"Velika Albanija" urušava "Otvoreni Balkan"

kurti i rama
Izvor: Koha ditore

To što se Aljbin Kurti i Edi Rama ne slažu oko inicijative “Otvoreni Balkan” ili nekih drugih stvari ne utiče na njihov stav kada je u pitanju "velikoalbanska strategija”, a zaokruženje kosovske “državnosti” apsolutni je prioritet delovanja Albanaca i u Tirani i u Prištini i oni idu ka istom cilju, kaže diplomata Zoran Milivojević, prenosi “Politika”.

Povodom pisanja portala "Kosovo onlajn" da će Besijana Kadare ponovo biti imenovana za ambasadora Albanije pri Unesku, a koja je već bila na čelu albanske misije pri ovoj organizaciji 2015. godine, kada je Kosovo bezuspešno zatražilo prijem u Unesko, Milivojević kaže da je jasno da su ova, već viđena, kadrovska rešenja uvertira za ponovne zahteve prištinske vlasti za prijem Kosova u neke od najvažnijih međunarodnih organizacija. 

Inače, Besijana Kadare je kćerka čuvenog albanskog pisca Ismaila Kadarea, magistar je moderne i komparativne književnosti i, kako prenosi "Kosovo onlajn", važi za naglašeno ostrašćenu osobu po pitanju Kosova. Trenutno je ambasador Albanije pri Ujedinjenim nacijama i na toj dužnosti je od 2016. godine.

Sagovornici "Politike" saglasni su da Albanija nikada nije odustala od propagiranja velikoalbanske politike i sve vreme aktivno lobira za ostvarenje kosovske “državnosti”, uprkos šumovima na relaciji Tirana–Priština.

"Strategija koja se zasniva na velikoalbanskim aspiracijama i konceptu, konstanta u politici Albanaca na ovim prostorima, bez obzira na to ko je na vlasti i da li su u pitanju Kosovo i Metohija, Crna Gora, Albanija ili Severna Makedonija", kaže iskusni diplomata Zoran Milivojević. 

Od te albanske politike se, kako dodaje, ne odustaje bez obzira na eventualna neslaganja lidera iz Tirane i Prištine. 

"To što se Aljbin Kurti i Edi Rama ne slažu oko inicijative ’Otvoreni Balkan’ ili nekih drugih stvari ne utiče na njihov stav kada je u pitanju velikoalbanska strategija", kaže Milivojević. 

Ognjen Karanović iz Centra za društvenu stabilnost podseća da albanski premijer Edi Rama ima jako sumoran lični odnos prema Aljbinu Kurtiju i obratno. Međutim, ti lični odnosi ne mogu da ugroze stratešku nacionalnu politiku. 

"Njihov krajnji cilj je jasan, oni žele ’veliku Albaniju’. U tome, u jednoj meri, imaju podršku Zapada", izjavio je Karanović.

Zoran Milivojević smatra da Albanci imaju potpunu podršku Zapada u ostvarenju svojih nacionalnih ciljeva. 
Oni se, kako smatra Milivojević, uklapaju u globalnu strategiju Zapada, lojalni su politici Zapada, protiv su Rusije i Kine. Takođe, u albanskom korpusu se smatra da je ovo vek zaokruženja panalbanske politike i strategije i da je ovo šansa da se on ostvari zahvaljujući vetru u leđa koji im daju pojedine zapadne zemlje. 

"U zapadnim zemljama važi uverenje da im je albanski korpus ključni saveznik bez obzira na to ko je trenutno na vlasti u Albaniji ili na KiM", dodaje Milivojević, navodeći da velikoalbanski interes postaje dominantan na ovim prostorima i da će to tek postati.

OVK je, kako naglašava, simbol realizacije albanskih ciljeva u Tetovu, Tirani, Tuzima, ali i u Njujorku i Parizu. Svuda gde živi taj narod. Milivojević naglašava da Albanci nisu odustali ni od jednog cilja koji bi mogao da bude afirmacija državnosti Kosova budući da je to put ka realizaciji velikoalbanske politike. Borba bi im bila značajno lakša kada bi imali dve države, dva međunarodnopravna subjekta koja bi se borila za istu stvar. Zato pokušavaju da prodru u Unesko i Interpol, a krajnji cilj su Ujedinjene nacije. 

"Zaokruženje kosovske ’državnosti’ apsolutni je prioritet delovanja Albanaca i u Tirani i u Prištini. Oni idu ka istom cilju i u skladu s tim prave kadrovsku i organizacionu strukturu. Nije slučajno što će na mesto ambasadora Albanije pri Unesku ponovo doći Besijana Kadare. To pokazuje koliko im je panalbanska ideja važna", ističe Milivojević.

Milivojević napominje da očekuje da će Priština ponovo zakucati na vrata Uneska, a siguran je i da su Albanci, kao i njihovi lobisti, radili na tome da postignu podršku dve trećine članica, koliko je neophodno za prijem u ovu organizaciju. Navodi i da će u tom pokušaju imati punu podršku nove američke administracije. Zapad, kako dodaje, velikoalbansku politiku stavlja u funkciju ostvarenja svojih interesa, a njihov krajnji cilj je da ovladaju ovim prostorom i da se NATO proširi na teritoriji Kosova. Zbog svega pobrojanog Milivojević navodi da će ubuduće Priština i Tirana nastupati koordinisano, s više dinamike i odlučnosti.

Ognjen Karanović dodaje da ga ne bi iznenadilo čak ni da prištinske vlasti predaju zahtev za prijem u Savet Evrope iako ne mogu da budu član ovog međunarodnog tela budući da nisu u Ujedinjenim nacijama. Takođe, kada se govori o prijemu novih članova, Statut SE precizira da su to evropske države, a tzv. Kosovo nema status međunarodno priznate države.

"Bez obzira na sve to, oni će nastaviti s pokušajima ulaska u značajne međunarodne institucije. Cela njihova politika je usmerena na to, bez obzira na razlike među političarima", kazao je Karanović. On dodaje da su odnosi između kosovskih institucija i Tirane kompleksni, opterećeni nepoverenjem, pa čak i preziranjem predstavnika zvaničnih institucija. Ali, kako naglašava Karanović, Rama neće odstupiti od albanskih nacionalnih interesa iako je svestan da bi stvaranje takozvane velike Albanije podrazumevalo promenu postojećih granica na Balkanu, što nije realno.

Karanović kaže da u budućnosti možemo očekivati pokušaj podrivanja Kurtijeve vlasti od strane Edija Rame, ali ne u toj meri koja bi mogla dovesti u pitanje svealbanske nacionalističke planove.