Černeva: Zvaničnici Srbije i Kosova ne rade na rešenju spora

Vesela Černeva
Izvor: EU

Dijalog Kosova i Srbije u Briselu "ne vodi nikuda" jer dve strane ne rade na rešenju spora, rekla je za Radio Slobodna Evropa Vesela Černeva, zamenica direktora Evropskog saveta za spoljnu politiku.

Lokalni izbori na Kosovu i predstojeći izbori u Srbiji na proleće, prema oceni Černeve, neće odložiti susrete zvaničnika u Briselu pod okriljem Evropske unije.

"Mislim da će (Briselski dijalog) biti iskorišćen za unutrašnju politizaciju. Biće sastanaka i izjava koje će obe strane adresirati ka svom biračkom telu", navela je ona.

Černeva je naglasila da postoji rizik od incidenata ukoliko Evropska unija i Sjedinjene Američke Države ne stave političkim liderima jasno do znanja da nasilje neće biti prihvatljivo. Trenutno angažovanje SAD u dijalogu Srbije i Kosova Černeva vidi kao "obećavajući signal".

"Mislim da je izuzetno važno da SAD i Evropska unija utanače svoju politiku prema regionu i intenziviraju saradnju i fokus (ka Zapadnom Balkanu)", rekla je Černeva u intervjuu za RSE na Beogradskom bezbednosnom forumu, gde je učestvovala na panelu o budućnosti odnosa Srbije i Kosova.

ECFR, u kojem je Černeva zamenica direktora, je nevladin analitički centar (think-tank) koji istražuje evropsku spoljnu i bezbednosnu politiku.

Mogli smo čuti analize, i ovde na Beogradskom bezbednosnom forumu, da je dijalog Srbije i Kosova u Briselu trenutno "zaglavljen"​. Kako vi gledate na proces?

Građani jedne i druge strane (i Kosova i Srbije), članovi zajednica, i dalje veruju da mogu da napreduju u dijalogu i poprave odnose. Ono u šta ne veruju je da političari mogu da im pomognu, posebno u ovom aktuelnom procesu. Da odgovorim na vaše pitanje da li je dijalog "zaglavljen", mislim da nije zaglavljen u klasičnom smislu, zato što se dve strane ipak sastaju u Briselu. Sastali su se tokom leta (predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova Aljbin Kurti) i već ima indicija će se sastati u novembru.

Oni (zvaničnici) su zadovoljni zbog tih susreta, jer runde dijaloga u Briselu koriste da nakon njih pošalju političke poruke za svoju publiku, da možda osvoje političke poene među biračima na Kosovu i Srbiji.

Ali, iako dijalog u klasičnom smislu nije zaglavljen, on ne vodi nikuda jer se dve strane ne dogovaraju. Čuli smo da su susreti (predstavnika Srbije i Kosova) proticali u atmosferi podvikivanja, ili da je bilo čak i međusobnih uvreda. To zaista nisu prijatni sastanci.

Uprkos tome što se sastaju, ništa ne rade po pitanju rešenja. Nema konstruktivne diskusije, oko mnogo tačaka ima neslaganja, njihova stanovišta su suprotstavljena. Dakle, iako nije "zaglavljen", mislim da ne vodi nikuda.

Pomenuli ste planove da se zvaničnici Srbije i Kosova sretnu u Briselu u novembru, ali postoji problem agende. Dok srpska strana insistira na tome da će formiranje Zajednice/Asocijacije srpskih opština biti tema narednog susreta, na Kosovu možemo čuti da nema pregovora oko toga i da zajednica neće biti formirana.

Definitivno, postoje naznake za novi susret zvaničnika u novembru. Nije još jasno kada će biti održan, ali mislim da ćemo i to uskoro saznati. Agenda je veliki problem, premijer Kosova Aljbin Kurti i predsednik Srbije Aleksandar Vučić do danas se nisu usaglasili oko tema i dinamike dijaloga. Mislim da napredak nećemo videti dok se dve strane ne usaglase oko agende. Da li će Asocijacija srpskih opština biti na agendi, nije jasno, jer dve strane imaju oprečan stav oko toga kako treba da se razvija proces.

Ali, ukoliko može biti razumljivo da Kurti i Vučić imaju potpuno udaljene stavove, koja bi trebalo da bude uloga Evropske unije u dijalogu? Nismo mnogo čuli od Evropske unije šta je na stolu, a šta nije.

Da, nismo čuli Evropsku uniju, ne znamo. Opet se vraćamo na nedostatak transparentnosti dijaloga. To je jedna od ključnih stvari koju mnogi ljudi pominju. Moramo znati više. Trenutno nije baš najjasnije šta će se dogoditi sa agendom. Nažalost, nemam odgovor na vaše pitanje. Možda bi bilo malo neozbiljno sa moje strane pokušam da odgovorim, jer ne znamo šta je na stolu.

A da li mislite da bi Evropska unija trebalo da vrši veći pritisak na obe strane u dijalogu?

Mislim da da, možda bi i trebalo da bude malo više pritiska. Ali ne bi to funkcionisalo tako. I da ima više pritiska iz Brisela, mislim da bismo i dalje gledali kako se odugovlači proces.

A, Sjedinjene Američke Države, kako vidite njihovo trenutno angažovanje?

To su vrlo obećavajući znaci, ali mislim da bi uloga Sjedinjenih Država trebalo da bude intenzivirana. Još je rano reći. Mislim da je izuzetno važno da SAD i Evropska unija utanače svoju politiku prema regionu i intenziviraju saradnju i fokus (ka Zapadnom Balkanu). Za sada deluje obećavajuće.

Očekuje nas drugi krug lokalnih izbora na Kosovu u novembru, a potom izborna kampanja u Srbiji jer su izbori najavljeni za proleće. Da li će Briselski dijalog biti "na čekanju"​ zbog izbornih procesa u obe države?

Mislim da neće. Mislim da će biti iskorišćen za unutrašnju politizaciju. Biće sastanaka (u Briselu) i izjava koje će obe strane adresirati ka svom biračkom telu.

Da li se mogu očekivati novi incidenti? Videli smo dva incidenta na severu Kosova zaredom u manje od mesec dana.

To je rizik koji vidim, ako ne bude intenzivirane saradnje Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije u regionu i usaglašavanja politike. Prva stvar kojom bi trebalo da se pozabave je da liderima jasno stave do znanja da nasilje neće biti prihvatljivo, da će to biti veliko "ne". Nadam se da će se to desiti. U suprotnom, svaka mala varnica može eksplodirati u regionu. Videli smo kako je mali spor oko registarskih tablica prerastao u vojno pitanje. Mislim da to mora da se spreči.

Ako kažete da aktuelni dijalog u Briselu „ne vodi nikuda“, koje je rešenje, šta bi trebalo raditi?

Mislim da je dijalog 2011. godine počeo sa mnogo nedostataka. I na panelu na Beogradskom bezbednosnom forumu o budućnosti odnosa Kosova i Srbije, mogli smo čuti dosta argumenata o nedostatku transparentnosti Briselskog dijaloga. Građani, koji treba da imaju direktne benefite od dijaloga, ne znaju šta se dešava, šta se o njima pregovara ili odlučuje. Prvo, mora biti više transparentnosti.

Druga primedba je uvek bila da nema usvajanja, primene onog što je dogovoreno u procesu dijaloga.

Proces se nije vodio "odozdo nagore", već "odozgo nadole". Dakle, ako lideri obe stane odluče šta da rade i postignu neki dogovor, dve zajednice (građani) to treba da primene, iako oko toga nisu bile konsultovane.

Možda čitav okvir (pregovaranja) treba da se promeni, ali takođe mislim da Evropska unija mora da bude više politički uključena. Mislim da moraju dati malo više težine celom procesu, političke težine. Videli smo da je politička podrška procesu dolazila iz Nemačke, od strane kancelarke Angele Merkel. Ona je preduzela vrlo odlučne korake kako bi podržala i druge procese čiji bi se rezultati prelili i na odnose Srbije i Kosova. Mislim da će se to nastaviti i sa dolaskom novog kancelara i nakon formiranja nove vlade u Nemačkoj.

Ali, mislim da i druge članice Evropske unije treba da stanu iza dijaloga i daju mu na političkoj težini.

Šta bi moglo da se promeni dolaskom novog kancelara u Nemačkoj?

Mislim da neće biti značajnih promena. I dalje će pažnja biti usmerena ka dijalogu. Nazvala bih to uobičajenom, ustaljenom nemačkom pažnjom. Da li će podrška biti intenzivirana - nisam sigurna da će se to desiti. Ali, mislim da sa sigurnošću mogu da kažem da pažnja Nemačke neće nestati. Nemačka će i dalje podržavati razvoj i integraciju regiona u Evropsku uniju. Da li će to biti dovoljno - nisam sigurna.

Mislim da Evropska unija mora da pruži više političke, fokusirane podrške. Već smo čuli izjave da je važno podržati evropski orijentisana liderstva u državama Zapadnog Balkana, da države članice Evropske unije moraju biti izričitije povodom toga. Takođe, mislim da je potreban ozbiljan investicioni plan, povezan sa napretkom u vladavini prava. Da postoje mehanizmi da se u procesu pristupanja Uniji nadgledaju i primene zahtevi koji su u vezi sa vladavinom prava. Mnogo je stvari koje se mogu uraditi. Više fokusa treba usmeriti ka mnogim stvarima, i ka sporu Kosova i Srbije, ali i integraciji regiona.

Imamo novi finansijski paket Evropske unije za Zapadni Balkan. Je li dovoljan?

Da budem iskrena, ne mislim da je to dovoljno. Investicioni plan se odnosi na nekoliko godina. Iako može delovati po sastavu paketa da je to ogromna finansijska podrška, mnogo više bi trebalo da se uradi. Sve ove države Zapadnog Balkana moraju da imaju veću podršku ka zelenoj transformaciji. To zahteva mnogo napora i dodatnih fondova. Ukoliko imamo u vidu da zelenu tranziciju prate i svi postojeći problemi koje treba rešiti u regionu, mislim da aktuelni paket finansijskih podsticaja nije dovoljan.