Bećirović: Haradinaj napada Teheran kako bi se dodvorio SAD i izbegao Specijalni sud

Zijad Bećirović
Izvor: Printscreen

Sukob između Irana i Sjedinjenih država ne bi trebalo da se odrazi na situaciju na Kosovu, iako u tom delu Balkana postoji jak iranski uticaj, kaže u intervjuu za Kosovo Onlajn Zijad Bećirović, direktor Međunarodnog instituta za bliskoistočne i balkanske studije (IFIMES).

Nakon ubistva iranskog generala Sulejmanija, kao i odgovora Teherana raketiranjem američkih baza u Iraku, ceo svet, uključujući i Balkan, sa strepnjom iščekuje dalji razvoj događaja, koji bi mogao da zapali ceo Bliski istok. 

Bećirović smatra da je sve to povezano sa predsedničkim izborima u SAD i unutrašnjopolitičkim potrebama Irana, ali i sa vanrednim parlamentarnim izborima u Izraelu u martu ove godine. On istovremeno ističe da Ramuš Haradinaj napada Teheran kako bi se dodvorio SAD i tako izbegao odgovornost pred Specijalnim sudom. 

"Radi se o dva neprijatelja koji se dobro poznaju, uvažavaju, a u nekoj meri i poštuju. Govorkanja da će biti rata između SAD i Irana su intenzivna još od 1979, a međusobnog rata nema i neće ga biti ni ubuduće. Bilo je mnogo kompleksnijih i izazovnijih situacija od ove aktuelne i nije došlo do rata" objašnjava Bećirović.

Zašto je Teheran označio Albaniju kao „đavolsku zemlju“?

U Albaniji se, prema procenama, nalazi više od 3.000 bivših mudžahedina organizacije „Narodni mudžahedini Irana“, koji su protivnici režima u Teheranu. Čak su i lideri te organizacije, bračni par Masud i Mirijam Rajavi, nastanjeni u Albaniji. To je sve odrađeno u saradnji sa SAD i njenim agencijama, sa kojima Albanija ima dugu istoriju saradnje u specijalnim operacijama. Setimo se samo specijalnih zatvora za mučenje i slično. To su neki od razloga zašto je zvanični Teheran Albaniju nazvao „đavolskom zemljom“.

Nakon hapšenja pojedinih pripadnika NVO organizacija na Kosovu, koji su pozivali na osvetu zbog ubistva Sulejmanija, da li je moguće da se sukob između SAD i Irana prelije i na Kosovo, odnosno u Albaniju?

Ta opasnost za sada ne postoji. Među Albancima na Kosovu i u Albaniji postoji verska sekta čiji se pripadnici nazivaju bektašije i koja je veoma bliska šiitskom ogranku islama i srodna Alavitima. Na Kosovu je taj duhovni centar u Orahovcu, a u Albaniji na jugu te države, na planini Tomor. Radi se o vrlo vitalnoj i uticajnoj sekti. Čak su ključni ljudi Albanije, kao što su predsednik Ilir Meta, bivši albanski predsednik Bujar Nišani i bivši načelnik generalštaba albanske vojske Pelumb Ćazimi, pripadnici te sekte. Kroz istoriju su bektašije bili i Naim i Sami Frašeri, osnivači Prizrenske lige, i Abdul Frašeri, vođa Prizrenske lige.

Koliki je uopšte uticaj Irana na Balkan?

Iran je jedna od retkih država koje imaju ministarstvo za obaveštajne delatnosti. Njihova mreža je prisutna po celom svetu, pa tako i u ovom regionu. Imaju dugu tradiciju takve vrste delovanja, pa i na Balkanu.

Koliko su jedinice Al Kudsa tokom devedesetih ­­učestvovale u ratnim sukobima u BiH, ali i na Kosovu­? Haradinaj je jedan od onih koji su odmah osudili Teheran zbog poslednjih dešavanja?

Prema dostupnim podacima, iranska prisutnost je bila izražena kroz prisustvo vojnih instruktora, jer sve zemlje imaju ili su imale dovoljno regruta, ali najvažnija je njihova osposobljenost i moral. Iran deluje vrlo mudro i uglavnom neprimetno putem svoje obaveštajne mreže. Ramuš Haradinaj je marginalan lik koji spasava vlastitu kožu i koji misli da će dodvoravanjem SAD i brzom osudom zvaničnog Teherana izbeći procesuiranje od strane Specijalnog suda za zločine na Kosovu. To su jeftine finte za one koji poznaju situaciju na Kosovu, u regionu i u SAD.