Vašingtonski sporazum - godinu dana kasnije, propuštena prilika ili i dalje šansa za budućnost

Vučić, Tramp, Hoti
Izvor: Instagram

Zamišljen kao poluga koja će Srbiju i Kosovo da približi makar na ekonomskom polju, Vašingtonski sporazum potpisan u Beloj kući 4. septembra prošle godine, iza sebe nije ostavio prepoznatljive rezulate. Politika ipak nije ostala po strani.

Entuzijazam koji je prošle godine iskazivao i tadašnji prvi čovek Amerike Donald Tramp, u čijem prisustvu su odvojene sporazume o normalizaciji ekonomskih odnosa, sa po 16 tačaka, potpisali predsednik Srbije Aleksandar Vučić i bivši premijer Kosova Avdulah Hoti, vremenom je klonuo. Pa ipak, uprkos nezainteresovanosti aktuelne Vlade u Prištini da se bavi onim što stoji u ovom dokumentu, Amerika i posle dolaska nove administracije od aranžmana sklopljenog u Beloj kući nije sasvim digla ruke. Pokušaji Beograda da se po nekim tačkama, kao što je ona koja se odnosi na "mini Šengen", nađe zajednički jezik, pali su u vodu. 

Zečević: Kosovo miniralo 90 odsto sporazuma

Profesor Slobodan Zečević sa Instituta za Evropske studije u Beogradu, kaže za Kosovo onlajn da su Albanci gotovo u potpunosti minirali Vašingtonski sporazum.

"Sproveli su deo koji se odnosi na ambasadu kosovskih Albanaca u Jerusalimu, a sve druge suštinske elemente koji se odnose na normalizaciju ekonomskih odnosa Srbije i Kosova, Aljbin Kurti je praktično minirao. I u ovom slučaju oni se ponašaju isto kao i kod Briselskog sporazuma, odnosno - kako dođe nova vlast u Prištini ona kaže da ono što je potpisala prethodna nije dobro, da će to poništiti Ustavni sud i da oni to neće da sprovedu. Potpuno ignorišu pravilo da kada neka prethodna vlast nešto potpiše, da to obavezuje i onu sledeću", navodi Zečević.

On ukazuje da su Amerikanci "pokušavali da ih isteraju na čistac", i to čak Bajdenova administracija, putem rezolucije o sprovođenju Vašingtonskog sporazuma koja se prošlog meseca našla u kosovskom parlamentu, ali pošto se  Kurtijeva stranka uzdržala pri glasanju, time je sprovođenje odbijeno i - de facto.

"Kurti se protivi autoputu od Niša ka Kosovu i daje neke nemušte izjave kako smatra da to uništava kosovska sela.., protivi se sporazumu oko Gazivoda i ne priznaje studiju izvodljivosti u kojoj su Amerikanci izašli sa preliminarnim rešenjem oko zajedničkog upravljanja rekom Ibar i jezerom, jer on smatra da je jezero u potpunoj nadležnosti Vlade Kosova. Deo sporazuma je bio i „mini Šengen“, i to neće da prihvati, a problemtičan je i deo oko crkve jer se povređuju zaštitne zone oko manastira. Dakle, minirali su gotovo 90 odsto sporazuma", navodi Zečević.

Sejdiu: Izostale tenzije, ali i ekonomska dobit

Ekonomski i politički analitičar iz Prištine Dardan Sejdiu u izjavi za Kosovo onlajn ocenjuje da se Vašingtonskim sporazumom dobila godina međunarodnog mira, u smislu tenzija između Kosova i Srbije i, kaže, da u tom periodu nismo imali dnevnu nacionalističku priču između Kosova i Srbije, u kojoj elite tu temu drže kao prioritet javnog dijaloga. Iako naziv sporazuma govori o normalizaciji ekonomskih odnosa, Sejdiu kaže da do sada nije bilo neke ekonomske dobiti i ne očekuje da će biti nastavka realizacije sporazuma.

"Postoje dve velike prepreke tom sporazumu. Prva je pandemija. Od 4. septembra prošle godine do 4. septembra ove godine bili smo u nekom čudnom vremenu, više smo se bavili pandemijom nego ekonomijom. Druga je održavanje parlamentarnih izbora na Kosovu. Sada imamo novu Vladu koja je preuzela vlast, a koja se javno izjasnila da Vašingtonski sporazum nije njen posao. Za Kosovo je, naravno, značajno priznanje i otvaranje ambasade u Izraelu. Nadam se da će  neke teme koje su otvorene Vašingtonskim sporazumom pružiti veću nadu, u smislu regionalne digitalne integracije ili u smislu infrastrukture", kaže Sejdiu.

"Amerikanci ne znaju šta će sa Kurtijem"

O tome da li je Vašington, posle odlaska Trampa uopšte zaintersovan da održi sporazum u životu, profesor Slobodan Zečević kaže da su Amerikanci relativno zainteresovani da se dogovor sprovede i da nisu potpuno odustali zbog toga što ga je zaključila Trampova administracija. Kako kaže, SAD su velika sila i mogu sebi mnogo toga da dozvole, ali imaju svest o kontinuitetu spoljne politike i sporazuma koji su zakjučeni.

"Vašington sam po sebi ne može da sprovodi sporazum, već mora da ima ljude na Kosovu koji će to da sprovedu, a očigledno da Kurti nije taj. Sve zavisi od toga hoće li biti pretnji Kurtiju u vezi sa nesprovođenjem. Ne mislim da Amerikanci potpuno odustaju, već je reč o tome da Kurti neće da sprovede ono što je potpisano. Moj utisak je da Amerikanci oklevaju i ne znaju šta će sa Kurtijem, jer su već jednom menjali vlast na Kosovu, a Kurti kao ekstremni nacionalista očigledno neće da odustane od svoje strategije. Albanci jednostavno krše sve regonalne sporazume čiji su učesnici, od Briselskog, preko CEFTA, do Vašingtonskog", kaže Zečević.

Vašingtonskim sporazumom Kosovo se obavezalo na jednogodišnji moratorijum na lobiranja za članstva u međunarodnim organizacijama, a kako taj rok ističe 4. septembra, Dardan Sejdiu očekuje da će Vlada premijera Kurtija već u ponedeljak poslati aplikacije u Interpol i druge evropske organizacije.

"Prvo da se desi priznanje"

"Srbija će nastaviti sa svojom kampanjom zaustavljanja ili otpriznavanja Republike Kosova. Ako nemamo neki novi moratorijum za još jednu godinu, onda ulazimo u drugo stanje, a to je da Kosovo traži priznanja i učlanjenje u međunarodne organizacije, a Srbija će nastaviti da bez prekida lobira protiv kosovske državnosti", ukazuje Sejdiu.

Povodom američkog izveštaja o upravljanju jezerom Gazivode, on kaže da su Amerikanci odradili ono što piše u Vašingtonskom sporazumu i dali izveštaj Vladama Kosova i Srbije, na kojima je sada hoće li to da primene ili ne, a o „mini Šengenu“ on kaže da je „dobra “pi- ar” priča.

"Sloboda kretanja u sebi ima tri veoma važne komponente: sloboda kretanja, ljudi, robe i kapitala i ona ne znači da neko treba da se odrekne svoje državnosti. Kosovo je država i ne treba da se odrekne toga u tom sporazumu. To treba da bude bilateralni sporazum između država u regonu, da uđu u neku multilateralnu temu, a to je taj „mini- Šengen“. Ako je on samo prazna priča u smislu da ta komunikacija bude samo kretanje ljudi, robe i kapitala, a da treba da se odrekneš nečega, onda to nije to. Prvo treba da se desi neko priznanje da postoji entitet, pa da se ulazi u bilateralu. Ne može Kosovo da se odrekne svoje državnosti da bi ušlo u neku „mini Šengen“ varijantu sa nekim državama koje nemaju problem međusobnog priznavanja. Kosovo ima problem priznavanja sa Srbijom, Srbija nastoji da se Kosovo odrekne svoje državnosti da bi bilo deo neke regionalne multilateralne teme, a to je nešto što Kosovo ne sme da prihvati", smatra Sejdiu.

Šta je ispunjeno?

Prema Vašingtonskom sporazumu, Izrael i Kosovo trebalo je da uspostave diplomatske odnose i to je jedina tačka koju je Priština požurila da ispuni. Izrael je priznao Kosovo, a Priština otvorila ambasadu u Jerusalimu. Do premeštanja ambasade Srbije iz Tel Aviva u Jerusalim do 1. jula 2021. godine, kako je predviđao sporazum, nije došlo, jer je prethodno Izrael priznao Kosovo, a kako je objasnio srpski predsednik Aleksandar Vučić „Srbija postupa u skladu sa svojim interesima, koji su promenjeni nakon što je Izrael priznao Kosovo“.

Što se tiče onoga na šta su se obavezale SAD, otvorena je kancelarija Međunarodne razvojne finansijske korporacije (DFC) u Beogradu, a američki Sekretarijat za energetiku i Pacifička severozapadna nacionalna laboratorija dostavili su u junu vladama Srbije i Kosova izveštaj o upravljanju Gazivodama koji sugeriše da se razmotri aranžman u skladu sa američko-kanadskim ugovorom o reci Kolumbija.

Iako sporazum predviđa da obe strane pristupe „mini-Šengen zoni“, koju su Srbija, Albanija i Severna Makedonija proglasile u oktobru 2019. godine, premijer Kosova Aljbin Kurti umesto toga promoviše svoju inicijativu: da se CEFTA (Centralnoevropski trgovinski sporazum) preobrazi u SEFTU (Sporazum o slobodnoj trgovini jugoistočne Evrope).

Dokument iz Bele kuće obavezuje obe strane da primene sporazum o autoputu Beograd-Priština, i prema najavama zvaničnika Srbije, krajem septembra bi trebalo da počne gradnja autoputa od Niša, preko Prištine, do Tirane i Drača. Uprkos tome što se od Kurtija čuo stav da su „ljudi umorni od velikih autoputeva, koji uništavaju kosovska sela i pretvaraju Kosovo u tranzitnu zemlju", pre dva dana je iz njegove vlade najavljeno da će na proleće početi izgradnja Autoputa mira.

Rados
03. Septembar 2021.
Nema nista od spirazuma samo gubljenje vremena.Svi vi zivite u zabludi Kosocski politicari.Srbija nikad niti iko smeti da prizna Kosovo jer jevto njena pokrajina silom oteta.IAlbanci treba da znaju da je Kosovo Americka teritorija jer oni vladaju Kosovom Amerika i Nato snage i oni vam postavljaju Presednike premijere oni vam kroje i spoljnu i unutrasnju politiku hleli vi da priznate ili ne aki to je istina.Gde god je stupnula Amerika i Nato tu bericeta nema.Jedino resenje je da se nadju pametni ljudi sa obe strane i da se nadje neko orihvatlhivo resenje inace ovako jos dugo godina nema resenja.
Swe
03. Septembar 2021.
Ovakav "dogovor" nikada ranije najverovatnije nije ni bio potpisan.
Sluzio je da Trumph dobije poene i da ostane predsednik zahvaljujuci Jevrejskom lobiju. Ako je u tome Srbija njemu htela pomoci, onda uredu. Ali za Srbiju ovakav dogovor nije bio dobar, jer se znalo da Albanci nista nece ispuniti sto njima ne odgovara. A negativne posledice su naravno Izraelsko priznanje i nasa obustava odpriznanja, taman kada smo se zahuktali. Takvi nam "dogovori" nisu vise potrebni.