Ispod Mire sto đavola vire

Miroslav Lajčak
Izvor: Večernje novosti

Legenda kaže da je Miroslav Lajčak još polovinom sedamdesetih godina prošlog veka, među svojim školskim drugovima u mestu Stara Lubovna u tadašnjoj Čehoslovačkoj, kao tih i odmeren mladić vešto izbegavao konflikte. Sukobi su mu bili potpuno strani, pa je često i pomagao da se ozbiljne čarke, svojstvene mladim ljudima, među njegovim prijateljima mirno rešavaju. Miro, kako su ga od milošte zvali, još tada je oberučke prihvatio namenjenu mu sudbinu buduće diplomatske zvezde sa specijalnim "pomiriteljskim“ zadacima.

U bogatoj biografiji, danas istaknutog evropskog službenika, stoji da je karijeru počeo 1988. godine kao saradnik Ministarstva spoljnih poslova Čehoslovačke, a sticaj okolnosti je hteo da se nakon prvih ozbiljnih misija u ambasadama novoformirane Slovačke u Moskvi i Tokiju, Lajčak već od 1999. stacionira na prostoru ratom obogaljene i tek raspale Jugoslavije. I od tog doba Miro na ovaj ili onaj način, sa izvesnim prekidima, učestvuje u životu i najvažnijim događajima Srba, Albanaca, Bošnjaka, Hrvata i Crnogoraca, a u priličnoj meri i Severnih Makedonaca. 

Odluka EU i Berlina da Miroslava Lajčaka ovog proleća ponovo aktiviraju u "regionu“, sada na mestu specijalnog predstavnika za dijalog Beograda i Prištine, zbog svega prethodno navedenog bila je potpuno očekivana. Pa i uprkos činjenici da se njegova Slovačka nalazi među pet država Evropske unije koje ne priznaju kosovsku nezavisnost. 

I, naravno, odmah su krenula različita tumačenja Lajčakove uloge.

Za Albance je od početka sporan jer je Slovak, a ima i dosta prijatelja u Beogradu još iz vremena ambasadorske službe i, uz to, odlično govori srpski. Istovremeno, za srpsku stranu nepoverenje vezano za njegovo ime postoji iz vremena odvajanja Crne Gore, što je on kao supervizor EU 2006. godine zdušno podržao, kao i iz potonjeg angažmana u BiH gde je insistirao na Bonskim ovlašćenjima u ulozi visokog predstavnika, koja su mu davala mogućnost da nameće zakone i smenjuje političare. Sportskim žargonom rezultat 1:1, čini se idealno.

Ipak, posebnu pažnju ovde treba ukazati jednoj činjenici koja od samog početka lebdi nad Lajčakovim angažmanom na liniji Beograd-Priština. 

Naime, nije nikakva tajna da je njega na Kosovo poslala, pre svega, nemačka vlada, i da on u tom poslu oko "normalizacije odnosa“ sa Srbijom ima sa te strane jasno definisan zadatak. Da je džojstik operacije "Dijalog“ u Berlinu, često nas prethodnih meseci podsećaju Bodo Veber, Peter Bejer i Viola fon Kramon, kao najoštriji predstavnici nemačke spoljne politike na Balkanu. A poznati su njihovi stavovi o “crvenim linijama” u pogledu statusa Kosova.

"Ako Srbija želi da razgovara o nečemu drugom osim punog priznanja Kosova, to Beograd mora da objasni, kako želi da izvuče rezultate iz konačnog sporazuma bez potpunog zvaničnog priznanja", poručio je nedavno Veber, koji upućuje i česte oštre kritike na račun Lajčaka, držeći ga valjda tako u stalnoj pripravnosti.

Ruku na srce, glavnu “municiju” Veber troši na Grenela, ali to je za neku drugu priču. 

Elem, iako bi trebalo da bude statusno neutralan u odnosu prema pitanju Kosova, jasno je da tvrdim preventivnim ocenama Nemci direktno stavljaju do znanja Lajčaku šta je njegov posao, da se slučajno ne zaboravi u svim tim silnim zakazivanjima sastanaka dveju strana u Briselu. Instrukcije i interesi Berlina nema sumnje presudno će uticati na dešavanja u vezi sa “dijalogom” i tu sva Lajčakova diplomatija, osmeh i poza dolaze na vrlo težak test izdržljivosti. 

A da sve bude još komplikovanije, zvanična briselska pozicija, na kojoj ambiciozni Slovak stoji, tanka je i sve neubedljivija. Specijalni predstavnik ne drži kod sebe ni nož ni pogaču kad dočekuje Vučića i Hotija, i ma koliko se svi trudili da žmure pred tom činjenicom, stvar je očigledna. Toliko, da se čak i Tači osećao slobodnim da mu nekoliko puta drsko poruči da neće sa njim da razgovara. Naravno, brzo je menjao stavove, ali to više govori o Tačijevom karakteru nego o Lajčakovom autoritetu.

Miro Lajčak za sada, ipak, pokazuje priličnu spremnost da izdrži do kraja u poverenoj mu ulozi, uprkos svim objektivnim nedaćama i prilično vezanim rukama. Ni njegov ulog u celom kosovskom slučaju, sasvim sigurno, nije zanemarljiv. Visoke ambicije pokazao je odavno, još u vreme iza Berlinskog zida, zna sve i odlično razume čega se prihvatio. Znaju to i strane za stolom. Partija pokera je u toku, čeka se na Lajčakov potez. Da li ima jaku kartu ili će probati na blef ostaje da vidimo.

Xhevdet
17. Novembar 2020.
Lajqak ti nisi dohar qovek ti radish za serbiu zajedno sa barellom nama treba izaslanik iz amerike