IFIMES: Vučić uspešno rebrendira Srbiju, Kosovo u nazadovanju

Đuzep - Vučić - Borelj
Izvor: RSE

Međunarodni institut za bliskoistočne i balkanske studije iz Ljubljane IFIMES je povodom prevremenih parlamentarnih izbora na Kosovu, koji će se održati 14. februara 2021. godine pripremio analizu aktualne političke situacije. Iz opširne analize "Prevremeni izbori na Kosovu 2021: Šansa za novi početak?"

Na Kosovo je 2021. godina - godina izbora. Peti parlamentarni izbori biće održani 14.februara 2021.godine. Nakon formiranja skupštinske većine biće izabran predsednik Kosova, a slede i redovni lokalni izbori. U takvoj situaciji ne postoji ambijent za ozbiljan rad, posebno na suzbijanju pandemije kovid-19, te jačanju građanskih i drugih sloboda. Kompletan društvenopolitički život se sveo na  izbore i izborne kampanje.

Međunarodni institut za bliskoistočne i balkanske studije je u januaru 2021.godine objavio analizu "Prevremeni izbori na Kosovu 2021: Kraj jedne epohe“.

Skupština Kosova broji 120 poslanika, od kojih je 20 poslaničkih mesta zagarantovano za pripadnike manjinskih zajednica. Srpskoj zajednici pripada 10 poslaničkih mandata, bošnjačkoj tri, turskoj dva, Romima (RAE zajednice) četiri i goranskoj jedno poslaničko mesto.

Za predstojeće prevremene izbore u evidenciji Centralne izborne komisije Kosova evidentirano je 1,9 miliona birača administrativno podeljenih u 38 opština u kojima živi 1,8 miliona stanovnika. Građani u dijaspori mogu da glasaju do 13. februara 2021. CIK je prihvatio 175.273 birača da glasaju putem pošte, dok je na prošlim izborima bilo omogućeno, da 35.087 birača glasa putem pošte izvan Kosova. Na izborima učestvuje 28 političkih subjekata, od kojih 21 politička stranka, dvije koalicije i pet građanskih inicijativa. Izborna kampanja počinje od 2.februara 2021. i trajat će svega 10 dana, iako neformalno traje već nekoliko mjeseci.

Kosovo je još uvek jedna od zemalja u regionu, koja ima probleme sa konačnim biračkim spiskom, koji je nepročišćen i neverodostojan, jer je nelogično da na Kosovu ima više birača nego stanovnika.  Posebno zabrinjava činjenica, da se na ove izbore prijavio izuzetno visok broj od 175.273 birača za glasanje putem pošte što opravdano otvara sumnje u moguće manipulacije. Nakon ocene zahteva, odobreno je 101.839 zahteva za registraciju, dok je 29.633 zahteva odbijeno.

World Justice Project (WJP) svake godine objavljuje indeks vladavine prava, koji važi kao vodeći svetski izvor za pouzdane, nezavisne podatke o pravnoj državi, koja države razvrstava u pogledu uspešnosti pravne države.

Zemlje sa snažnim i nezavisnim sudstvom postižu visoke rezultate, suprotno zemlje sa korumpiranim sudijama uvrštavaju se nisko na lestvici. Nedavno objavljeni indeks za 2020.godinu pokazuje da je stanje na Kosovu poražavajući, jer od 128 zemalja  Kosovo je uvršteno na 54.mesto po indeksu pravne država i na 97. mesto po provođenju propisa, na 71. mesto po ograničavanju vladinih nadležnosti, na 62. mesto po korupciji, na 93.mesto po nivou građanske pravde i na 56. mesto po nepristrasnosti krivičnog pravosuđa.

Prema oceni Transparensi Internešnal za 2020.godinu Kosovo je uvršteno je na visoko 104.mesto prema stepenu korupcije od ukupno 179 zemalja, koje su bile predmet istraživanja i nalazi se u grupi zajedno sa Vijetnamom, Albanijom, Obalom Slonovače, Tajlandom, Alžirom i Salvadorom.

Izvještaj organizacije Reporteri bez granica pokazuje, da se Kosovo prema slobodi medija nalazi u grupi delomično slobodnih zemalja i zauzima 70. mjesto od 180 zemalja.

Političko-kriminalne strukture nigde nisu izgradile zemlju i institucije

Sve dosadašnje vlade Kosova preuzimanjem vlasti najavljivale su ubrzan razvoj sa obećanjem, da će izgrađivati snažne institucije, koje će biti faktor unutrašnje stabilnosti i mira te da će tako doprinositi stabilnosti i miru u regionu. Obećanja se nisu se ispunila, a građani Kosova su duboko razočarani vladajućim političkim strukturama, jer su jedini u regionu, koji nemaju bezvizni režim. Nigde na svetu, iz dosadašnje prakse, nije zabilježeno, da su političko-kriminale strukture izgradile snažne državne institucije, nego upravo suprotno. Permanentna politička kriza na Kosovu je politički koncept i način opstanka na vlasti aktuelnih političkih struktura.

Kriminal na Kosovu svoje korene vuče još iz vlade u egzilu. Jezgro kriminala su komandanti Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) i paraobavještajna služba (ŠIK) u saradnji sa političkim strukturama. ŠIK je trebao biti raspušten 2008.godine, jer je 2009.godine osnovana zvanična Kosovska obavještajna agencija (KIA).  

Kada se sagleda nedavna prošlost mogu se primetiti snažne veze između sadašnjih političkih lidera i ogromnih suma novca, koje su sakupljane kroz različite fondove. Fond Domovina zove, Narodni pokret Kosova „Levizja Popullore e Kosoves“ nastao 1997-98, sakupljao je novac u dijaspori, a iz toga je nastala Demokratska partija Kosova (DPK) 1999.godine te „Fond 3 odsto“ nastao je 1991.godine pod kontrolom Demokratskog saveza Kosova (DSK). Te aktivnosti bile su netransparentne i dovode se u vezu sa enormnim bogaćenjem pojedinih aktualnih i bivših političkih čelnika i najbližih članova njihovih porodica.

Specijalni sud i tužilaštvo ključni za budućnost Kosova

Kriminal i korupcija su nastavljeni i posle međunarodne intervencije i rata na Kosovu 1999.godine. Nepotizam je prisutan u svim segmentima društva, a odvija se pod neposrednom kontrolom i usmeravanjem iz vrhova političkih stranaka.

Specijalni sud i Specijalno tužilaštvo na Kosovu osnovani su 2015.godine, postali su operativni u julu 2017.godine, a počeli su delovati u punom kapacitetu u drugoj polovini 2020.godine.

Na Kosovu postoji nacionalno pravosuđe, postoji i međunarodna misija EU nazvana Euleks, koja je imala zadatak da uspostavi vladavinu prava na Kosovu. To je ujedno i najveća misija EU, koja je doživela potpuni fijasko.

Specijalni sud i Specijalno tužilaštvo trebali su da budu odgovor Kosova na tvrdnje iz Izveštaja specijalnog izvestioca Saveta Evrope Dika Martija o trgovini ljudskim organima i istovremeno dodatni zamah, da se krene sa "detačizaciju" Kosova odnosno demontažom Tačijevog režima i tako dođe do unutrašnje konsolidacije te zemlje. Zbog toga je važno, da je zaživeo rad KSC, jer će dovesti do postizanja pravde, koja će biti satisfakcija za žrtve i njihove najbliže, te će relaksirati odnose na Kosovu i osigurati bolju i izvesniju budućnost.

U tom izvještaju je zapisano, da su zločine počinili pripadnici Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) u periodu od 1998. do 2000.godine. Ovaj sud ima nadležnost nad krivičnim delima izvršenim na Kosovu između 1.januara 1998. i 31.decembra 2000. godine. Iako je to kosovski sud, njega finansira EU i u njemu radi međunarodno.

Četvorici čelnika nekadašnje Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), Hašimu Tačiju, Kadriju Veseljiju, Jakup Krasnćiju i Redžepu Seljimiju, potvrđene su optužnice za niz zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina, uključujući ubistva, prisilno nestajanje lica, progon i mučenje. Njima je onemogućeno da se brane sa slobode, jer su Tači i Veselji učestvovali u ometanju rada suda, a došlo je i do likvidacije svedoka u ovom slučaju, ali i u slučaju Ramuš Haradinaj pred MKSJ u Hagu.

Snažan trend rasta popularnosti Aljbina Kurtija i Samoopredeljenja
 
Sprovedena istraživanja javnog mnjenja na Kosovu pokazuju snažan trend porasta popularnosti PS. Analitičari ocenjuju, da su ovo do sada jedini kosovski izbori, koji će imati ubedljivog pobjednika Pokret Samoopredjeljenje i zbog toga je to šansa za novi početak Kosova i njegovih građana. Uverljiva pobjeda Samoopredeljenja na nedavnim lokalnim izborima u Podujevu, bastionu DSK, predstavlja snažan podsticaj izbornoj kampanji PS.

Situacija na političkoj sceni Kosova odnosno raspoloženje građana usmereno je ka Pokretu Samoopredjeljenje , koje je u snažnom vodstvu ispred Demokratskog saveza Kosova i Demokratske partije Kosova , koji se nadmeću za drugu mjesto. Alijansa za budućnost Kosova  i njen lider Ramuš Haradinaj pokušavaju skrenuti pažnju na sebe samo kandidirajući Ramuša Haradinaja za predsednika Kosova i nudeći sami sebe za koaliciju sa Samoopredeljenjem za formiranje vlasti. Ramuš Haradinaj je simbol mračne prošlosti i svaki njegov javni angažman je na štetu Kosova i njegove budućnosti.

Birači nisu naklonjeni koaliciji Pokreta Samoopredeljenje sa drugim strankama, jer se u svesti  birača izoblikovalo mišljenje, da su političko-mafijaške strukture neustavno i nelegalno smenile vladu premijera Aljbina Kurtija, a posebno mladi, koji su prepoznali svežinu na političkoj sceni u PS i njegovom lideru Kurtiju.

Njegovoj popularnosti je doprinijela i sporna odluka Ustavnog suda Kosova, da zabrani Aljbinu Kurtiju kandidiranje na parlamentarnim izborima zbog uslovne sudske kazne.

Raspoloženje birača je, da je potrebno kazniti aktuelnu koalicionu vladu, jer su očekivanja, da birači kazne dosadašnju neprincipijelnu koaliciju i njihove politike, koje su opterećene kriminalom, korupcijom, nepotizmom, zastrašivanjima, pretnjama, ratnim zločinima, likvidacijama i ucenama. Iza dosadašnjih kosovskih vlada ostala su jedino brojna prazna obećanja i šteta, koju će morati plaćati naredne generacije Kosovara. Političko-kriminalne i mafijaške strukture neće moći  sprečiti Kurtija da postane novi predsjednik vlade poslije pobjede PS, jer je uslov za predsednika vlade pobeda njegovog pokreta na izborima, a ne njegova kandidatura i izbor za poslanika.

Analitičari upozoravaju na sinhroniziranu kampanju i povećane napade političko-kriminalnih struktura na Kosovu i pokušaje diskreditacije usmerene protiv levičarskog Pokreta Samoopredjeljenje i njegovog predsednika Aljbina Kurtija, jer će posle ovih izbora doći do uspješne borbe protiv pandemije kovid-19 i sanacije od poplava, dekriminalizacije Kosova i političke scene, demontaže režima Hašima Tačuja, te konačnog zaustavljanje trenda iseljavanja stanovništva, osiguravanja bolje egzistencije građana kroz razvoj ekonomije i ekonomsku obnovu, uspostavljanje vladavine prava i afirmacija Kosova u regionalnoj i međunarodnoj saradnji. Pobjeda PS bi stabilizirala političku situaciju kada bi Samoopredeljenje samo formiralo novu vladu Kosova. Potrebno je, da PS pokaže politički senzibilitet prema manjinama posebno srpskoj zajednici.

Srbija je zahvaljujući predsedniku Aleksandru Vučiću, ipak, postala epicentar dešavanja u regionu i ključna za mir i stabilnost u regionu. Zajednički ekonomski razvoj i uspostavljanje „Mini Šengena“ su prioriteti u regionalnoj saradnji. Pojedinačno male zemlje ne mogu da privuku globalne investitore i teže mogu da osiguraju održiv ekonomski rast i razvoj. Zbog toga bi za odstranjivanje unutrašnjih graničnih i administrativnih barijera, carina, bilo efikasnije za zemlje Zapadnog Balkana, da imaju usaglašenu infrastrukturnu politiku i da zajednički rade na ekonomskoj obnovi regiona. Otvaranje integriranog graničnog prelaza "Preševo - Tabanovce“ između Srbije i Severne Makedonije je korak u tom smeru. Najava otvaranja integriranog graničnog prelaza „Kafasan - Qafë Thanë“ između Sjeverne Makedonije i Albanije je nastavak započetih aktivnosti, koje vode ka stvaranju carinske unije što je jedna od namera Berlinskog procesa.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić se sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom do sada već 11.puta sastao što ilustrativno potvrđuje poziciju Srbije u međunarodnim odnosima. 

 

Vučić insistira na kompromisnom odnosno "vin – vin“ rešenju između zvaničnog Beograd i Prištine i zato je dobio podršku francuskog predsednika.

"Jedina rešenja koja će dovesti do napretka po ovom pitanju, a to je jedno pitanje koje je suštinski bitno za vašu zemlju i vaš narod, to su rešenja na koja su pristale obe strane, koja su priznata i koja će nam omogućiti da konačno riješimo ovo važno pitanje koje je u srži naše Evrope“, istakao je predsjednik Makron.

Podržao je spremnost predsednika Srbije i "rizik koji je preduzeo“ predlaganjem, kako je rekao, inovativnih rešenja.

Vučić uspešno rebrendira Srbiju, a Kosovo u stalnom nazadovanju zahvaljujući neodgovornim političkim elitama, koje vršeći javne i odgovorne funkcije u prvi plan stavljaju svoje lične interese i bogaćenje, a ne interese Kosova.

Analitičari ocjenjuju, da je Srbija dodatno ojačala svoju poziciju za vrijeme pandemije kovid-19 uspešnom suprotstavljanju pandemiji kovid-19 u martu 2020.godine, a sada još uspešnijom vakcinacijom stanovništva. Prema zvaničnim pokazateljima Srbija je, prema proseku u posljednjih sedam dana, prva u Evropi, a treća u svetu po broju vakcinisanih građana na 100 stanovnika, pokazuju podaci objavljeni na internetskoj stranici Our World in Data pri Univerzitetu u Oksfordu, dok na Kosovu vakcinacija još nije ni započela. Vakcinacija je potpuni fijasko vlade Avdulaha Hotija, koji će se verovatno upisati kao najnesposobniji premier Kosova, broj žrtava zbog pandemije kovid-19 premašiti će sva očekivanja.

U trenutku kada je Kosovu nestalo PCR testova, upravo je iz Beograda upućeno 1.000 testova.

"Spremni smo da pomognemo, isto kao što bi i sada bili spremni da pomognemo Albancima sa vakcinama“, istakla je premijerka Srbije Ana Brnabić.

Prevremeni izbori na Kosovu ponovno su u znaku obračuna dela srpske opozicije i albanskih političkih stranaka sa Srpskom listom, koju predvodi Igor Simić, a podržava predsednik Srbije Vučić. Ustvari preko Srpske liste (SL), koja je favorit izbora u srpskoj zajednici na Kosovu pokušat će, da se obračunaju sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem. Kako se približava završnica izborne kampanje rastu tenzije usmerene prema Srpskoj listi, u koju je uključeno i korištenje nasilja. Od izuzetne važnosti je, da se okonča briselski dijalog između zvaničnog Beograda i Prištine potpisivanjem pravno obavezujućeg sporazuma, ukinu granice u regionu i otklone barijere i tako započne intenzivna međusobna saradnja, jer to je onda istinsko evropsko ponašanje.