Koji je značaj Vidovdana i kako ga zaštititi od istorijske revizije?

Dok se Srbi na Kosovu i ove godine okupljaju oko svog najvećeg praznika, suočeni sa kontinuiranim pritiscima i pokušajima revizije i prisvajanja kulturne baštine, istoričari i meštani poručuju da je Vidovdan duboko utkan u kolektivnu svest srpskog naroda i da nijedan dekret niti hapšenje ne mogu izbrisati istorijsko pamćenje i ideju slobode.

Piše: Milena Miladinović

Proslavu Vidovdana u Gračanici i na Gazimestanu već godinama prate hapšenja zbog isticanja srpskih simbola i izvođenja pesama.

Iako su nedavno zemlje Kvinte, Evropska unija i Euleks u pismu upućenom kosovskim vlastima istakli da je upotreba zastava i simbola ustavno pravo zajednica, kosovske vlasti nastavljaju da pred Vidovdan zabranjuju određene simbole, ali i pojedine reči.

Samo tri dana pred Vidovdan Kosovska policija nije dozvolila postavljanje bilborda u Gračanici na kojem je pisalo „Zavet Vidovdana“. Bilbord je kasnije postavljen, ali je sa njega uklonjena reč „zavet“.

S druge strane, delegacijama iz Crne Gore i Republike Srpske zabranjen je ulazak na Kosovo, dok je u Severnoj Mitrovici jedna osoba novčano kažnjena jer je nosila majicu sa „elementima koji mogu da izazovu incident“.

Svesni rizika i pritisaka, Srbi sa Kosova, iz centralne Srbije, ali i iz zemalja regiona, u velikom broju 28. juna dolaze u Gračanicu i na Gazimestan na obeležavanje Vidovdana. Za meštane Gračanice taj datum predstavlja posebnu svečanost koja govori o značaju praznika i njegovoj snazi da ujedini Srbe.

I dok su pokušaji revizije istorije prisutni godinama unazad, istoričari ističu da je na Srbima da čuvaju Vidovdan u svom kolektivnom pamćenju, jer je to, kako navode, njegovo najbezbednije mesto.

Meštani Gračanice istakli su da Vidovdan za njih predstavlja okupljanje, te da se zbog toga ne sme dozvoliti da se taj praznik relativizuje.

Zoran Stanković iz Livađa kazao je da je Vidovdan jedinstvena prilika da Gračanicu poseti veliki broj ljudi.

„Vidovdan znači, pre svega okupljanje. Mene prvo na to asocira, zato što je ovo jedinstvena prilika kada se u Gračanicu sjati veliki broj ljudi i iz drugih krajeva, kada mnogi naši sugrađani koji su raseljeni odavno i otišli van Kosova, dođu da se poklone Gračanici ili da odu na Gazimestan. Tako da je to pre svega jedno okupljanje srpskog naroda. Drugo, jedna od najvećih svečanosti koju mi imamo u godini i kojoj smo svi na neki način posvećeni, tako da je po meni jun mesec najsvečaniji mesec u godini“, rekao je Stanković.

Na pitanje da li se mogu primetiti pokušaji prekrajanja istorije, Stanković kaže da je to veliki problem već duži vremenski period.

„To se dešava već decenijama. Ne znam kako će taj problem biti rešen, s obzirom na to da je veoma veliki i da svi znamo kako masa reaguje. Dovoljno je da se jedna laž ponovi nekoliko puta da postane istina. Zbog toga će biti veoma teško“, kazao je on.

Dodao je da meštani čuvaju Vidovdan u kolektivnom sećanju, ali da bi to trebalo da čine još više.

„Mislim da to u velikoj meri i radimo, ali možda bismo mogli i više, naročito naši sugrađani iz centralne Srbije, koji bi trebalo češće da dolaze. Ono što me posebno raduje jeste to što primećujem da dolaze i ljudi iz Republike Srpske, Severne Makedonije i drugih krajeva. Pre svega, to moramo da postižemo radom sa mladima, ukazujući im na naše vrednosti, naše svetinje i našu istoriju“, kazao je on.

Za Miljana Slavkovića Vidovdan predstavlja srpstvo i nešto najlepše što se obeležava u Gračanici.

„Vidovdan predstavlja srpstvo. Za mene je to nešto najlepše i najvažnije što obeležavamo ovde na Kosovu. Ove godine idem na Gazimestan. Nisam bio pet godina, jer sam zbog posla boravio u inostranstvu, ali ove godine definitivno idem i mnogo sam srećan zbog toga“, kazao je ovaj meštanin Gračanice.

Njegova sugrađanka istakla je da je sramota to što Albanci pokušavaju da srpske svetinje predstave kao svoje i poručila da Srbi koji žive na Kosovu moraju da ih sačuvaju.

„Vidovdan je veliki praznik za Srbe. A to što među nama ima i bezbožnih, tu ne mogu ništa. Predstavljaju da su sve svetinje njihove, pa gde nam je istorija? Znam šta sam učila u školi. Stvarno je sramota to što se radi. Oni to pokušavaju, ali ako im mi to dozvolimo, mogu u tome i da uspeju. Mi moramo da ih sačuvamo“, kazala je ona.

Vršilac dužnosti direktora Muzeja žrtava genocida u Beogradu Bojan Arbutina istakao je da je 28. jun datum kada su se Srbi suštinski opredelili kao narod kako će opstajati u budućnosti, a da je najbolja zaštita Vidovdana od revizije istorije, koja je prisutna godinama, čuvati ga u sebi, gde je, dodaje, najsigurniji.

Arbutina je za Kosovo onlajn kazao da je Vidovdan dan kada se srpski narod ujedinjuje.

„Vidovdan predstavlja značajan datum u našoj istoriji, u našoj kolektivnoj prošlosti i bitan je kako za Srbe na Kosovu i Metohiji, tako i za ceo srpski narod, jer je Vidovdan datum oko koga smo mi formirali zavet, to je datum gde smo se suštinski opredelili kao narod šta ćemo biti i kako ćemo opstajati u budućnosti i svakako da je to datum koji nas opredeljuje i dalje. Vidovdan je prisutan u celokupnom srpskom narodu. To je važan identitetski datum, važan simbol našeg naroda. On predstavlja upravo jedan od onih retkih dana u našoj istoriji koji ujedinjava celokupan srpski narod i koji je potrebno i neophodno proslavljati i prisećati se zarad naše budućnosti“, kazao je on.

Arbutina je istakao da svedočimo kontinuiranim pokušajima prekrajanja istorije, ali da je zadatak svih da očuvaju važnost Vidovdana.

„Svedočimo tome kontinuirano. Ne samo što se tiče Vidovdana, nego celokupne naše istorije. Ja kao neko ko se bavi 20. vekom, uočavam tu tendenciju naročito u poslednjih nekoliko godina. Ali, kroz pamćenje, razgovore i različite forme kulture pamćenja, naš zadatak je da očuvamo upravo važnost Vidovdana. Kad pogledate kroz istoriju, od Kosovskog boja pa sve do dana današnjeg, na taj datum su se dešavale bitne prekretnice u našoj istoriji. Naravno da su različiti ljudi i različiti stručnjaci, naučnici, ne samo koji pripadaju narodima koji nas okružuju, već i iz našeg naroda, nažalost, pokušali da umanje značaj Vidovdana, ali mi kao istoričari, pravnici, sociolozi, i svi koji se bavimo društvenim temama, na nama je da sprečimo tu reviziju i da očuvamo Vidovdan u kolektivnom pamćenju“, poručio je Arbutina.

On je mišljenja da će Srbi Vidovdan od prisvajanja najbolje zaštiti u svojoj svesti, jer je tu najsigurniji.

„Možemo da donosimo različite deklaracije, možemo da proglašavamo različitim dekretima neke datume za bitne ili nebitne, ali dok mi Vidovdan ne usadimo duboko u sebe, ništa neće sprečiti ni nas same ni neke druge da ga potpuno izbrišu. Najpre bi trebalo da radimo sa nama samima, sa našim narodom, pre svega sa našom decom, da im prenosimo taj zavet koji nas je očuvao tokom vekova postojanja na ovim prostorima, to je najjača zaštita od bilo kakvog brisanja Vidovdana iz naše kolektivne svesti“, rekao je Arbutina.

Istoričar i dugogodišnji član Srpske akademije nauka i umetnosti Ljubodrag Dimić istakao je da živimo u vremenu pokušaja velike revizije prošlosti u kojoj se poseže za tuđim kulturnim, naučnim i istorijskim argumentima i datumima, gde se vrši nedopustiva zloupotreba istih, zbog čega bi, kako kaže, trebalo zaštiti sve značajne datume iz nacionalne istorije, a Vidovdan je jedan od njih.

„Što se tiče inicijative u zaštiti kulturnog nasleđa, nju treba svakako podržati. Zato što mi živimo u vremenu velike revizije svega, posebno prošlosti, i onda se u toj reviziji prošlosti poseže za tuđim kulturnim, naučnim, istorijskim argumentima i datumima i vrši se jedna velika, nedopustiva zloupotreba, pogotovo kada je prošlost u pitanju. Prema tome, sve datume iz nacionalne istorije treba zaštititi. Što se tiče Vidovdana, naravno, mi ga uvek vezujemo za srednji vek, za Kosovsku bitku i za nešto što je bilo u isto vreme i pobeda i poraz kada je srpski narod u pitanju, a što je omogućilo srpskom narodu da se duhovno seća svog veličanstvenog srednjovekovlja, i nekako je Vidovdan bio taj datum kada se srpski narod okretao sebi i tom sećanju“, rekao je Dimić za Kosovo onlajn.

Istakao je da su se gotovo svi važni istorijski događaji vezani za Srbe dešavali na Vidovdan.

Kako je dodao, zbog toga Vidovdan ima posebnu težinu za svaku generaciju i na njega ne treba gledati samo kao na prošlost.

„Na njega treba gledati kao na trenutak u kome danas živimo i kao na jedno kulturno nasleđe koje moramo da ostavimo generacijama koje dolaze iza nas. Ali, kada je istorija u pitanju, sve to što je vezano sa tim datumom mora biti racionalno izučeno i racionalno saopšteno, bez ikakvih mistifikacija, bez ikakvih glorifikacija, mitologizacija. Sve ostalo je pogubno, jer nam pruža mogućnost da se izgubimo u vremenu u kome živimo“, kazao je on.

Prema njegovim rečima, postoje narodi, i to otvoreno govori i njihova elita, koji bi, da imaju Vidovdan, napravili nacionalni preporod i čvrst temelj na osnovu koga bi gradili svoju nacionalnu kulturu, sećanje i identitet.

„Vidovdan je jedan od tih temeljnih datuma kojima Srbi raspolažu, koji ih podseća na ono što su bili i tera ih da budu i u budućnosti ono što bi trebalo da budu. Vidovdan je nešto što omogućava da se svako pogleda i suoči sam sa sobom i da saopšti istinu samom sebi, ako ne drugima. Mi Srbi treba da se zapitamo kako se odnosimo prema svojoj prošlosti i na koji način bagatelišemo ono što imamo, a to što imamo je nesumnjiv znak našeg postojanja, trajanja, kulturnog doprinosa onome što je evropska kultura danas“, izjavio je Dimić.

Istoričar Momčilo Pavlović kazao je da Vidovdan asocira na Kosovo, ali i na stradanje, rađanje i ideju slobode, te da, dok režim u Prištini hapsi Srbe zbog različitih obeležja prilikom obeležavanja tog praznika, ideja i svest se ne mogu uhapsiti i maltretirati, već stvaraju prirodni otpor.

„Vidovdan je najpoznatiji dan u srpskoj istoriji. Nema takvog dana gde su poražene vojske, gde su poginula dva cara, gde je pokazano junaštvo, gde je srpsko carstvo i gospodstvo poraženo, a ipak, do dana današnjeg u svesti srpskog naroda, ma gde živeo, Vidovdan i Kosovo su spleteni u jedan događaj i jedan doživljaj“, istakao je Pavlović za Kosovo onlajn, ukazujući na to da se od Kosovskog boja, podignutih mramornih stubova, spomenika knezu Lazaru na kome, između ostalog, stoji 'pao za srpsku zemlju', pa do današnjeg dana kada se spomene Vidovdan, misli na Kosovo.

Ali, kako dodaje, ne samo na Kosovo, već i na stradanje, rađanje, ideju slobode, oslobođenja.

Prema njegovim rečima, koliko su Srbi bili posvećeni Kosovu pokazalo se 1999. godine.

„Od 1999. godine, ulaskom međunarodnih snaga koje su ušle silom, a ne milom, izlazila je srpska vojska, sa njom i preko 200.000 civila, nenaoružanih ljudi, a sa njima i istorija, sećanje, pamćenje, i do dana današnjeg veliki deo tog stanovništva se nije vratio. Stvoren je jedan vid okupatorskog režima koji podržava albanski separatizam i nacionalizam na način da tu nema mesta za Srbe“, kazao je naš sagovornik.

Kako je naveo, od 1999. godine stvari se nisu bitno promenile.

„Niti se veliki broj ljudi vratio na Kosovo, niti je imovina koja je uzurpirana na ovaj ili onaj način vraćena. Pritom treba reći da je stradalo i albansko stanovništvo i njihova imovina je bila uzurpirana, pa ako se to sve zna i ako su ti odnosi takvi kakvi jesu, Vidovdan je zgodan dan i praznik da se sagleda ne samo prošlost, koja se ne može promeniti, nego i budućnost. Zar nije bolje, isplativije i logičnije da se ulaže u mir, a ne u sukobe i podele? Drugim rečima, da se 28. juna na Gazimestanu nesmetano, ko želi – i Srbi, i Albanci, i bilo ko drugi – taj praznik dostojno obeleži na način na koji je to činjeno vekovima unazad, posebno od 1912. godine kada je Kosovo reokupirano u odnosu na Osmansko carstvo“, rekao je istoričar.

Pavlović je kazao da Vidovdan nema veze sa Albancima, ali da režim na Kosovu nastoji da izvrši pritisak nad Srbima koji na određeni način i određenim obeležjima žele da obeleže taj praznik.

„Kosovski boj i sve ono što je vezano za Vidovdan nema bitne veze sa Albancima. Niti su oni značajno učestvovali, niti je to bitka između Srba i Albanaca, niti je nacionalno osećanje u 14. veku isto što i danas. Nacije su, plod 19. veka, a pre svega nacija nije u krvi, nacija je u glavi. Sada vi imate taj podržani, mladi albanski nacionalizam koji se pretvara u šovinizam, da jednostavno na Kosovu i Metohiji nema mesta za još jedan narod koji baštini Kosovo i ukupnu prošlost. Bilo kako bilo, aktuelni režim na Kosovu i Metohiji, podržan od međunarodnih faktora, sprovodi pritisak prema Srbima koji bi želeli da obeleže Vidovdan određenim muralom, bilbordom, plakatom, majicom, zastavom“, izjavio je Pavlović.

Iako su hapšenja Srba prilikom obeležavanja Vidovdana učestala, Pavlović navodi da se svest i ideja ne mogu hapsiti i maltretirati.

„Ti ljudi su zbog toga hapšeni, privođeni, maltretirani, neki osuđeni. Nekima je zabranjeno da istaknu zastavu ili običnu parolu „Zavet Vidovdana“. Pritom se zaboravlja da se ideja i svest, a Vidovdan je u svesti srpskog naroda ma gde živeo, kao i Kosovo, ne mogu hapsiti, ne mogu se maltretirati, ne mogu se bombardovati, one ostaju i opstaju.
Privođenje, maltretiranje zbog tih ideja i zbog svesti samo izaziva prirodni otpor i nestabilnost. I u tom smislu moje mišljenje je da je bolje ulagati u mir, u nekakvo zajedništvo, paralelni život, a ne u sukobe, maltretiranja ili pokazivanja Srbima da im tu nije mesto i da oni ne mogu obeležavati nijedan praznik, niti isticati svoje simbole“, rekao je Pavlović.

Povodom inacijative da se Vidovdan zaštititi u Unesko, istoričar kaže da je to kompleksno pitanje.

„Vidovdan je kompleksan, višeznačan pojam. Pa da li bi mi, recimo, štitili samo spomenik na Gazimestanu, i jedan i drugi spomen-kompleks? Ali ispostavilo bi se da je on na prostoru Kosova, bez obzira što su ti spomenici napravljeni ranije. Što se tiče duhovne sfere baštine, Vidovdan je i crkveni i narodni praznik, u nekim trenucima i državni praznik. Dakle, kako bi se to formulisalo? Kako bi organi u Unesku mogli da to pitanje stave na dnevni red i da donesu odluku je tema za ozbiljnu diskusiju“, dodao je Pavlović.