Tri Bajdenove poruke za Srbiju koje je preneo ambasador Hil

Kristofer Hil i Aleksandar Vučić
Izvor: Instagram

Nakon intervjua koji je američki ambasador u Srbiji Kristofer Hil dao medijima u kojem je rekao da je potrebno da SAD odigraju svoju ulogu u dijalogu Kosova i Srbije, analitičari ocenjuju da se iz njega mogu izvući tri poruke Bajdena za Srbiju, prenosi B92.

Analitičari na različite načine tumače njegove reči, ali iz svega proizilazi da je pred Srbijom vreme puno izazova. Sada su, piše Blic, i EU i SAD saglasni oko Srbije.

Čini se, navodi list, da je sveopšta situacija u svetu izazvana ratom u Ukrajini uticala da Hil u intervjuu za taj list, iznese vrlo zahtevna očekivanja SAD-a od Srbije i pogledu evroointegracija, Prištine, ali i u vezi sa sankcijama Rusiji i snabdvanjem ruskim gasom. Zato nije pogrešno reći da će se Srbija u narednom periodu suočiti sa pritiscima velikih sila sa svih strana.

No, kada se radi o SAD-u utisak je da je stav Vašingtona kroz Hilove reči sada prilično jasan pogotovo kada se radi o tri u ovom trenutku ključne teme za Srbiju.

Nema ulaska u EU bez čistih odnosa sa Prištinom

Stav koji Zapad u poslednje vreme sve glasnije i otvorenije ističe jeste da Srbija neće zvanično ući u EU sve dok ne postigne sveobuhvatni sporazum sa Prištinom odnosno ne prizna nezavisnost Kosova.

Iako je diplomatski izbegao te reči, Hil je poslao poruku sa praktično istim značenjem u vezi sa dijalogom Beograda i Prištine. Rekao je da je zabrinut zbog nedostatka napretka u dijalogu, kao i da ne zna koja bi bila prikladna mera uključivanja SAD.

Suzana Grubješić iz Centra za spoljnu politiku ističe za "Blic" da Hil u vezi sa ovom temom nije otkrio ništa novo.

"Bilateralni sporovi treba da budu rešeni pre ulaska u EU i to je poznato od početka procesa integracija, samo je pitanje različitog tumačenja kako se do rešenja dolazi. Ako nema dogovora obe strane, nijedno nametnuto rešenje neće dati željeni rezultat. Najbitnije je da nova vlada bude prosrpska kao izraz volje građana Srbije, koja će nastaviti proces pristupanja EU, unaprediti regionalnu saradnju i dobrosusedske odnose i posvećeno raditi na izgradnji pravne države i ekonomskom prosperitetu", zaključuje Grubješić.

Predsednik obrazovno-istraživačkog centra "Libek" Miloš Nikolić ne očekuje da naša zemlja brzo završi proces evrointegracija.

"Nećemo u konvencionalnom smislu da uđemo u EU u skorije vreme. Između ostalog, zato što nema političke volje u samoj EU, ali i zato što ne postoji spremnost našeg društva da se, takođe u skorije vreme, razmatraju kreativna rešenja koja bi Prištini omogućili dalje integrisanje u međunarodnu zajednicu. Ovde je uloga SAD presudno važna. Ukoliko se sa Amerikom poklopimo u ključnim strateškim interesima, možda možemo da očekujemo podršku u smislu kreativnih rešenja na polju povezivanja sa EU", ističe Nikolić.

Kako kaže, SAD već sada snažno podržavaju inicijativu Otvoreni Balkan koja može da bude ključna na polju daljih integracija sa EU.

Evrointegracije su složen i spor proces

Ako je za vreme administracije bivšeg američkog predsednika DonaldaTrampa bilo razmimoilaženja između SAD i i EU naročito u pogledu brzine integracije država Zapadnog Balkana u EU, sada više velikih razlika nema.

Vašington je došao na stanovište Briselu da su evrointegracije prilično složen proces i da ne treba previše žuriti sa tim dok se "ne ispune svi uslovi". Stara, višedenijska priča o "sve većem štapu i sve manjoj šargarepi".

Kada je reč o stavu Hila i SAD-a u vezi sa procesom evrointegracija, Grubješić kaže da je cilj i ove američke administracije integracija Zapadnog Balkana u evro-atlantske strukture jer je "to ostao nedovršeni posao".

"Da li će doći do bržeg prijema u EU zavisi i od snažne podrške SAD, kao i kod prethodnih krugova proširenja. Što duže region ostaje na periferiji, to je više podložan uplivu takozvanih trećih aktera, pre svih Rusije i Kine", ocenjuje Grubješić.

Miloš Nikolić, pak, smatra da se mora objektivno sagledati činjenica odsustva političke volje u EU u vezi sa bržim proširenjem.On ističe da SAD u našem regionu žele stabilnost i ekonomski prosperitet, ali da po svemu sudeći Srbija neće skoro u EU.

S druge strane, spoljnopolitički analitičar Dragomir Anđelković tvrdi da je "Srbija za SAD kao i za vodeće centre EU obično topovsko meso".

"Sama po sebi za njih Srbija nema nikakvu vrednost, što se vidi po njihovom višedecenijskom negativnom odnosu prema nama. Već je jedino bitno da naša zemlja bude iskorišćena u funkciji zapadnih geopolitičkih i ekonomskih interesa", ocenjuje Anđelković.

Diverzifikacija dobavljača gasa

Hil je jasno poručio da SAD ne gleda blagonaklono to što Srbija trenutno gas nabavlja iz Rusije i zbog toga očekuje da naša zemlja nađe još dobavljača ovog energenta kako ne bi bila predmet političke ucene.

Grubješić, takođe, smatra da je diverzifikacija snabdevanja energentima poželjna. "Zavisnost od samo jednog izvora i snabdevača ima i političke implikacije. Naravno, nije moguće u kratkom roku pronaći održive i stabilne alternative", kaže Grubješić.