Naslednik Angele Merkel neće imati važan uticaj na rešenje kosovskog pitanja

Na kongresu Hrišćansko-demokratske unije (CDU) 16. januara biće izabran novi predsednik najveće nemačke partije, a od toga ko će od kandidata pobediti umnogome zavisi odgovor na pitanje u kom smeru će nastaviti Nemačka nakon najavljenog povlačenja Angele Merkel, što će se umnogome odraziti i na dalju sudbinu rešavanja kosovskog pitanja.

Uloga Nemačku u politici Evropske unije je presudna, zato i ne čudi što svi sa velikim nestrpljenjem iščekuju epilog borbe za "vlast" u najznačajnijoj nemačkoj partiji u prethodnih nekoliko decenija. Jer ključni politički događaj u Evropi ove godine biće parlamentarni izbori u Nemačkoj, koji će se održati u septembru. S njima će se era Angela Merkel, koja je 15 godina bila nemački kancelar i najuticajniji evropski političar, konačno završiti.

Politikolog Dimitrije Milić kaže za Kosovo Onlajn da kada se govori o posleratnoj Nemačkoj, može se slobodno reći - Hrišćansko-demokratska unija. Ova partija predstavlja arhitektu obnove Nemačke nakon ratnog razaranja i poraza u Drugom svetskom ratu.

"Lideri ove konzervativne partije uspeli su da od međunarodno ponižene države, ponovo stvore uspešnu i jaku naciju. Konrad Adenauer je Nemačku politički stavio na noge neposredno nakon rata, Ludvig Erhard je bio kreator njene ekonomske obnove, dok je Helmut Kol uspeo u nameri da Zapadna i Istočna Nemačka budu jedna država. Angela Merkel je 2005, uprkos skepsi mnogih u odnosu na njen pol, mesto rođenja i struku, uspela da tesno pobedi socijaldemokratskog kancelara Šredera", ukazuje Milić.

On ističe da koliko god da su ljudi tada bili nesigurni u odnosu na novu kancelarku, Angela Merkel se dokazala sa svoja četiri uzastopna mandata kao sposobna liderka. Neki su je zvali "Frau Europa“ (Gospođa Evropa), neki "Liderkom slobodnog sveta“ nakon pobede Trampa 2016, dok su je mnogi i krivili za loše rukovođenje evropskim pitanjima ili migrantskom krizom.

"Kada se u stranu stave i panegirici i kritizerstvo, kao objektivno se može reći da se radi o kancelarki koja je znala da pobeđuje izbore i vlada, koja je beležila i ponovo beleži visoke lične rejtinge, a i koja je bila veoma uticajna i na evropskom nivou. Njeno povlačenje sa političke scene krajem ove godine, svakako će ostaviti veliki vakuum u Nemačkoj, a još više i u njenoj Hrišćansko-demokratskoj uniji. Danas se kao glavni izazovi mogu postaviti da li ona ima dostojnog naslednika i kakva očekivanja od tog naslednika može imati naš region", kaže Milić.

Šta naslednicima ostavlja Angela Merkel

U trci za lidersko mesto u partiji nalaze se tri kandidata, koji po stavovima i personalnim profilima nisu slični. Iako su sva trojica muškarci, katolici i dolaze iz Severne-Rajne Vestfalije, njihovi politički stavovi i vizija budućnosti Nemačke i njihove partije značajno se razlikuju. Ko god da pobedi, imaće i donekle lak i donekle težak zadatak.

"Angela Merkel će partiju predati sa visokim rejtingom CDU, od između 35 odsto do 40 odsto. Partija je konsolidovana, a tokom mandata Merkel zaradila je podršku i kod grupa gde davno ili nikada nije bila jaka. Danas je CDU prva među ženskim glasačima, ubedljivo prva među ljudima koji imaju strano poreklo, a uspela je da se približi socijaldemokratama po podršci među glasačima turskog porekla. CDU je danas dobro podmazana mašina za pobeđivanje na izborima", objašnjava beogradski politikolog.

Ko su potencijalni naslednici?

Sa druge strane, ova partija je kroz konstantne kompromise i adaptiranje različitim biračima izgubila identitet. Ona je danas manje konzervativna nego ikada pre, s obzirom da je Angela Merkel kroz svoj mandat inkorporirala neke socijaldemokratske i zelene politike (gej brakovi, uvođenje minimalca, gašenje nuklearnih elektrana i drugo).

"Ovo balansiranje je partiju učinilo nominalno jakom, ali je konzervativne birače oteralo ka tvrdoj desnici, oličenoj u Alternativi za Nemačku. Ono što je svakako glavni izazov je da li će novi lider uspeti da partiju redefiniše ili da bar njom rukovodi kao pobednik u ovom formatu. Kao jedan od favorita nameće se Fridrih Merc. Multimilioner, koji je nakon poraza od Angele Merkel u unutarpartijskoj borbi početkom 2000-ih, otišao iz politike u privatni sektor. On partiju vidi kao suviše ulevo, te želi da je transformiše u stranku koja je konzervativnija, manje promigrantska, više kapitalistička i više proamerička. Njegova kalkulacija je da bi pomeranjem udesno, CDU uspeo da vrati nazad konzervativnije glasače, koji su otišli ka antimigrantskoj Alternativi za Nemačku", pojašnjava Milić.

Kako kaže, za razliku od Fridriha Merca, koji traži diskontinuitet, njegov protivnik Armin Lašet više je za status kvo. Relativno je umernih stavova, bez veće nacionalne prepoznatljivosti i popularnosti, a i dosta spoljnopolitički mekši prema Kini i Rusiji. Iako nije omiljen u širem biračkom telu, imaće najveći afinitet od strane delegata koji će izabrati novog lidera.

"Kao treći kandidat, javio se i Norbert Retgen, kome u početku nisu davane velike šanse. Međutim, ovaj spoljnopolitički eskpert, harizmatičnog nastupa, uspeo je da se u finišu približi svojim rivalima. On je takođe zainteresovan da partiju zadrži kao umerenu, a od ponuđenih kandidata je najviše skeptičan po pitanju saradnje sa Rusijom i Kinom. Njegovi politički stavovi i profil predstavljaju najbolju garanciju za produbljivanje transatlanske saradnje sa SAD, naročito SAD na čijem je čelu Džo Bajden. Na kancelarskom mestu ne bi trebalo isključiti i aktuelnog ministra zdravlja Jensa Špana ili najpopularnijeg bavarskog političara Markusa Zedera. Oni do tog mesta mogu doći, ukoliko se Lašet u slučaju prvog, a Retgen u slučaju drugog, odluče da budu samo predsednici partije i dotične poguraju kao kancelarske kandidate", naglasio je sagovornik Kosovo Onlajna.

Glasanje 1.001 partijskog delegata 15. i 16. januara pokazaće ko je od trojice veoma različith kandidata uspeo da ubedi najviše partijskih članova u svoju viziju CDU.

Posledice po Balkan

"Nasleđe posleratne Nemačke je manjak tvrde moći. Ova država nema ogromnu vojsku, nosače aviona, nuklearno naoružanje, već na odbranu troši tek nešto više od jednog odsto BDP-a. Nemačka nije stalna članica Saveta bezbednosti UN-a i nema pravo veta. Ukratko, Nemačka nema klasičnu političku moć koja proizilazi iz tvrde moći, oličene u vojsci", ukazuje Milić.

Posleratna Nemačka svoju političku moć crpi iz ekonomske moći i ekonomske prisutnosti širom sveta. Ona je četvrta ekonomija sveta i ubedljivo prva po snazi u Evropi. Kao takva, nemačka je u privrednom smislu izrazito prisutna u našem regionu i ova država je ključni ekonomski partner država Zapadnog Balkana. 

"Iz prisutnosti nemačkog kapitala u našem regionu, ova država stabilnost u našem regionu stavlja na prvo mesto. Predvidiv i stabilan poredak u državama Zapadnog Balkana, bez velikih potresa i bez etničkih sukoba, jedini je garant daljeg produbljivanja nemačkog ekonomskog prisustva iz kog ova država crpi političku moć. Toga su svesni sva trojica kandidata unutar CDU. Svaki od ove trojice kandidata biće konzervativan oko rešavanja kosovskog pitanja. To podrazumeva protivljenje svakoj potencijalnoj korekciji granica ili bilo kom iole rizičnom potezu. U slučaju pobede Merca ili Retgena, može se očekivati više podrške ka objedinjenom pristupu Evropske unije i Amerike po ovom pitanju. Pobeda Lašeta bi to manje podrazumevala", kaže Milić. 

Nemačka će imati veliki izazov da li će budući naslednik Angele Merkel biti dostojna zamena na unutrašnjem i međunarodnom polju.  Različiti kandidati sa različitim pristupima bi podrazumevali i različite finalne ishode. Međutim, naš region ne bi trebalo da ima sumnju u veće promene. Nemačka će sa bilo kojim naslednikom zadržati sličan kurs, koji je u suštini konzervativan i koji teži stabilnosti.

"Što se tiče kosovskog pitanje, fokus analize bi trebalo u naredne četiri godine usmeriti na Vašington više nego na Berlin. Odlučnije inicijative oko rešavanja kosovskog pitanja je teško moguće očekivati od Nemačke. Zahvaljujući pobedi Džoa Bajdena, teško je i očekivati različite i nekoordinisane inicijative SAD i EU. Ukoliko do rešenja dođe, naslednici Angele Merkel na njega neće imati presudan uticaj", zaključio je Dimitrije Milić.