Bilčik: Dijalog nema alternativu, problem je mnogo više u rukama Kurtijeve vlade

Vladimir Bilčik
Izvor: Kosovo Online

Ne postoji alternativa dijalogu, jer nemamo ništa drugo. Želim i da kažem da postoji samo evropsko rešenje i iskreno ne vidim kako bi to pitanje bilo povezano sa sankcijama protiv Rusije, jer to je dijalog između Beograda i Prištine pod pokroviteljstvom EU. Nakon izbora u Prištini problem je mnogo više u rukama i na strani liderstva u Prištini i Kurtijeve vlade. Ovo su ključne poruke poslanika Evropskog parlamenta i izvestioca za Srbiju Vladimira Bilčika u intervjuu za Kosovo onlajn. 

Kada je u pitanju apliciranje Kosova za Savet Evrope, Bilčik navodi da "svi koraci koji podrivaju prethodne sporazume ili dijalog ne pomažu". 

"Mislim da bilo koji jednostrani koraci u pravcu koji ne ide u korist dijalogu Beograda i Prištine ne pomažu i zato sam zabrinut da dijalog možda ne ide napred nego nazad, a to je nešto to svi želimo da sprečimo. Zato, ponovo apelujem na sve koji su uključeni ovde da budu pametni i mudri i da igraju karte koje imaju na raspolaganju da dijalog ide napred, da razmišljamo van kutije, a ne o neposrednim izborima i lokalnoj politici. Potrebno je državničko ponašanje u regionu o ovim pitanjima i nadam se da se ovo shvataju u Beogradu i Prištini. To je sve što ću reći o ovom aplikaciranju, ne mislim da neki koraci pomažu onome što je ključno, a to je dijalog", kaže Bilčik.  

Na nedavnom sastanku u Briselu je ponovljeno i da Beograd i Priština moraju da ispoštuju dogovore na koje su pristali. Da li se tu stvari mogu promeniti, Beograd posebno insistira na ZSO?

Ne postoji alternativa dijalogu, jer nemamo ništa drugo. Želim i da kažem da postoji samo evropsko rešenje i iskreno ne vidim kako bi to pitanje bilo povezano sa sankcijama protiv Rusije, jer dijalog je dijalog između Beograda i Prištine pod pokroviteljstvom EU i to je deo progresa evropskoj perspektivi regiona i Beograda i ne vidim alternativu. I cenim sve korake koje je Beograd uradio u dijalogu. Nakon izbora u Prištini problem je mnogo više u rukama i na strani liderstva u Prištini i Kurtijeve vlade. Nadam se da doći do progresa na manjim pitanjima kao što su registarske tablice, ali i kada se radi o većim pitanjima i već preuzetim obavezama u prošlosti. Mislim da je to jasno iz poruka koje se čuju iz Evropskog parlamenta. Nadam se da svi u regionu razumeju da nema vremena niti mesta da se igraju sa vatrom. Imamo rat u Evropi, ruska agresija je stvarna, civili umiru kao rezultat brutalnog napada Rusije na Ukrajinu, i Balkan je uvek potencijalno ekspolozivan sa ruskim prisustvom i uticajem u regionu. Verujem da je budućnost Srbije evropska, a ne ruska ili kineska i u tom smislu vidim priliku da se ubrza dijalog, ali i da se pomogne Srbiji da napravi korake da ne bude zavisna od Rusije. U ovom trenutku je teško sedeti na nekoliko stolica istovremeno. Evropska stolica jednostavno nije kompatibilna sa Putinovom Rusijom i u ovom svetlu vidim mogućnosti za dijalog i on može da krene napred što bi bilo dobro za Beograd i region. Preuzete obaveze od strane obe strane u dijalogu se moraju primeniti i ispuniti.

Može li EU da "natera" strane u dijalogu da ispune preuzete obaveze u dijalogu?

EU je moćna, ali nije svemoguća niti učiteljica koja dođe u obdanište na Balkanu i kaže deci šta da rade. Ljudi i političari na Balkanu su odrasli i naši ravnopravni partneri i spremni smo da pomognemo i da se angažujemo, ali rešenja moraju doći iz regiona. A da bi do toga došlo članovi parlamenta u Beogradu i Prištini moraće da odobre dogovor. Ovo je dijalog između Beograda i Prištine, mora da postoji dogovor i dobra volja, i EU može da ohrabri svaki korak u tom pravcu. I da, ovom dijalogu je potrebno dugo vremena jer rešavamo teška pitanja iz 90-tih i bolno je raspravljati o tome. Ali ovo je takođe rasprava kako Srbija da ode iz 20. veka u 21. vek. Srbija ima priliku da bude evropski lider u regionu, ali mora da napravi neke važne izbore – i kada je u pitanju dijalog sa Prištinom, ali i kako da stane rame uz rame sa EU kada je u pitanju ruska agresija. 

Da li će Srbija u narednim mesecima morati da odlučuje o sankcijama Rusiji - postoji li rok do kada bi Beograd trebalo da se izjasni?

Agresija Rusije na Ukrajinu je promenila toliko toga u kontekstu evropske politike kao i politike proširenja. Takođe sada postoji nova dinamika kada je u pitanju proširenje EU, to je nešto što smo raspravljali dosta otvoreno. Usaglašavanje sa spoljnom politikom EU je krucijalni deo progresa pregovora sa EU. Iskreno, ne postoji specifičan datum za Srbiju za uvođenje restriktivnih mera Rusiji, ali poenta je postoji nova politika dinamika, a pričanje o datumima je propuštanje poente. Poenta je da svi u EU gledaju šta se dešava na Zapadnom Balkanu i pitanje je da li zemlje zaista rade zajedno s nama da nam pomognu da se suočimo i odbranimo od ruske agresije, jer se Ukrajnici i bore za nas u Evropi i bore se za evropsku budućnost Zapadnog Balkana. Zato restriktivne mere protiv Rusije nisu simoličan potez, nego veoma važan. I očekujemo da se sve zemlje pridruže što je pre moguće. I to je prilika za novu izabranu Skupštinu i buduću Vladu Srbije. Razumemo da su bili izbori i da je potrebno vremena, ali ovo pitanje neće nestati sa stola nego će ostati i već je važan deo u mom izveštaju o Srbiji o kojem će se raspravljati u junu i julu i naravno zavisno od toga šta će Srbija uraditi jezik i zaključci u izveštaju mogu biti veoma različiti do jula. EU istovremeno razume da izbor nije lak ni za jednu zemlju, ali da vam kažem da svi osećamo posledice sankcija kako u EU tako i u regionu. Srbija nije sama, moja zemlja Slovačka je teško zavisna od ruskog prirodnog gasa, ali pomažemo Ukrajini i EU želi da pomogne zemljama kandidatima među kojima je i Srbija sa alternativnim izvorima energije, ali moramo da vidimo dobru volju i prve korake od strane Srbije. Velika su očekivanja, u suprotnom, reći ću otvoreno, teško je pričati o procesu priključivanja. To je važno, što ranije Srbija napravi korak lakše će biti razgovarati o drugim pitanjima povezanim u procesu pridruživanja.

Godinama slušamo od političara EU da je budućnost Zapadnog Balkana u EU, ali i dalje smo daleko od ulaska u EU. Hoće li se to promeniti?

Imperativ je da se počnu pregovori sa Albanijom i Severnom Makedonijom i sa tim se slobodno mogu reći godinama kasni. Vidimo pozitivne znake od Crne Gore kako bi se zemlja pomerila ka EU. Ohrabruje prisustvo političkih predstavnika Zapadnog Balkana u Briselu. Stvari se pomeraju, moramo da imamo neke odluke sa naše strane u EU, ali moram da naglasim i odluke od naših parnera. Jednostavno morate da uradite domaći. Znam da ponekad nije lako, i domaći ne podrazumeva samo reči i papiri, već promena zemlje i insitucija. Zabrinjava što se povećava broj ljudi u Srbiji koji su skeptični po pitanju EU, moramo da uradimo mnogo toga s naše strane, ali i političari u Srbiji isto kako bi se povratilo poverenje. Znam da je za takve stvari potrebno vreme, ali Srbija pregovara od 2014. sledeće godina-dve mogu biti presudne. Ruska agresija je sve promenila, a važno je da srpski partneri pokažu da su s nama i EU je spremna da pomogne. Na kraju, sve je u izgradnji zajednice i poverenja, a poverenje se najbolje gradi u teškim, prelomnim trenucima kao što su ovi. Ako bude jedna uspešna priča ove godine, Crna Gora ima prilika da bude ta uspešna priča do jeseni, što bi zaista moglo da ubrza dinamiku u politici proširenja, što bi bila dobra vest i za Srbiju i za sve u regionu. Moramo da izvlačimo lekcije iz prošlosti, moramo da radimo na pomirenju, ali ne možemo da ponovo pišemo istoriju i time nikada ne bi trebalo da se bave političari, već istoričari, a politika ne bi smela da se svodi na priču o istoriji i "istorijskim nepravdama".  Toga nema samo na Balkanu, imali smo to i u centralnoj Evropi. Imali smo primere Slovačke i Mađarske, Čehoslovačke, teške odnose Poljaka i Čeha i uspeli smo da rešimo ta pitanja i zajedno uđemo EU rešavajući ta pitanja. Isto očekujemo od regiona, ali znam da su teška pitanja, ali mislim ako me pitate Abazovićeva vlada može biti taj pozitivan korak u pravom pravcu, ne samo za Crnu Goru nego i ceo region.

Kako gledate na Otvoreni Balkan?

Takva inicijativa ima smisla samo ako će u potpunosti da ide u korak sa korak sa evropskom intergracijom. Postoji osećaj poverenja u ovaj projekat i da to nije stvar samo jedne ili nekoliko zemalja u regionu, već da je to vežba koja podržava evropske intergacije za region. Pogotovo u ovim teškim vremena kada ćemo se suočiti sa teškim ekonomskim i socijalnim posledicama zbog ruske agresije i to želim jasno da kažem javnosti u Srbiji – socijalno i ekonomski problemi s kojim se sada suočavate ne bi bili toliko veliki ili uopšte ne bi ni postojali da nije bilo Putinovog i ruskog napada na Ukrajinu. Zato su sankcije odgovor na tu agresiju da pomognu da se Ukrajinci zaustave Ruse i oni to rade. Želim da naglasim da su ekonomski i socijalni problemi Balkana u ovom momentu u Moskvi. Upravo jedan od načina da se suočimo s tim posledicama jeste da se pomognu evropski projekti u regionu i dokle god Otvoreni Balkan otvara mogućnosti za ekonomsku i socijalnu saradnju i dokle god je u potpunosti usaglašen sa evropskom integracijom, možemo to da podržimo. Znam da ima puno nepoverenja u delovima regiona, ali nadam se da možemo da nađemo balans između toga - prošlosti i onog što donosi budućnosti. Jer ako se region zaglavi u prošlosti vratićemo se u 90-te i naravno svi znamo kako je to bilo tragično. Vidim nadu u Podgorici, ali vidim i nadu u Beogradu. Lopta je u našim ali i vašim rukama i neke ključne odluke moraju biti donete u regionu. Abazović to razume, nadam se da će razumeti i drugi lideri. Nadam se da ćemo u narednim mesecima videti pomake u dobrom pravcu.