Koliko protesti dela srpske opozicije utiču na položaj Beograda u vreme pritisaka Zapada oko Kosova?

Šah Srbija Kosovo
Izvor: Kosovo Online

Aktuelni protesti dela opozicije u Srbiji nemaju bitan uticaj na položaj Beograda u dijalogu o Kosovu, ali bi to moglo da se desi ukoliko bi došlo do njihove radikalizacije i eventualne političke krize u zemlji, kažu sagovornici Kosovo onlajna, uz napomenu da bi upotreba nasilja na protestima opozicije u Beogradu omogućila Aljbinu Kurtiju da pokuša sa primenom sile nad Srbima na Kosovu.

Prema oceni analitičara Dejana Vuka Stankovića, pozicija srpskih pregovarača bila bi mnogo relaksiranija da ne postoji unutrašnji pritisak u zemlji.

"Ako bi protesti prerasli u otvoreni sukob dva dela naroda ili sukob pobunjenog naroda sa policijom onda bi to bio signal Kurtiju da je Srbija politički nestabilna. Srbija bi počela da se bavi vlastitom političkom krizom, u šta bi uložila ogromnu energiju, a Kurti bi rekao: 'Srbi su zaokupljeni svojim unutrašnjim sukobima i sad je vreme za mene da pokušam da uradim svoju varijantu hrvatskog scenarija iz 1995'", kaže Stanković, koji dodaje da se nada da neće biti sukoba na ulici koji bi bili politički motivisani i da će sve ostati na nivou otvaranja institucionalne debate - idemo li na izbore ili ne.

Stanković ukazuje da je za Srbiju u ovom trenutku politički prioritet da sačuva egzistencijalno Srbe na Kosovu i da nastavi pregovorački proces koji bi pacifikovao suprotnost između kosovskih Srba i Kurtijeve administracije, dok protesti koji se forsiraju na neki način menjaju prioritete u srpskoj politici.

"Bilo bi dobro da se zahtevi sa protesta pretvore u institucionalnu debatu, da se u krajnjoj liniji raspišu izbori ako ne može da se pregovara oko tih zahteva, pa onda neka bude kako narod odluči", kaže on.

Što se tiče mogućnosti da Zapad u ovom trenutku pojača pritisak na Beograd po pitanju Kosova, Stanković kaže da pritisci Zapada postoje sa ili bez protesta.

"Pritisak Zapada postoji kao konstanta, a svakako bi se on jače osećao ako postoji unutrašnji pritisak u zemlji. Tretman Kosova od strane Zapada nije uslovljen time ko čini vladu u Beogradu. Isto tako i Albanci nemaju problem da nastave sa istim zahtevima u odnosu na Srbe i Srbiju bez obzira na to ko je na vlasti u Beogradu. I kad je bio Đinđić na vlasti oni su hteli nezavisnost, i kada je bio Koštunica hteli su nezavisnost, i Tadić i Dačić, i Vučić, Nikolić i Dačić, i sada kada su Vučić i Dačić na vlasti oni hoće nezavisnost. Sastav vlasti u Beogradu ne menja ni zahteve Zapada ni stavove Prištine. Ako hoćemo da branimo Kosovo moramo da budemo ujedinjeni, ako nećemo onda je to druga priča, ali do sada niko ni od opozicije ni u vlasti nije rekao da neće da brani Kosovo. Ako ga branimo onda je bolje da pokažemo nacionalno jedinstvo i da rešavamo probleme u okviru institucija", kaže Stanković.

Prema oceni izvršnog direktora Centra za slobodne izbore i demokratiju (Cesid) Bojana Klačara, protesti nemaju uticaj na položaj Beograda u dijalogu, pod uslovom da ne postanu masovni, pa da Srbija uđe u neku vrstu političke krize i da političke institucije, prevashodno vlada, nemaju dovoljan legitimitet da se bave dijalogom. 

"To je objektivno veoma teško da se desi, jer ako posmatramo politički život, rejting, neka očekivanja od budućih izbora, mala je verovatnoća da može da dođe do toliko krupnih promena i da Srbija uđe u institucionalnu krizu. Vrlo su male šanse osim ukoliko protesti ne budu toliko masovni ili ukoliko bi se, nažalost, pretvorili u neku vrstu polarizacije i ukoliko bi se pojavilo neko nasilje na ulicama, što bi dovelo do političke krize u zemlji. U takvom scenariju institucije bi morale da se bave drugim temama, dok bi neke druge teme, pa i kosovska, na određeni način trpele. Ali meni se čini da protesti nemaju toliki potencijal da uvedu zemlju u političku krizu", kaže Klačar. 

O tome ima li Zapad u protestima "štih" više da Beograd drži pod pritiskom oko pitanja Kosova, Klačar kaže da misli da nema, jer su protesti dominatno ograničeni na Beograd, a zahtevi koji su izneti, dodaje, nemaju toliki doseg da bi mogli na ozbiljniji način da dovedu u pitanje rad institucija i njihov legitimitet.

"Posebno, što je dobar deo, ako ne i najvažniji deo, pregovora na predsedniku Vučiću koji u svakom scenariju ima legitimitet, budući da je izabran na direktnim izborima", kaže Klačar.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je juče da je Srbija izložena velikim pritiscima po pitanju Kosova, a da je suština svih tih pritisaka da Srbija prizna Kosovo, a da Priština ne ispuni ništa.

"Jasno je i nedvosmisleno da postoji de fakto plan kojim pokušavaju da Srbiji i Srbima kažu da su neki izvršili sve obaveze, time što su saslušali izlaganje o Zajednici srpskih opština, ali da je suština plana da mi njih priznamo, a da oni ne učine ništa", rekao je Vučić.  

Inače, zahtevi izneti na dva do sada održana protesta nekih opozicionih stranaka na kojim se okupilo po nekoliko hiljada ljudi su: smena svih članova REM, ukidanje rijaliti programa i emisija koje promovišu nasilje na televizijama sa nacionalnim frekvencijama, smena rukovodstva RTS, oduzimanje nacionalne frekvencije televizijama Pink i Hepi, smena ministra unutrašnjih poslova Bratislava Gašića, šefa Bezbednosno-informativne agencije Aleksandra Vulina, usvajanje ostavke ministra prosvete Branka Ružića i održavanje sednice Skupštine Srbije na kojoj će se razmotriti odgovornost Vlade Srbije kao i bezbednosna situacija u zemlji u najkraćem mogućem roku.