Vučićev izveštaj briše podele oko Kosova

Mural u Beogradu
Izvor: EPA EFE/A.Čukić

Komplikuju se stvari oko Kosova – nema nedelje da u Beograd ne dođe neki diplomata sa Zapada koji je "vidno zabrinut" zato što problem Kosova do sada već nije rešen, piše Politika.

Uporedo s tim pritiscima, koji su sve intenzivniji, u opticaju su različiti "non pejperi" u kojima je zapisano da Beograd treba da prizna kosovsku nezavisnost, a čak i neki domaći politički i javni krugovi sugerišu da je potrebno što pre staviti tačku na problem Kosova.

Istovremeno, od privremenih kosovskih institucija stižu najave da žele da od Kfora preuzmu "zaštitu" manastira SPC, iako je ova verska baština već decenijama na udaru albanskih ekstremista koji su sada na vlasti u pokrajini.

Upravo je zbog toga predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio da će podneti izveštaj parlamentu o dosadašnjim pregovorima o kosovskom problemu. Postizanje što šireg konsenzusa o ovom nacionalnom pitanju, nema sumnje, veoma je važno u nastavku dijaloga, gde će srpska delegacija biti sama protiv predstavnika SAD, EU i Prištine.

Vučić je prilikom obraćanja javnosti 4. juna rekao da je spreman da se odazove pozivu predsednika Skupštine Srbije Ivice Dačića da podnese izveštaj parlamentu o toku dosadašnjih briselskih pregovora Beograda i Prištine, precizirajući da će se to verovatno desiti nakon nove runde razgovora.

U međuvremenu je Dačić izjavio da će se sednica posvećena navedenom izveštaju najverovatnije održati 22. ili 23. juna, nekoliko dana pošto se predsednik Srbije bude sreo s premijerom privremenih prištinskih institucija Aljbinom Kurtijem u Briselu.

U zapadnim diplomatskim kuloarima se sve češće govori da je u opticaju ponovo "model dve Nemačke", što bi podrazumevalo da Beograd zvanično ne prizna Prištinu, ali da omogući Kosovu da dobije članstvo u Ujedinjenim nacijama i Unesku. Predsednik Srbije, s druge strane, ne želi da javno iznosi bilo kakav detalj o rešenjima koja se nude pregovaračkim stranama i podvlači da bi to nanelo štetu "našoj poziciji".

Istoričar Predrag Marković za "Politiku" kaže da je veoma važno jedinstvo svih relevantnih političkih i društvenih činilaca kao odgovor, da ne bi, pošto razgovaramo s našim neprijateljima, a ne s dobronamernim ljudima, otvorili neku pukotinu u našem stavu koji bi neko iskoristio protiv nas. Ako bi došlo do razmimoilaženja, onda bi oni mogli da kažu da neki drugi Srbi misle drugačije.

"Veoma je važno da imamo jasan državni stav o tom najvećem državnom pitanju, kao što je to bilo u velikim istorijskim trenucima poput, recimo, Prvog svetskog rata. Sem u lošim televizijskim serijama, nije bilo nejedinstva", kaže Marković.

Dodaje da je ovo situacija bez presedana i to je ono što je čini dodatno teškom.

"Nikada se u mirnodopsko vreme nešto tako nije zahtevalo od neke države", ističe Marković.

Na konstataciju koja se može pročitati na nekim portalima da se Srbi ni o čemu ne mogu složiti, odgovara da to nije tačno.

"Ako pogledate istoriju, videćete da oko dva-tri krupna momenta, kao što su Prvi svetski rat i antifašizam, mi smo bili ujedinjeni. Postoji neki autošovinistički mit da smo mi nejedinstveni. Zapravo smo u najtežim trenucima umeli da nađemo zajednički plan, i to samo u 20. veku makar dva puta", naglašava Marković.

Politički analitičar Jelena Vukoičić kaže da u slučaju Kosova, kao najvažnije državne teme, ne bi smelo da se dovodi u pitanje jedinstvo svih političkih stranaka, ali da, nažalost, zbog sebičnih interesa nekih lidera partija to nije slučaj. Za naš list navodi da je njihov cilj da politizuju što više mogu ovo pitanje u svrhu političke borbe.

"Politička borba u Srbiji tako je prljava da je prosto nemoguće sve aktere staviti na jednu stranu, čak i kada se radi o ovom pitanju. U delu opozicije ima konstruktivnih činilaca i upravo one stranke na desnoj strani političkog spektra za koje bi neko očekivao da ih pokreće bunt protiv svega i svačega, u ovoj situaciji se pokazuju kao mnogo zrelije nego neke levoliberalne opcije koje sve koriste kako bi dobile neki politički poen", kaže Vukoičić.

Predsednik Srbije izrazio je spremnost za razgovore s vanparlamentarnom opozicijom u vezi s pravljenjem budućih zajedničkih principa za rešenje pitanja Kosova.

Istakao je da je spreman da razgovara s predstavnicima vanparlamentarnih političkih stranaka iz opozicije koje su izrazile interes da čuju stav rukovodstva Srbije i da iskažu i svoje stavove, a do sada nisu insistirale na stranom mešanju u naše unutrašnje stvari.

"Takođe, spreman sam da odgovorim i onim strankama koje su insistirale na stranom mešanju ukoliko takvu zainteresovanost pokažu, ali je oni do sada nisu pokazali", dodao je Vučić.

U obraćanju naciji je rekao da je uveren da može da se nađe način za podnošenje izveštaja Skupštini Srbije o pregovorima u Briselu, a na poslanicima je da odluče kada će se to desiti, pre ili posle.

Obrazlažući zašto je došlo do kakofonije u opoziciji i po ovom verovatno najvažnijem državnom pitanju, Predrag Marković kaže da ga to ne iznenađuje.

"To je vruć krompir i očigledno je da deo opozicije ne želi da preuzme odgovornost za to najteže srpsko pitanje. Komotnije je da ga izbegnu. Nije sporno da opozicija treba da kritikuje vlast, to joj je i posao, ali ima pitanja o kojima treba da se izjasne sve političke snage, a takvo pitanje je, bez sumnje, Kosovo", kaže Marković.

Jelena Vukoičić smatra da te partije greše u tome i navodi da je njihov problem što nemaju iole ozbiljan politički projekat za Kosovo i jedino što mogu jeste da kontinuirano napadaju vlast za sve i time nije mimoiđeno ni Kosovo.

Oni time žele da se dodvore onima koji mrze SNS, kaže Vukoičićeva.

"U tome greše jer se Kosovo ne može politizovati. Ovo nije pitanje sledećih izbora, već je državno pitanje. Ali oni godinama oblikuju svoju politiku kao nešto što je duboki animozitet prema vlasti. Njih interesuju samo uskostranački interesi i odabrali su svoju platformu kao antidržavnu politiku i pokušavaju da parazitiraju emocijama onih koji su nezadovoljni stanjem u državi i na taj način samo podrivaju sistem", kaže Vukoičić.

NADA podržava predlog, SSP i PSG protiv

Da li će u okviru dijaloga o Kosovu za isti sto sesti vlast i vanparlamentarna opozicija, kako "tvrda" desnica, tako i partije koje su za tešnju saradnju s Briselom?

Kada se čuju poruke koje razmenjuju, takav scenario teško je zamisliv jer deo opozicije prihvata dijalog, dok drugi pak ne žele da u njemu učestvuju iz svojih razloga.

Tako je potpredsednica Stranke slobode i pravde Marinika Tepić, komentarišući najavu predsednika Srbije o razgovoru vlasti i vanparlamentarnih stranaka o rešenju problema Kosova, rekla: „Pošto je upropastio sve čega se dotakao, Vučiću bi sada bila zgodna podrška ili bar ćutanje opozicije da ’završi’ Kosovo."

Ni predsednik Pokreta slobodnih građana Pavle Grbović neće prihvatiti poziv za dijalog i navodi da se taj pokret neće odazvati tom, kako je rekao, nepostojećem pozivu. Kaže da na taj poziv gledaju kao na nešto nepostojeće jer on nije upućen i da konferencija za novinare nije mesto za tako nešto.

S druge strane, koalicija Nacionalno-demokratska alternativa (NADA), koju čine DSS, POKS i 19 udruženja građana, već je pozdravila "otvaranje mogućnosti za organizovanje dijaloga državotvornih stranaka o rešavanju pitanja KiM” i ukazala da će prihvatiti eventualni poziv Vučića da učestvuje u tim razgovorima.

"Kada su država i nacija ugrožene, ne sme prevagu da ima stranački interes, nego opšte dobro naroda i države. Raduje nas što je predsednik prihvatio predlog naše koalicije da sve političke stranke, i vlasti i opozicije, zajedno učestvuju u dijalogu o Kosovu i Metohiji i zauzmu jedinstven stav o tom najvažnijem nacionalnom pitanju", izjavio je predsednik DSS Miloš Jovanović.