Zanat ponovo „zlata vredan“: Regionu potrebni majstori, mladi još biraju diplomu

Nekada je važilo pravilo da je „zanat zlata vredan“, jer je omogućavao siguran posao odmah po završetku školovanja. Danas ta izreka ponovo dobija na značaju, jer je zanatlija sve manje, dok su potrebe tržišta rada sve veće, pa pojedina deficitarna zanimanja donose zarade koje neretko nadmašuju plate visokoobrazovanih kadrova.

Piše: Jovana Jovanović

Da je manjak zanatlija zajednički izazov gotovo svih u regionu potvrđuju i podaci o deficitarnim zanimanjima.

Kancelarija za dualno obrazovanje Srbije na listu deficitarnih zanimanja za narednu školsku godinu uvrstila je električare, kuvare, konobare, mesare, pekare, stolare, trgovce, obućare, tapetare i autoelektričare. Slična situacija je i u Albaniji, Severnoj Makedoniji i na Kosovu, zbog čega se sve više ulaže u razvoj stručnog i dualnog obrazovanja, nude stipendije i drugi podsticaji kako bi se mladi usmerili ka zanimanjima koja privreda najviše traži.

Istovremeno, menja se i percepcija zanata. Poslovi koji su se nekada smatrali isključivo „muškim“ danas sve češće privlače i devojke, dok obrazovne institucije i privreda nastoje da mladima pokažu da izbor zanimanja treba da zavisi od sposobnosti i interesovanja, a ne od stereotipa ili društvenih očekivanja.

Sagovornici Kosovo onlajna iz Srbije, Severne Makedonije, Albanije i sa Kosova saglasni su da je za prevazilaženje problema nedostatka zanatlija neophodno bolje usklađivanje obrazovnog sistema sa potrebama tržišta rada, uz jaču promociju stručnih zanimanja i veću podršku mladima tokom školovanja i prvih koraka na tržištu rada.

Jelena Jevtović iz Unije poslodavaca Srbije izjavila je da su u regionu Zapadnog Balkana, kao i u svim evropskim zemljama, deficitarna zanatska zanimanja, zbog čega je neophodna reforma obrazovnog sistema kako bi se upisna politika uskladila sa potrebama tržišta.

„Situacija je svuda ista - nedostaje zanatlija i to ne samo u našem regionu, odnosno Balkanu, nego generalno u evropskim zemljama. S jedne strane, razlog je taj što se mladi ne opredelju za takvu vrstu zanimanja. Roditelji usmeravaju decu za kancelarijska zanimanja, a sa druge strane, veliki broj iskusnih zanatlija je izračunalo da im se više isplati da odu na neke druge destinacije kako bi obezbedili sebi što bolju egzistenciju. Nedostaju sva zanatska zanimanja, ali i sva tehnička zanimanja. U sektoru građevine fale svi kadrovi. Tu su i vozači koji nisu zanatlije, građevinski tehničari, elektrotehničari, automehaničari. Svakako smo u problemu“, kazala je Jevtović za Kosovo onlajn.

Dodaje da, što se mladih tiče, interesovanje za srednje stručne škole već neko vreme opada.

„Još nemamo zvanične rezultate prijemnog ispita kako bi znali koliko učenika je upisalo stručne škole, a ove godine je prijemni ispit polagalo nešto više od 60.000 dece. Svakako mislim da je jednom delu njih motiv bio subvencija od 5.000 dinara koja se daje učenicima koji upišu zanimanja koje se nalaze na deficitarnoj listi. Svesni smo da ne može svako biti doktor, da ne može svako biti ekonomista, deca treba da se školuju prema svojim sklonostima“, navela je naša sagovornica.

Prema njenom mišljenju, trebalo bi napraviti promociju zanatskih zanimanja, a važno je i da se ona usmeri na roditelje. 

„Oni treba da se edukuju i saznaju koja su to zanimanja koja su sada “rame uz rame” sa visokokvalifikovanim poslovima u smislu zarade. Neko ko završi stručnu školu ima opciju da postane sam svoj gazda, da otvori svoju firmu, da bude preduzetnik i ne radi ni za koga. I sa treće strane da se uključe i mediji, i sindikati, i poslodavci, kako bi jednostavno videli gde ćemo u narednih pet, šest ili sedam godina da se razvijamo kao zemlja. Nije smisao u tome da ako vidimo da nedostaje 200 zidara da sada svi budu zidari. Iz tog razloga je neophodna reforma da bi se uradila precizna analitika“, zaključila je Jevtović.

Visoko na listi deficitarnih zanimanja nalaze se električari, kuvari, trgovci i auto-električari. Upravo za ova zanimanja obrazovanje je moguće steći u dve srednje škole u Severnoj Mitrovici – Ekonomsko-trgovinskoj i Tehničkoj školi.

Direktor Ekonomsko-trgovinske škole Aleksandar Janićijević kaže za Kosovo onlajn da su i ove godine upisana dva trogodišnja smera - kuvar i trgovac i da je za oba vladalo interesovanje.

Interesovanje učenika veće je za zanatske nego za četvorogodišnje smerove. Janićijević objašnjava da je razlog dobra zarada. 

„Čini mi se da roditelji utiču i određuju put svojoj deci. Privlačno jeste to što je smer kuvar tražen, pa i trgovac, i dobro je plaćeno, a i posla ima i samim tim se deca opredeljuju. Mislim da je smer kuvar posebno atraktivan zbog prednosti, odnosno dete ima mnogo mogućnosti da nauči i da uradi neke stvari za svoju budućnost samim tim što je to zanat koji je dobro plaćen“, objasnio je direktor za Kosovo onlajn.

I u Tehničkoj školi „Mihailo Petrović Alas“ učenici mogu da steknu znanja potrebna za bavljenje zanimanjima sa liste deficitarnih. Među njima su građevinski tehničar, električar, instalater vodovoda, grejanja i klima-uređaja i mehaničar motornih vozila.

Direktor škole Saša Marković kaže da je interesovanje svršenih osmaka za upis trogodišnjih smerova poslednjih godina manje, pre svega zbog toga što u okruženju nema fabrika u kojima bi po završetku školovanja mogli da pronađu zaposlenje.

Kako dodaje, mladi nakon školovanja u ovoj obrazovnoj ustanovi imaju gotov zanat u rukama, ali se ipak češće odlučuju za četvorogodišnje smerove.

„Nekada, pre rata imali smo po 20 đaka. Znate situacija kakva je, zbog rata i situacije posle toga, ne rade fabrike, pre svega Trepča, tako da su interesovanja manja, jer deca ne mogu da se zaposle. Svi smerovi su dobri, ali eto da izuzmemo jedan, to je serviser termičkih i rashladnih uređaja“, objašnjava Marković.

Savetnica za obrazovanje u kabinetu predsednika Privredne komore Severne Makedonije Nataša Janevska izjavila je da u toj zemlji raste interesovanje mladih za stručne škole, ali da i dalje nedostaje veliki broj zanatlija, poput bravara, zavarivača i građevinskih tehničara. Ističe da je upisna politika sve usklađenija sa potrebama tržišta rada, zahvaljujući jačoj saradnji obrazovnih institucija i privrede.

„Ako smo 2019. godine imali samo 62 odsto učenika koji se upisuju u stručne škole, a gimnazijska odeljenja se popunjavala još u prvom upisnom roku, sada je stanje promenjeno iz mnogo razloga. Danas oko 70 odsto učenika upisuje u stručne škole još u prvom upisnom roku, dok gimnazijska odeljenja čekaju i na drugi upisni rok da bi mogla potpuno da se popune. Ove godine, od oko 15.705 učenika koji su se upisali u srednje škole, oko 10.650 njih je upisano u stručne škole, a ostalih oko 4.000 je upisano u gimnazije, uključujući umetničke škole i sportsku gimnaziju“, objasnila je Janevska za Kosovo onlajn.

Napominje da je sproveden niz aktivnosti kako bi se mladima pokazalo da učenici treba da se upisuju u škole prema svojim mogućnostima i željama, a ne prema tome šta će im reći roditelji ili prema podeli zanimanja na „muška“ i „ženska“.

„Svaka profesija koja se voli i kojoj se daješ je uspešna profesija i svuda se može profitirati od toga. Drugo, važno je što vlada daje stipendije za upis u srednje škole. To su stipendije za dualno obrazovanje. Privredna komora podstiče i kompanije da daju određenu finansijsku naknadu učenicima nezavisno od toga što dobijaju od države, a da se to ne kosi sa zakonom. Uvek kažemo kompanijama, kada već dajete finansijsku naknadu, to treba da bude na osnovu prisustva učenika radi realizacije praktičnog rada u samoj kompaniji“, rekla je Janevska.

Govoreći o usklađenosti potreba tržišta rada i upisne politike, Janevska kaže da u prošlosti nije bilo dovoljno razumevanja obrazovnih institucija za prilagođavanje kvalifikacija potrebama tržišta rada, odnosno zahtevima kompanija, jer brz tehnološki razvoj zahteva nove kvalifikacije, veštine i stručna znanja.

„Poslednjih godina percepcija se promenila, a obrazovne institucije su shvatile da ne mogu biti odvojene od realnog sektora, već da moraju da prate potrebe tržišta rada i, što je najvažnije, da obrazovanje, posebno stručno, mora biti fleksibilno, usklađeno sa potrebama tržišta rada. Imamo socijalni dijalog. Poslednjih godina, pre nego što se objavi konkurs za upis učenika u stručne srednje škole, radi se analiza koje su kvalifikacije potrebne. Potom se rade socijalni dijalozi, regionalni sastanci gde se na jednom mestu skupljaju i kompanije iz samog regiona, lokalna samouprava, privredna komora i, sa druge strane, stručne škole gde se diskutuje i gde se, ako postoji potreba, uvode nove kvalifikacije ili se stare redefinišu prema potrebama koje traže kompanije. Sada je već upisna politika u skladu sa potrebama tržišta rada“, zaključila je Janevska.

Ekonomski stručnjak iz Tirane Eduard Đokutaj upozorio je da se Albanija suočava sa ozbiljnim nedostatkom zanatlija i stručnih radnika, ocenjujući da su dugogodišnje investicione i obrazovne politike dovele do manjka kadrova u ključnim privrednim sektorima. Kao jedno od rešenja vidi jačanje stručnog i dualnog obrazovanja, uz veća ulaganja države i privrede.

„Imamo mnogo diplomiranih studenata, ali se na zanate ovde gleda kao na drugorazredne izbore. Naravno, ova politika ili ovaj mentalitet je 'proizveo' više mladih diplomaca i manje zanatlija. Posebno nam nedostaju stručnjaci u osnovnim oblastima kao što su električari, zavarivači, građevinski radnici, ali nam nedostaju i stručnjaci u oblasti fotonaponske energije i energetike, nedostaju nam mehaničari za vozila i relevantnu industriju, kao i profesije vezane za glavne grane u Albaniji danas, kao što su građevinarstvo, a posebno turizam i agroprerada“, rekao je Đokutaj za Kosovo onlajn.

Dodaje da u Albaniji postoji manjak stručnjaka koji bi doprineli ekonomskom razvoju zemlje, što predstavlja prepreku za napredak i veću konkurentnost.

„Prvo, i ono što je najočiglednije posebno u poslednjoj deceniji, jeste odlazak kvalifikovanih radnika u inostranstvo, što stvara velike nedostatke i opasnu situaciju za tržište rada u Albaniji. To je primoralo preduzeća da reše ovaj problem uvozom zaposlenih u sektorima u kojima postoji veći nedostatak, kako bi se izbegli gubici. Drugo, ova situacija ima veze sa načinom na koji je razvijena politika stručnog obrazovanja, koja se tek nedavno drugačije razvija, iako je daleko od onoga što zahteva tržište. Postoje slabosti u povezivanju teorije sa praksom i sa nivoom ulaganja u ovom pravcu“, objašnjava Đokutaj.

Praveći poređenje sa regionom, rekao je da Kosovo ima sličnu situaciju kao Albanija, ali da je ostvarilo veći napredak jer je počelo više da ulaže u stručno obrazovanje, posebno u dualno, a ima i razvijeniju vezu sa nemačkim i švajcarskim tržištem rada.

Ističe da su među politikama koje albanska država treba da razvije one koje će doprineti jačanju stručnog obrazovanja, koje više ne bi trebalo posmatrati kao drugi, već kao prvi izbor, jer bi to Albaniji omogućilo da nadoknadi nedostatke u odnosu na region.

„Razvoj dualnog obrazovnog sistema, odnosno 'teorija plus praksa', trebalo bi da se sprovede na način koji je povezan sa potrebama tržišta i preduzeća treba pitati o načinu na koji bi ti programi trebalo da budu dizajnirani. Često se sama preduzeća žale da ono što se predaje u školama ne odgovara njihovim potrebama“, istakao je sagovornik.

Napominje da su zahtevi mladih u Albaniji isti kao i zahtevi mladih u Evropskoj uniji - žele da budu deo ekonomije zasnovane na tehnologiji, ali kvalifikacija se takođe mora obaviti u skladu sa pravcem u kojem se kreće tržište rada, kako bi se osećali sigurno u pogledu budućnosti.

„Nesumnjivo, nivo plate igra veliku ulogu, čineći da mladi ljudi ostanu na poslu i budu sigurniji. Vidimo da mladi ljudi više nemaju nekadašnji san da diplomiraju u oblastima kao što su ekonomija ili pravo“, zaključio je Đokutaj.

Studentkinja psihologije na Univerzitetu u Prištini Aulona Grašita kaže da su nedostatak radnog iskustva i neplaćene prakse među najvećim izazovima sa kojima se danas suočavaju mladi na Kosovu prilikom traženja posla, uz ocenu da institucije moraju da obezbede jednake mogućnosti za sve.

Grašita navodi da je mladima na Kosovu teško da pronađu posao zbog nedostatka radnog iskustva na kojem poslodavci insistiraju.

„Danas je veoma teško pronaći posao, jer gde god da odemo da ga tražimo - traži se iskustvo. Ali kako da steknemo to iskustvo kada je većina praksi, da ne kažem sve, neplaćena? Tu su i finansijske i logističke prepreke. U vreme kada je ekonomija u krizi, kako jedan student ili učenik može da pohađa praksu ako mora da putuje, s obzirom na to da ne žive svi u Prištini? Uz to, tokom prakse treba i da se hrani, a svi znamo kakve su današnje cene. Takva praksa mnogo košta i ne mogu svi da priušte te troškove“, rekla je Grašita.

Zato smatra da bi institucije trebalo da budu odgovornije kada je reč o organizovanju praksi i zapošljavanju.

„Da usmeravaju mlade još od osnovne škole ka budućoj karijeri pružajući im informacije o svakom zanimanju. Da svima omoguće praksu, bilo da bude plaćena ili da se pokriju troškovi koje ona iziskuje. Takođe, ne bi trebalo da budu potrebne veze da bi neko dobio priliku za praksu, već da svi imaju jednake mogućnosti“, rekla je Grašita.