Quo vadis, Kosovo?

kosovo
Izvor: GazzetaExpress

Postavlja se pitanje, kakve će turbulencije na političkoj sceni Kosova izazvati odlazak najviših političkih i partijskih rukovodilaca u pritvorske jedinice Suda u Hagu.

Dojučerašnji predsednik Kosova Hašim Tači, lider DPK Kadri Veselji, šef poslaničke grupe Samoopredeljenja Redžep Seljimi i jedan od čelnika NISMA Jakup Krasnići optuženi su pred Specijalnim sudom u Hagu za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, progone i ubistva, za kriminalno delovanje sa elementima žločinačkog projekta i već se nalaze u haškom pritvoru. Sva je prilika, to nije konačan spisak.

Ono što je jedino izvesno u ovom trenutku, a što članovima 90 i 91 definiše Ustav Kosova, jeste da će predsednica Skupštine Vjosa Osmani, najduže u narednih šest meseci, biti vršilac dužnosti predsednika Kosova.
 
Pitanje Tačijevog naslednika javnost u Prištini postavljala je i pre nego je obnarodovano da je optužnica, koju je protiv njega podnelo Specijalno tužilaštvo u Hagu, potvrđena. I ne samo javnost, već i akteri na političkoj sceni. Za mesto predsednika srdačno se, nedeljama unazad, preporučivao lider ABK, jedne od stranaka koje čine vladajuću koaliciju, Ramuš Haradinaj. No, ni od koalicionih partnera, DSK i NISMA, Srpske liste i manjina, a ni od opozicionih DPK i Pokreta Samoopredeljenje ili ANK, te ideje nisu naišle na odobravanje. Kako je većina njih više puta potvrdila, ni unutar stranaka, a ni u kontaktima sa drugim strankama, nije bilo razgovora o poziciji predsednika. Nijedna stranka sem ABK nije iznela zvaničan predlog o eventualnom kandidatu kojeg bi podržala.
 
Sa druge strane, ličnih inicijativa je bilo, pa je tako predsednik opštine Gnjilane Ljufti Haziri podelio svoju viziju budućeg predsednika Kosova, uz ocenu da to može jedino da bude lider DSK Isa Mustafa.
Upućeni kažu da je za naslednicu Hašima Tačija viđena doskorašnja ambasadorka Kosova u SAD Vljora Čitaku. Navode da to i jeste razlog dekreta o njenom povlačenju sa mesta šefa misije u Vašingtonu, koji je sam Tači potpisao pre nekoliko nedelja.

Ko god bio kandidat, biće mu potrebno dve trećine, tj. 80 glasova poslanika u Skupštini Kosova. Poprilična matematička gimnastika, ako se ima u vidu da koalicija na vlasti u parlamentu već duže vreme ne uspeva da obezbedi kvorum kod mnogih važnih pitanja, pa čak ni za hitne mere vlade, poput Zakona o ekonomskom oporavku od posledica pandemije kovid-19. Vladajuća koalicija inače je na klimavim nogama, a nakon hapšenja poslanika iz stranke Egipćana Etema Arifija, ukupan broj poslanika iz stranaka koje čine koaliciju je 60, za jedan manji od proste većine u parlamentu Kosova, koji broji 120 poslanika.

Dakle, sem glasova poslanika partija koje participiraju u vlasti, biće potrebni i potencijali bar jedne, od dve najjače opozicione stranke, Pokreta Samoopredeljenje ili DPK. Prvi imaju 29 poslanika u parlamentu, a potonji 24. Ako se ima u vidu da lider PS Aljbin Kurti već neko vreme nastupa sa pozicije "sam protiv svih", nije teško zaključiti da je DPK kapacitet koji je potreban.

To nas vraća na priču o Vljori Čitaku, kao najozbiljnijem kandidatu za predsednika. Izbor Čitaku obezbedio bi kontinuitet da je predsednik, kao i dosadašnji, iz Demokratske partije Kosova. Takođe, DPK se već neko vreme, pominje kao stranka koja bi mogla da reši probleme premijera Avdulaha Hotija koji nema većinu u Skupštini. Iako su iz te stranke više puta negirali da su postojali zvanični razgovori od ulasku u vladajuću koaliciju, mesto predsednika, uz nekoliko ministarstava koje bi mogli da dobiju, nije mali politički zalog u trenutku kada se dve vodeće "stranačke glave" nalaze u haškom pritvoru.

I možda kao najvažniji argument, dogovor DPK sa sadašnjom vladajućom koalicijom bi odložio parlamentarne izbore, koje "usamljeni kauboj" Aljbin Kurti željno čeka i na kojima njegov Pokret Samoopredeljenje insistira još od momenta kada je Kurti srušen sa vlasti, nakon niza nesporazuma sa koalicionim partnerima, Demokratskim savezom Kosova. Prema procenama trenutnog raspoloženja birača na Kosovu, Kurtiju bi izbori doneli dug i stabilan period na vlasti. I pored toga što sem predsednice Skupštine Vjose Osmani, skoro da nema drugog političkog saveznika među trenutno aktuelnim strankama.
 
Interesantna će biti i dugo očekivana odluka Ustavog suda, koji bi trebalo da se izjasni o inicijativi PS o neustavosti izbora vlade koju predvodi Avdulah Hoti, koja je u parlamentu izabrana 61 glasom, dakle jednim koji je obezbedio potrebnu većinu, ali kako Samoopredeljenje tvrdi, jednim nelegalnim. Taj jedan je bio pominjani Etem Arifi, koji je u momentu glasanja već bio pravosnažno osuđen, a koji se već neko vreme nalazi na izdržavanju kazne. Sve to daje Kurtiju i njegovom Samoopredeljenju na težini, što čini se njegovi protivnici veoma ozbiljno shvataju i spremni su da prevaziđu međusobne političke razlike, da bi izbegli nove izbore na Kosovu.

Na kraju, možda i najveća nepoznanica jeste, šta o svemu misli i kakvi su planovi i stavovi vodeće stranke trenutno vladajuće koalicije DSK. U trenutku kada je u vlasti participirala uz Pokret Samoopredeljenje, ta stranka je smatrala da mesto sledećeg predsednika Kosova, pripada njoj. Međutim u trenutnim okolnostima, čini se da je Isa Mustafa skloniji da u koaliciju uvede još jednu stranku iz tzv. "ratne koalicije", nego da izlazi na crtu Aljbinu Kurtiju. Pa čak i da žrtvuje mogućnost da on bude predsednik Kosova. I pored toga što dobar broj članova, simpatizera i glasača DSK sasvim sigurno nije naklonjen toj koaliciji.

Nije nepoznato da je jedan broj članova i čelnika DSK tokom i nakon rata na Kosovu, 1999. godine, likvidiran i da se ti zločini pripisuju liderima stranaka „ratne koalicije“. O tome svedoče i rekacije pojednih bivših čelnika DSK, koji su odlazak Tačija i Veseljija u Hag ispratili objavljivanjem fotografija ubijenih aktivista Demokratskog saveza Kosova i uz konstatacije da se "Kosovo oslobodilo Zmije".

Ali, emocije su jedno, a politički pragmatizam nešto sasvim drugo.

In ultima linea

Svakako bi valjalo napomenuti i da predsednik Kosova teško može da bude izabran bez Srpske liste. Sem da svoje glasove da i stranka Aljbina Kurtija. A to je verovatno koliko i da se Tači i Veselji danas vrate iz Haga.