Poseta Šolca Beogradu: Podrška, pritisak i guranje Rusije iz Srbije

RTS Rusija, Nemačka, Ukrajina

Najavljena pa otkazana poseta ruskog šefa diplomatije Sergeja Lavrova i očekivana poseta nemačkog kancelara Olafa Šolca 10. juna užarili su spoljnu politiku Srbije. Zvanični Beograd poručuje da će istrajati na vojnoj i političkoj neutralnosti uključujući i odnos prema ratu u Ukrajini, ali se postavlja pitanje kako drugi gledaju na tu neutralnost i kolika je cena takvog stava, prenosi RTS.

Ljiljana Smajlović, kolumnista "Nedeljnika", rekla je u specijalnom izdanju emisije "Oko" da je u nedelju izgledalo da će nam se nebo sručiti ako šef ruske diplomatije Sergej Lavrov dođe u Srbiju, a odjednom on ne dolazi, a Olaf Šolc je obećao i pre saznanja da Lavrov ne dolazi da će sigurno doći.

"Ovo je sve možda izgledalo dramatičnije nego što jeste, ali se dobro završilo za neutralnost Srbije", istakla je Smajlovićeva.

Ognjen Pribićević, bivši ambasador Srbije u Nemačkoj i Velikoj Britaniji, pribojava se da će neutralnost Srbije sada biti pod većom lupom posebno sa Zapada, a što će se videti i tokom posete Šolca, koji će imati dve poruke: jednu pozitivnu kao podrška integracijama Srbije u EU, ali sa druge strane će se vršiti snažan pritisak što se tiče naše spoljne politike.

"Mi smo vojno neutralni, ali politički smo opredeljeni za EU", napomenuo je Pribićević i dodao da je nama veoma bitno da zadržimo dobre odnose sa Rusijom i Kinom, ali članstvo u EU je za nas ključna stvar", smatra Pribićević.

Na pitanje kako mu se čini test neutralnosti Srbije, Aleksandar Životić, istoričar i profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, istakao je da ovo nije bio test neutralnosti već je test trenutnog pozicioniranja i odnosa prema onim aktuelnim spoljnopolitičkim izazovima.

"Što se tiče neutralnosti, to pitanje je mnogo drugačije i kompleksnije i ono ima svoje amplitude, ali u ovom slučaju ubeđen sam da je vezano za jedan konkretan trenutak, za jednu poziciju koja je bila na testu, taj test je prošao, ali samo na prvom stepeniku, a već sledeći nas čeka u narednih nekoliko dana", ocenio je Životić i dodao da je "ispit nedovršen", da do posete nije došlo, ali je jasno percipirano da se poseta nije desila iz političko-tehničkih razloga.

Ističe da sada dolazi Šolc i da je to drugi deo ispita koji će biti od ključne važnosti.

Kada je reč o tome koliko se o otkazivanju posete Lavrova govorilo u nemačkim medijima, Nenad Radičević, dopisnik RTS-a iz Nemačke, kaže da se o tome nije previše govorilo.

"U nemačkoj vladi, ali i kod Zelenih, postoji saglasnost da Srbiju ne treba previše pritiskasti i da su evropske integracije kao vid uvođenja stabilnosti na Zapadnom Balkanu, kroz Srbiju i pitanje BiH i Kosova, značajnije u ovom momentu nego da li je Srbija uvela sankcije Rusiji. Pritisci će postojati, ali dok Beograd bude pevao 'Odu radosti', oni će biti postepeni", istakao je Radičević.

Smajlovićeva se nadovezala da će Šolc, koji je pod velikim pritiskom ne samo nemačke štampe već i Analene Berbok i Amerikanaca i Ukrajine, ovde u jednom delu biti vrlo oštar i biće mu zadovoljstvo da dođe u Beograd i da nekog pritiska.

Radičević napominje da se ovim Šolc bori da dokaže da pokušava da izgura ruski uticaj sa Balkana.

Kolumnistkinja "Nedeljnika" je rekla da se nekim zemljama toleriše neutralnost, a da Amerikanci u ovom trenutku više vrše pritisak na Olafa Šolca nego na Beograd.

"Kada čitate nemačke medije, Šolc je najomraženija ličnost, a najominjenija je ukrajinski ambasador u Berlinu", napomenuo je Radičević.

On je istakao da kada je reč o predstojećoj poseti Olafa Šolca, biće reči o BiH, da je za Nemce veoma značajno da pacifikuju Milorada Dodika i da im je to možda važnije od Kosova.

Diplomata Pribićević napominje da će biti dva-tri važna aspekta te posete – nijansa između Berlina i Pariza i ekonomska saradnja Srbije i Nemačke.

Kada je reč o Šolcovoj poseti, i Životić ističe da je pitanje BiH izuzetno važno, pitanje Republike Srpske, koje je važno i za rusku stranu, koja to ne krije već mesecima.

Pribićević ističe da bi posebno obratio pažnju na ekonomski aspekt posete.

"Očekujem da će Šolc biti oštriji nego u Berlinu", zaključila je Smajlovićeva.

Evropski put Srbije i odnos prema Rusiji

Pribićević napominje da Srbija nije tako mala ni po broju stanovnika i velika je po površini i u tom smislu ne misli da će je direktno uslovljavati, ali će se vršiti pritisak korak po korak.

"Uz pritisak koji ide, uvek se vodi računa da se ne izgubi Srbija. Mi ne možemo biti saveznik sa onim ko je 5.000 kilometara daleko, mi smo na ovoj teritoriji. Najveći neuspeh EU je što Srbija već 10 godina nije član", istakao je bivši ambasador Srbije u Nemačkoj i Velikoj Britaniji.

Na pitanje da li se Srbija može pozivati na Tursku, Aleksandar Životić je rekao da značaj Turske delom za Evropu i za NATO i značaj Srbije nije isti, jer te dve zemlje nisu iste veličine, istog potencijala, a da ne govorimo o demografiji, ekonomiji i položaju.

"Turska pretenduje da vodi samostalnu politiku, kao regionalna sila, koja je još pre 15 godina profilisala spoljnopolitički put u narodnom periodu, gde se jasno govorilo među njihovim intelektualcima, diplomatama i političarima da je pitanje EU vrlo daleko i da o tome ne treba razmišljati na način imperativnog karaktera, ali da se Turska mora orijentisati ka takozvanom prirodnom okruženju, ka toj strategijskoj dubini i tu su jasno definisani ti regioni – Balkan, Crnomorki region sa Zakavkazjem i treći region je Bliski istok. Turska deluje u tom pravcu", rekao je Životić i dodao da promiče delovanje Turske u Siriji.

Prema njegovim rečima, Turska jeste zauzela jednu krajnje specifičnu poziciju u ovoj krizi, ona drži nekoliko otvorenih vrata i prema Rusiji i prema Ukrajini i prema partnerima u NATO-u i prema Evropi, ali se oštro sukobljava kada su u pitanju njeni interesi sa Rusijom na prostoru Sirije, na drugoj strani ona je jedan od najvećih izvoznika naoružanja Ukrajini, a zainteresovana je za uvoz ruskih energenata i žita.

"Druga stvar je pokušaj turskog posredovanja, vezanog za eksport iz ukrajinskih luka. Turska se nameće kao jedan od pregovarača, a možda i jedan od budućih garanata. Ovih dana u tu igru ulazi u Grčka. Da li će to biti zemlje koje će garantovati bezbednost plovidbe? One su za to sposobne, turska mornarica je jača od ruske, Turci su mnogo ulagali na tom planu", istakao je Životić.

O ukrajinskom frontu

Profesor Životić kaže da je ukrajinski front počeo da se stabilizuje početkom aprila, kada je bilo jasno da Rusi neće ići na Kijev i da neće biti toliko zainteresovani za Harkov, a na prostoru Luganske i Donjecke oblasti se odustalo od operacija koje bi se širile, sada su se opredelili na sporije i stabilnije napredovanje – Severnodonjeck je grad koji prelazi "iz ruke u ruku".

Ključno u bici za Donbas, kako kaže, može biti pitanje Slavjanska, on se nalazi na ključnoj trasi, ruska strana pokušava da se probije ka njemu, a Ukrajinci pokušavaju da to zadrže. Ocenio je da geografija na tom prostoru igra veliku ulogu.

Smajlovićeva je istakla da pregovora nema, Zelenski kaže da neće da pregovara, a Rusi kažu da hoće da razgovaraju o svemu osim o Lugansku, Donjecku, Krimu.

"Na Zapadu se vodi polemika, u kojoj Makron kaže: nemojmo da ponizimo Rusiju, dajte da se vrati na neki 'statu kvo', ali ima onih koji kažu da nema govora o tome", napomenula je Smajlovićeva.

Pribićević se nadovezao rečima da što duže ovo traje, to je za Srbiju ovo teža situacija i posebno brine što se ne vode pregovori.

"Bojim se da će sa ovakvim razvojem na terenu razumevanje nestati i naš prostor se sužava. Jedna vrsta izolacije za nas bi bila opasna. Stalno moramo da gledamo gde se mi nalazimo. Nalazimo se u Evropi", istakao je Pribićević.

Smajlovićeva očekuje veći pritisak na Srbiju ukoliko bude loša situacija na terenu, loša situacija za Ukrajinu, odnosno ako Rusija konsoliduje Donbas, onda očekuje nervozu i prema Srbiji.

"Naša pozicija će se savim izvesno komplikovati zato što će operacije potrajati jer se kraj ne vidi u ovom trenutku. Što duže ovo bude trajalo, mi ćemo imati veći problem", ocenio je Životić i napomenuo da i neka vrsta zamrznutog konflikta ide na našu štetu.

Pribićević je dodao da će veliki uticaj za dalji tok imati i izbori za Američki kongres u novembru.