Tajna veza Atine i Prištine – da li je Grčka najslabija karika među pet zemalja EU koje ne priznaju Kosovo

Učestali susreti grčkih i kosovskih zvaničnika i uzdržanost Grčke prilikom glasanja u Savetu Evrope o zahtevu Kosova za pokretanje procesa za članstvo u toj organizaciji, ponovo su aktuelizovali pitanje da li će zvanična Atina promeniti stav i priznati Kosovo. Sagovornici Kosovo onlajna, diplomata Zoran Milivojević i predsednik Stranke Grka Srbije Vasilios Provelegios smatraju da do toga, ipak, neće doći, pre svega zbog pitanja Kipra, iako je nesumnjivo da zvanična Atina trpi ozbiljne pritiske da promeni stav.

Da je Srbija bila veoma neprijatno iznenađena potezom Atine u Savetu Evrope, pokazuje i gest premijerke Ane Brnabić koja je samo dan kasnije otkazala posetu Grčkoj i učešće na Delfi forumu.

Grčka je 2019. godine u Prištini otvorila kancelariju za ekonomska pitanja, sa obrazloženjem šefa grčke diplomatije Nikosa Dendijasa da ekonomske i trgovinske odnose treba jačati bez obzira na stav Grčke prema statusu Kosova.

Pre nekoliko dana kosovski premijer Aljbin Kurti, razgovarao je u Atini sa Dendijasom između ostalog i o tome kako se “odnosi između Kosova i Grčke mogu dalje unaprediti”.

Diplomata Zoran Milivojević kaže za Kosovo onlajn da je Grčka pod posebnim pritiskom, zato što Grčka nema sopstveni razlog da ne prizna Kosovo, onako kako imaju ostale zemlje koje ga ne priznaju.

“Španija zbog Katalonije i Baskije uvek ima rizik od mogućeg otcepljenja, pa bi kosovski presedan mogao da se upotrebi, o Kipru ne treba ni govoriti, tu je situacija potpuno jasna. I Rumunija ima svoje razloge -  mađarsku manjinu koja je potencijalna opasnost, ali od ranije i pitanje Besarabije, koja joj je oteta i zadržala je pravo da to pitanje može uvek da otvori, što se sada i vidi u politici prema Moldaviji. Slovačka ima koncentrisanu ogromnu manjinu upravo na granici prema Mađarskoj, od Bratislave do Komarnog i to je nešto što je za nju potencijlna opasnost i, u tom smislu drži se principa”, pojašnjava Milivojević.

Grčka nije takav slučaj, i zato je pod posebnim pritiskom, kaže Milivojević, ali podvlači da Grčka itekako ima interes, zbog svog nacionalnog pitanja i zbog Turske, a u veti upravo sa Kiprom.

"Grčka bi zato, po pravilu, morala da bude uz Kipar, jer je reč o grčkom nacionalnom pitanju, grčkom korpusu van grčke države, zbog čega je za Atinu strateški važno da se Kipar očuva, jer je Grčka jedina kiparska zaleđina i jedina odstupnica Kipra da opstane u nacionalnom i državno-pravnom smislu", dodaje Milivojević.

Zato ističe da za sada nema posebnog razloga da Atina promeni stav i prizna Kosovo, ali će, ukazuje, Grčka biti najbrža ukoliko se stvari “otvore” - ako dođe do proboja u dijalogu i ukoliko se stvori ambijent koji ne insistira isključivo na nepriznanju i ako Srbija to prihvati.

U tom slučaju, napominje da će Grčka biti najbrža da se prilagođava takvom stavu, mnogo brže od Španije, Rumunie i Kipra, a delom i od Slovačke, koja je “odmah posle nje”.

Milivojević objašnjava i da je Atina pod pritiskom po dve linije, s jedne strane od Vašingtona, jer je u interesnoj sferi SAD, kao jedna od zemalja koja je bliža Vašingtonu nego Briselu, dok joj je sa druge strane zbog odnosa sa Turskom važna koalicija na nivou NATO-a , koja joj garantuje sve što je od grčkog nacionalnog interesa.

Druga linija pritiska je, pojašnjava, vezana za ekonosmku situaciju i zavisnost Grčke od finansija Evropske unije.

Kao treću važnu stvar navodi i da je interes same Grčke  da drži visoko na lestvici svoje odnose sa Albanijom, jer ima veliku albansku manjinu na severu, a zbog “velikoalbanskog projekta” važno joj je da odnose sa albanskom populacijom i “albanskim faktorom” drži na određenom nivou.

Tako razume i otvranje ekonomske kancelarije u Prištini, njeno podizanje skoro do samog diplomatskog statusa, kao i frekventnu komunikaciju i česte dolaske grčkih funkcionera, uključujući i ministra spoljnih poslova Grčke.

Na sve to, dodaje da Grčka pokušava i da obnovi svoju nekadašnju poziciju kada je bila viđena kao lider zapada u ovom delu Evrope, odakle potiču njen interes da održava i veze sa Prištinom i da ne bude isključena iz svog “interesnog prostora”, koji je i njena fizička veza sa centralnom Evropom.

“Međutim, ako se stvari budu zaoštrile, onda će najveći pritisak biti na Grčkoj, i onda sve zavisi od politike na grčkoj strani”, kaže Milivojević i skreće pažnju na to da su Siriza i druge opozicione partije negativno primili stav Grčke u SE, ali je Nova demokratija bila fleksibilnija i ponašala se pragmatično.

Predsednik Stranke Grka u Srbiji Vasilios Provelegios za Kosovo onlajn ističe da je Grčka, uprkos atmosferi koja se stvara u poslednje vreme, najtvrđa među pet zemalja EU koje nisu priznale nezavisnost Kosova.

“Siguran sam da neće promeniti tu odluku. Osnovni razlog je Kipar”, kaže Provelegios.

Priča da poslednjih godina dešava  Albanci ulažu sve više novca da kreiraju javno mnjenje u Grčkoj u sopstvenu korist, pre svega među mladim ljudima koji će u buudućnosti donositi odluke.

“Meni je neshvatljiva pasivnost naše zemlje, koja ima odlične pozicije u grčkom narodu i političkoj eliti zbog vekovnog prijateljstva i zajedništva”, dodaje Provelegios.

Mišljenja je da ne postoje unutrašni razlozi da Atina menja svoj stav i prizna Kosovo, pa ga, kaže, čudi čudi što se u poslednje vreme šire takve ocene da je Grčka navodno najslabija karika među pet zemalja EU koje nisu prznale Kosovo.

“Istina je da se na spoljnom planu Grčka u velikoj meri oslanja na SAD, kaon a odbrambeni faktor u odnosu na Turskom, i da Amerika ima uticaja na Grčku vladu. Cipras je  došao na vlast da bi postigao Prespanski sporazum sa takozvanom Severnom Makedonijom u vezi sa imenom, ne bi li SAD postigle svoj cilj da se Makedonija uvede u NATO”, kaže Provelegios.

Ali, dodaje da je sadašnja vlada Nove demokratije mnogo otpornija na tu vrstu spoljnog uticaja nego što je to bila Ciprasova vlada, zbog čega je uveren da Grčka neće pokleknuti.

Trebalo bi, kaže, iskoristiti i to što sve više Grka dolazi u Beograd i Srbiju turistički, kako bi se proširio svoj srpski uticaj u Grčkoj, među narodom, koji Srbe već posmatra kao prijatelje.

“Malo me čudi, ali i brine pasivnost naše vlasti koja ne koristi uticaj koji već ima među Grcima, da tamo učvrsti poziciju Srbije, kao što to pametno radi sa Mađarskom, Rumunijom i Bugarskom, susedima sa kojima održava vrlo žive veze”, rekao je Provelegios.