen" snažnu podršku daje i novootvorena regionalna Kancelarija američke Međunarodne razvojne finansijske korporacije (DFC), koja je otvorena u Beogradu, nakon sastanka predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijerke Srbije Ane Brnabić (SNS) sa specijalnim izaslanikom predsednika SAD za dijalog Srbije i Kosova Ričardom Grenelom i izvršnim direktorom DFC Adamom Bolerom.

Model za rešavanje pitanja imovine na Kosovu

Potpisani sporazumi o "ekonomskoj normalizaciji" u Vašingtonu ni u kom slučaju ne dovodi u pitanje dijalog, koji se odvija između zvaničnog Beograda i Prištine posredstvom EU. Iako je Briselski sporazum potpisan 19. aprila 2013. godine nije došlo do njegove realizacije uglavnom zbog opstrukcija kosovskih vlasti, da implementiraju Briselski sporazum, posebno onaj deo koji se odnosi na nestale osobe (arhiva OVK) te formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO).  

Pitanje imovine predstavlja jedno od ključnih sporenja između zvaničnog Beograda i Prištine. Sporazum iz Vašingtona predviđa rešavanje korišćenja i upravljanja jezerom Gazivode i zbog toga će biti izrađena studija izvodljivosti. 

Spor postoji i kada je u pitanju i ostala imovina na Kosovu, a najčešće se spominje Rudarsko-metalurški i hemijski kombinat "Trepča" i imovina u energetskom sektoru, čija se vrednost procenjuje na preko tri milijarde evra.

Eksperti smatraju, da se za sporno pitanja imovine odnosno vlasničkih udela može primeniti model Nuklearne elektrane Krško, koja je izrađena zajedničkim sredstvima tadašnje SR Slovenije i SR Hrvatske. Raspadom SFRJ nastale su nove realnosti odnosno nove države, Republika Slovenija i Republika Hrvatska, a Nuklearna elektrana Krško ostala je na teritoriji Republike Slovenije. Pitanje vlasništva i upravljanja rešeno je na način, da svaka strana (država) ima 50% vlasnički udeo i shodno tome zajedničko upravljanje elektranom. Model Nuklearne elektrane Krško može se primeniti i na Kosovu, jer elektroenergetski objekti ostaju na teritoriji Kosova, a utvrdili bi se vlasnički delovi između Kosova i Srbije te način kako bi se zajednički upravljalo energetskim objektima. Taj model, koristeći analogiju, mogao bi se upotrebiti i za imovinu/vlasničke udele u drugim sektorima na Kosovu. 

"Mlitava" uloga EU

EU je za vreme pandemije kovid-19 bila spora i nespretna, tako da su tu prazninu za vreme korona diplomatije pokušale popuniti druge države.

EU je pokazala sve svoje anomalije odnosno nemoć tokom posredovanja u dijalogu između zvaničnog Beograda i Prištine. Iako je Briselski sporazum potpisan 2013.godine nije došlo do njegove implementacije po ključnim pitanjima. EU je bila nemoćna i kada su kosovska vlada i njen čelnik Ramuš Haradinaj (ABK) uveli dodatne takse na uvoz robe i usluga iz Bosne i Hercegovine i Srbije te time grubo prekršili sporazum o slobodnoj trgovini CEFTA. 

Umesto da EU precizira svoju politiku proširenja na Zapadni Balkan sa vremenskim odrednicama i dalje se služi opštim floskulama o evropskoj perspektivi i da Zapadni Balkan pripada Evropi, koje državama Zapadnog Balkana i njihovim građanima ništa ne znače niti smanjuju njihovu već postojeću neizvjesnost.

Analitičari smatraju, da EU može ispraviti svoju grešku odnosno "mlitavu" ulogu te ubrzano u svoje punopravno članstvo primiti preostale države Zapadnog Balkana (Srbija, Kosovo, Albanija, Bosna i Hercegovina, Sjeverna Makedonija i Crna Gora), jer će u suprotnom otvoriti prostor snažnom uticaju Rusije, Kine i Turske što može dovesti do promene geopolitičke orijentacije pojedinih država. Analitičari podsećaju, da je u nedavnoj prošlosti EU primila u svoje punopravno članstvo Bugarsku i Rumuniju, iako i sada u pojedinim sektorima države Zapadnog Balkana bolje funkcionišu od Bugarske i Rumunije, a EU je 2004. godine primila čak samo polovinu države Kipar u svoje punopravno članstvo, tako da EU nema izgovora kada je u pitanju ubrzan prijem zemalja Zapadnog Balkana u članstvo EU. 

Zbog toga je važno, da kroz projekt "mini Šengena" države Zapadnog Balkana trajno zadrže političku i ekonomsku stabilnost kako bi se pozitivan trend njihove međusobne saradnje ne bi zaustavio uz snažnu podršku i prisutnost SAD u regionu. 

Nova era političkih i ekonomskih odnosa Srbije i SAD

O važnosti potpisanog sporazuma u Vašingtonu i početku nove ere političkih i ekonomskih odnosa između Srbije i SAD ilustrativno govore reči predsednika Srbije Aleksandra Vučića na otvaranju kancelarije Međunarodne razvojne finansijske korporacije (DFC) u Beogradu: "Za nas je ovo važan dan. Mi smo svoje ekonomske odnose sa SAD rešili još 1881. godine, a od tada nismo imali ovako važnih sporazum"  i dodao "da će Srbija ispuniti obaveze iz sporazuma koji je potpisan u Vašingtonu 4. septembra 2020. Tamo gde Amerikanci hoće da investiraju, tamo gde je američka razvojna agencija, tamo se radi. Ponosni smo što se otvara kancelarija, koja će imati svu podršku Republike Srbije".

Specijalni izaslanik predsednika Trampa za dijalog između Beograda i Prištine ambasador Ričard Grenel je rekao, da je cilj, da se obećanja pretvore u istinska radna mesta i pozvao građane Srbije da nas "drže za reč", dodavši da će ispuniti data obećanja. "Treba nam jedna godina da pokažemo ljudima na Kosovu i u Srbiji boljitak u ekonomiji", istakao je Grenel.

Analitičari smatraju, da je Srbija ključna država regiona za održavanje stabilnosti i mira i zbog toga otvaranje regionalne kancelarije Međunarodne razvojne finansijske korporacije (DFC) predstavlja novi početak za Srbiju i Zapadni Balkan, koji treba da pokaže snagu regiona, koji više neće biti "zaključan u prošlosti", već da će biti "fokusiran ka budućnosti".