Mitić: Berlin ne ide "đonom" na Beograd, ali Priština je u povlašćenom položaju

Aleksandar Mitić
Izvor: Kosovo Online

Nemačka pokušava da ubrza rešavanje pitanja Kosova na način koji odgovora Berlinu, Prištini i Zapadu, ali ne i srpskim nacionalnim interesima, ocenjuje dr Aleksandar Mitić sa Instituta za međunarodnu politiku i privredu, nakon sastanka predsednika Srbije Aleksandra Vučića i nemačkog kancelara Olafa Šolca u Berlinu.

Prema Mitićevom mišljenju, jasno je da Beograd i Berlin imaju dve tačke oko kojih se slažu - ekonomske bilateralne saradnje i pitanja evropskih integracija. Uz to, kako kaže, postoje tačke oko kojih se ne slažu i to je vrlo jasno, pitanja Republike Srpske, Kosova i odnosa prema Ruskoj Federaciji.

"Činjenica je da je u sredu glavni fokus bio upravo na tim političkim i geopolitičkim temama gde postoji neslaganje između Beograda i Berlina. Po pitanju Kosova vidimo da je Šolc prećutao to što Kurti već mesecima opstruira dijalog Beograda i Prištine, što Srbima ne daje da glasaju na izborima, a vidimo da ga je pohvalio za uvođenje sankcija Rusiji. Dakle, pozivi Olafa Šolca na postizanje sveobuhvatnog sporazuma imaju jasan cilj, a to je priznanje Kosova od strane Beograda i naravno međunarodni legitimitet Prištini", smatra naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu.

Interesantno je, kako navodi, da iako su Sjedinjene Američke Države uspele da promene nemačku politiku prema Rusiji, energetici, zelenoj agendi i bezbednosti, ono oko čega nema promene je tema Kosova.

Ali, dodaje Mitić, to je i očekivano s obzirom na istorijat stavova Berlina prema Srbiji i srpskim nacionalnim interesima.

"Mislim da je, s obzirom na blagonaklon stav koji je Berlin i ranije imao prema Ramušu Haradinaju, a i prema Kurtiju u oba manadata, jasno da je bilo teško očekivati da će Šolc oštrije kritikovati Kurtija. Jednostavno, Kurtiju se gleda kroz prste za sve provokacije koje su se dogodile u poslednjih godinu i po dana, kao i za potpunu nezainteresovanost za dijalog. Sve je to praktično stavljeno sa strane, a vidi se i da su oni “pritisci” koje je Kvinta navodno slala Prištini tokom izborne kampanje bili čista retorika i odvlačenje pažnje od suštine, a suština je da Nemačka nastoji da ubrza rešavanje pitanja KiM na način koji odgovara njoj, kosovskim Albancima i Zapadu, a ne odgovara nacionalnim interesima Srbije”, kategoričan je Mitić.

Jak pritisak na Beograd po pitanju sankcija Rusiji

Kada je reč o Bosni i Hercegovini, a imajući u vidu pritiske koji dolaze iz Bundestaga, Evropskog parlamenta i od strane rukovodstva u Berlinu, Mitić navodi da je jasno da su poruke na sastanku mogle da budu usmerene pre svega na pritiske na Milorada Dodika i na dodatne pokušaje legitimisanja Kristijana Šmita.

"Oko pitanja sankcija Ruskoj Federaciji nema sumnje da je pritisak na Beograd jak i da je veoma izvesno da je Šolc ponovio predsedniku Vučiću da postoje ta snažna očekivanja u Berlinu. Ali, isto tako je za očekivati da je Vučić ponovio ono što je govorio od početka krize, a to je da Srbija neće uvoditi sankcije Ruskoj Federaciji iz istorijskih, moralnih, ekonomskih i geopolitičkih razloga”, uveren je naš sagovornik.

Predsednik Vučić verovatno, kaže Mitić, nije ni očekivao bog zna kakve ustupke od strane Berlina.

"Ne znamo, naravno, šta je bilo tet a tet, ali sudeći prema izjavama nakon sastanka mislim da bi mogao, sa jedne strane, da bude zadovoljan činjenicom da retorika vezano za Ukrajinu i po pitanju sankcija Ruskoj Federaciji nije bila naročito jako istaknuta. Mislim da je to i pametna taktika samog Olafa Šolca, jer verujem da je svestan jako teške situacije u kojoj se Beograd nalazi oko ovog pitanja i da bi igranje "đonom" u ovom trenutku bilo kontraproduktivno. Neću da kažem da je pritisak manji nego što se očekivalo, ali mislim da ipak postoji određeno razumevanje za srpski stav”, kaže Mitić.

Ostaje da se vidi, napominje on, u kojoj meri će se ti pritisci dalje nastaviti.

"To zavisi od mnogo faktora, ali i od ovih drugih pitanja, jer ukrajinsko pitanje nije jedino bilo „na stolu”. Bojim se da je bilo i dosta pritisaka, ne toliko oko kosovskog pitanja koliko oko BiH i Milorada Dodika i tu je izuzetno važno da Beograd snažno ostane uz Republiku Srpsku i da ne dopusti da se nastavi takav pristup prema Banjaluci. Naravno, teško je očekivati da će Nemačka promeniti stav prema Republici Srpskoj i Dodiku, ali na Beogradu je da istakne da neće odustati od odbrane vitalnih interesa Republike Srpske”, smatra naš sagovornik. 

Nema brzih koloseka ka EU

Komentarišući Šolcove poruke o evropskoj pespektivi regiona Zapadnog Balkana, Mitić kaže da ta obećanja postoje već jako dugo i da je činjenica da se neko potencijalno ubrzanje evropskih integracija ističe svaki put kada je potrebno dobiti neke ustupke od srpske strane.

Ali, kako ističe, tih brzih koloseka nema i neće ih ni biti, tim pre jer je posle francuskih izbora postalo jasno da politika Francuske neće ići u prilog nekom proširenju EU, a pogotovo ne nekom ubrzanom proširenju.

"Takođe, postoje zemlje koje imaju dosta čvrst stav oko poglavlja 23. koje se tiče vladavine prava, a tu mislim pre svega na zemlje poput Holandije, pa i same Nemačke. Dakle, ukoliko se iz nekih geopolitičkih razloga, odnosno srpskih stavova oko ukrajinske krize, sve one kritike koje smo slušali u poslednjih par godina oko nedostatka vladavine prava odjednom stave ad akta, onda to mnogo više govori o slabosti EU i slabosti vrednosti koje oni zastupaju. Ali, mislim da je teško da će doći do tako nečega i da je ovo pre retorička podrška koju je Šolc, prilikom prvog susreta sa predsednikom Vučićem, morao da iznese u ovakvom geopolitičkom kontekstu koji imamo”, zaključuje Aleksandar Mitić.