Kriza u DSK: Može li Abdidžiku da sačuva lidersku poziciju ili je vreme za novo lice?

Uzastopni neuspesi Demokratskog saveza Kosova (DSK) u nekoliko izbornih ciklusa doveli su do krize u stranci i zahteva za ostavkom lidera Ljumira Abdidžikua koje su uputili pojedini istaknuti članovi partije. Dok DSK prolazi kroz ozbiljnu unutrašnju krizu, traže se odgovorni za loše izborne rezultate, posebno zbog neispunjenih očekivanja da će povratak bivše kosovske predsednice Vjose Osmani doprineti oporavku stranke. Poznavaoci političkih prilika ocenjuju za Kosovo onlajn da Abdidžiku nema jasnu političku viziju, niti strategiju opozicionog delovanja, kao i da nije lider koji može da vrati DSK na put uspeha, zbog čega smatraju da su reforme unutar stranke neophodne.

Piše: Milena Maksimović

Konačni rezultati vanrednih parlamentarnih izbora na Kosovu pokazali su da je Demokratski savez Kosova osvojio 18 poslaničkih mandata, na osnovu osvojenih 135.567 glasova, odnosno 16,69 odsto. Time je potvrđeno da strategija i politička ponuda DSK nisu bile dovoljne da vrate poverenje birača izgubljeno tokom prethodnih izbornih ciklusa.

Od povratka bivše kosovske predsednice Vjose Osmani stranci koju je napustila pre pet godina očekivalo se da unese novu energiju i doprinese jačanju stranke. Ipak, njena kandidatura za predsednika nije se ni uoči izbora dopala svima u stranci, a nakon izbornog procesa i izostanka očekivanog rezulatata, sve su glasnije ocene da je njen povratak, umesto većeg jedinstva, produbio unutrašnje podele.

Dok nezadovoljstvo u stranci sve više izbija na površinu, ostavka Abdidžikua za sada nije na vidiku. On je, istina, ostavku ponudio nakon decembarskog debakla, kada je stranka sa nešto više od 170.000 osvojenih glasova u februaru prošle godine „pala“ na 126.000 glasova, ali je preživeo je glasanje na stranačkoj skupštini u januaru. 

Istovremeno, pojedini analitičari ocenjuju da je paradoksalno što članstvo DSK ne pruža veću podršku gradonačelniku Prištine Perparimu Rami, koji se, prema njihovom mišljenju, profilisao kao političar sposoban da parira premijeru u tehničkom mandatu Aljbinu Kurtiju.

Raskol u DSK u ovom trenutku odgovara upravo lideru Pokreta Samoopredeljenje Aljbinu Kurtiju koji čeka „najslabiju kariku” za pravljenje političkog dogovora, smatraju poznavaoci političkih prilika, iako se on, za sada, prilično nezainteresovano ophodi prema dešavanjima u trećoj po redu stranci na Kosovu.

Ekspert za međunarodne odnose i bivši ambasador Silje Ukšini smatra da bi ostavka Ljumira Abdidžikua, nakon raskola koji je usledio u Demokratskom savezu Kosova (DSK) posle izbora, bila dobra i za tu stranku i za opoziciju u celini. Kako ocenjuje, Abdidžiku nema jasnu političku viziju, niti viziju delovanja u opoziciji.

Ukšini je primetio da je Abdidžiku mlad političar, ali da je njegov način vođenja politike zastareo.

„Ponaša se kao da je predsednik stranke koji sam odlučuje o svemu. Ujutru kaže da je u opoziciji prema Kurtiju, u podne da je u opoziciji prema Demokratskoj partiji Kosova, popodne da je u opoziciji prema Alijansi, a na kraju dana ne razumemo šta zapravo želi. On nema viziju za politiku, niti viziju za opozicionarstvo. Mislim da bi njegov odlazak bio bolji i za opoziciju i za DSK“, rekao je Ukšini za Kosovo onlajn.

On smatra da u Demokratskom savezu Kosova postoje i pojedinci koji i dalje podržavaju Abdidžikua.

„Ali opozicionarstvo se ne svodi na pojavljivanje na televiziji i održavanje konferencija za novinare uz poruke Kurtiju da ne pravi savez sa DPK. Naravno, nijedan premijer ne želi da se suoči sa ujedinjenom opozicijom jer ona predstavlja ozbiljnu konkurenciju vlasti. Ljumir Abdidžiku sve vreme nastupa u medijima govoreći da je u opoziciji, ali da nije kao DPK. Dakle, ili ćete sarađivati sa Pokretom Samoopredeljenje ili sa DPK, jer politička stranka treba da vodi politiku, a ne da ostaje po strani“, naveo je Ukšini.

Prema njegovim rečima, Abdidžikuovo političko delovanje je anahrono i nije jasno da li želi saradnju sa opozicijom ili sa vlašću.

„Jedinu saradnju u prošlom mandatu imao je sa Vjosom Osmani i Pokretom Samoopredeljenje, kada je glasao za Vjosu Osmani za predsednicu, čime je indirektno učinio uslugu Samoopredeljenju. To je uradio verujući da će na taj način ojačati svoju poziciju u DSK. Podneo je ostavku, pa ipak ostao na čelu stranke, što pokazuje da po svaku cenu želi da bude predsednik DSK. Mislim da je njegovo vreme isteklo“, zaključio je Ukšini.

Politikolog Ognjen Gogić ocenio je da je nekoliko izbornih ciklusa pokazalo da Ljumir Abdidžiku nije lider koji može da vrati Demokratski savez Kosova (DSK) na uspešniji put i da su toj stranci neophodne reforme. Takođe smatra da je bivša kosovska predsednica Vjosa Osmani povratkom u DSK unela dodatni razdor, što se odrazilo i na izborni rezultat.

Gogić je rekao da su junski izbori pokazali da DSK nije uspeo značajnije da se oporavi u odnosu na decembarske izbore i da se može reći da je samo zadržao poziciju i ublažio dalji pad.

„Procentualno su prošli bolje, ali su u apsolutnom broju glasova ponovo zabeležili pad. DSK ne može da bude zadovoljan ovim rezultatima i pokazalo se da Vjosa Osmani nije u dovoljnoj meri doprinela rastu njihovog rejtinga. Reč je o nizu pogrešnih odluka koje donosi rukovodstvo stranke, bez ozbiljnog pokušaja da preispita sopstveni rad i pronađe način da konsoliduje DSK“, rekao je Gogić za Kosovo onlajn.

Govoreći o raskolu u stranci, podseća da je pitanje odgovornosti bilo otvoreno i posle decembarskih izbora, kada je Abdidžiku ponudio ostavku, ali ona nije prihvaćena na skupštini stranke održanoj u januaru.

„Sada deluje kao da je rukovodstvo stranke potpuno pod njegovom kontrolom i da ga štiti od političke odgovornosti“, ocenio je Gogić.

Istovremeno, ukazuje da su sve glasniji zahtevi za Abdidžikuovom ostavkom, podsećajući da su to javno zatražili i gradonačelnici Peći i Lipljana.

„Oni su otvoreno pozvali Abdidžikua da podnese ostavku, što je on odbio. Deluje, međutim, da su ta dvojica gradonačelnika glasnogovornici jedne struje unutar DSK koja kao novog lidera vidi Perparima Ramu, gradonačelnika Prištine. Formira se blok koji pokušava da izbori promene u stranci“, rekao je Gogić, podsećajući da je ostavku zatražio i bivši kosovski premijer Abdulah Hoti.

Kako navodi, najistaknutiji funkcioneri DSK zalažu se za promene, ali Abdidžiku i ljudi iz njegovog okruženja i dalje kontrolišu ključne mehanizme odlučivanja.

„Postoji raskorak između volje rukovodstva i raspoloženja baze, što dodatno slabi stranku. Ako ne bude snage za promene, DSK neće imati ozbiljnu perspektivu na političkoj sceni Kosova. Reč je o stranci koja već duže vreme beleži pad rejtinga. U tom kontekstu, pozivi da Vjosa Osmani ponovo bude kandidat za predsednika su bespredmetni, jer ni njeni izborni rezultati ni raspoloženje u stranci ne ukazuju da za to postoji podrška, a kamoli među drugim političkim partijama“, smatra Gogić.

Zato, kaže, nije slučajno što upravo gradonačelnici koji su ostvarili izborne pobede traže promene u vrhu DSK.

„Zato je paradoksalno što članstvo DSK u ovom trenutku ne pruža veću podršku gradonačelniku Prištine Perparimu Rami, koji se pokazao kao harizmatičan lider sposoban da parira Kurtiju i predstavlja osveženje na političkoj sceni“, ocenio je sagovornik.

Prema njegovim rečima, učestali izborni ciklusi pokazali su da Abdidžiku nije lider koji može da vrati DSK na pobednički put.

„Stranci su reforme neophodne, ali ona pokazuje da nije sposobna da ih sprovede. Deluje da postoji svojevrsna oligarhija unutar DSK koja to sprečava. Jedan od mogućih ishoda jeste raskol, odnosno da gradonačelnici koji traže promene, ukoliko ih ne izbore unutar stranke, potraže političku alternativu van nje“, rekao je Gogić.

Govoreći o ulozi Vjose Osmani, ističe da ona nije odgovorna za raskol u DSK, ali da je doprinela produbljivanju podela.

„Osmani je napustila DSK pre gotovo šest godina i ne može biti jedini krivac za stanje u stranci. Jeste joj zadala ozbiljan politički udarac kada je otišla, ali se postavlja pitanje zašto preostali kadar za šest godina nije uspeo da konsoliduje DSK. Za to odgovornost moraju da preuzmu oni koji su vodili stranku“, rekao je Gogić.

Dodaje da je njen povratak izazvao nove podele, umesto da donese novu energiju.

„Nije donela sinergiju niti obnovila podršku. Mnogi su joj zamerili političke zaokrete i povratak u DSK nakon što je saradnja sa Kurtijem propala, očekujući da joj ta stranka produži političku karijeru“, naveo je.

Ipak, smatra da veću odgovornost od Osmani snosi aktuelno rukovodstvo DSK.

„Veća odgovornost je na Abdidžikuu, koji je, uprkos tome što je bio svestan podela i kontroverzi koje Osmani izaziva, otvorio prostor za njen povratak u stranku. Odgovornost je, pre svega, na onima koji sve vreme vode DSK, a ne na samoj Osmani“, zaključio je Gogić.