Češki poslanik o Zemanovom izvinjenju Srbiji: Češka to duguje srpskom narodu

Prag - Vučić -  Zeman
Izvor: Instagram, buducnostsrbijeav

Češki poslanik i član partije Slobodna i direktna demokratija Jaroslav Foldina ocenio je izvinjenje predsednika Češke Miloša Zemana upućeno Srbiji, kao dug Praga pred srpskim narodom, prenosi Sputnjik.

Gospodine Foldina, sećam se da je pre 20 godina predsednik Zemana zauzeo stav da Češka nije glasala protiv vazdušnih napada na Jugoslaviju, jer kao nova NATO članica, nije želela odmah da se buni. Zato me zanima šta Vi mislite o tome što se Zeman izvinio srpskom kolegi Aleksandru Vučiću koji je bio u poseti Češkoj?

„Odavno sam u politici. Bio sam prisutan tokom svih tih događaja. Sećam se tadašnjeg kongresa socijaldemokrata, 70 odsto učesnika izrazilo je solidarnost sa građanima Jugoslavije. Članovi partije osudili su postupke NATO-a. Pridružili smo se Alijansi 12. marta, a 12 dana kasnije (24. marta 1999. godine), počeli su napadi na Jugoslaviju.

Bolje bi bilo da prokomentarišem pitanje NATO-a – da li ćemo dozvoliti savezničkim vojnim avionima da lete iznad naše teritorije. Pitanje je upućeno Medlin Olbrajt. Nismo žurili. Vlada Češke Republike bila je poslednja vlada države-članice NATO-a koja je morala da se izjasni o prebacivanju trupa.

Treba napomenuti da je NATO bombardovao Jugoslaviju bez odobrenja UN, kršeći Vašingtonsku konvenciju. NATO je mogao da deluje van teritorija država-članica Alijanse, ali samo sa odobrenjem UN, koje nije dato. To su znali tadašnji premijer Miloš Zeman i tadašnji predsednik Vaclav Havel. Oni su verovatno zato odlučili da se ne pobune, jer je bilo očekivano da će Ujedinjene nacije svakako to zaustaviti, što se, nažalost, nije desilo.

Češka je zatim pokrenula češko-grčku inicijativu koja poziva na prekid bombardovanja. Miloš Zeman je učestvovao u tome, pokazujući razočarenje činjenicom da je vojna sila upotrebljena protiv civilnih meta. Zeman danas govori da ga to brine već mnogo godina, zato se izvinio predsedniku Srbije.

Zbog čega to nije učinio ranije?

„Ne mogu da odgovorim u njegovo ime, ali bih u kontekst izvinjenja uključio činjenicu da Češka zahvaljujući Zemanu nije priznala Кosovo – predsednik nije imenovao ambasadora. Ni bivši češki predsednik Vaclav Кlaus to nije učinio, što pokazuje naš stav prema tom sukobu. Češka sada ima samo otpravnika poslova na Кosovu...

Tadašnja vlada bila je podeljena po pitanju bombardovanja. Neki učesnici su čak izašli na demonstracije…

„Sećam se da se ministar industrije i trgovine Miroslav Gregr, ministar zdravlja Vladimir Špidla i drugi nisu slagali. Suprotstavili su se odluci vladi. Ministar kulture Pavel Dostal  je takođe pripadao toj grupi. Ti ljudi se nisu slagali sa pristupom NATO-a. Mi, naravno, nismo bili jedinstveni po tom pitanju. Ali, realnost je takva da su NATO bombarderi leteli našim nebom, a vojni vozovi su se kretali našom teritorijom.

Ja se toga dobro sećam. Ali, ako ćemo ozbiljno, bilo je dovoljno da se mi, kao članica NATO-a, izjasnimo da smo protiv, i vojna kampanja protiv Srbije ne bi bila izvedena. Na kraju krajeva, Srbija nas je podržavala tokom ulaska trupa iz zemalja Varšavskog pakta 1968. godine. Definitivno smo nešto dugovali Srbima...

Bivši nemački kancelar Gerhard Šreder tada je bio protiv akcija Severnoatlantske alijanse, kao i mnogi italijanski generali koji su znali i govorili da smo bombardovali pogrešnu stranu. Veoma cenim Zemanovo izvinjenje. Stoga ću se sada zadržati na onome što sam rekao.

Nekoliko bombi je slučajno palo u blizini Italije.

„Ali i u blizini Bugarske. Uglavnom su krivi tadašnji generalni sekretar NATO-a Havijer Solana i tadašnja američka državna sekretarka Olbrajt – oni su najpre odgovorni za vojnu kampanju protiv Jugoslavije“.

Aleksandar Vučić napustio je Praški grad i otišao u češki parlament. Кoja je svrha posete? Nije došao samo zbog Zemanovog izvinjenja.

„Srpska štampa je, sudeći po naslovima o izvinjenju Zemana, doživela to kao jednu od glavnih tema. Srbija je veoma osetljiva na to. Srpski predsednik uporedio je Zemanove postupke sa podrškom Srbiji prilikom nastanka Jugoslavije, kada su Masarik i kralj Petar potpisali sporazum o prijateljstvu 1922. godine. Njegova parola je bila ’Vernost za vernost, ljubav za ljubav’. Vučić je u osnovi došao zbog razvijanja odnosa dveju zemalja. Pratićemo dešavanja.

A šta je sa današnjom Srbijom? Ide li prema NATO-u? Ide li prema EU? Verovatno je odrasla mlađa generacija koja nema traume iz 1999. godine…

„Ne mogu da zamislim ulazak Srbije u NATO. Srbija ne može da se pridruži organizaciji dok se Alijansa ne izvini. Očekivao bih izvinjenja Srbiji i od EU. Uzmite primer porodice Milice Rakić koja je poginula tokom eksplozije bombe u aprilu 1999. godine. A koliko je još takvih porodica bilo…

Mlađa generacija? U Srbiji, kao i u našoj zemlji, rade brojne neprofitne organizacije. Njima se rukovodi iz inostranstva, kako bi mlade ljude naučili da razmišljaju ispravno – opravdanju napada NATO-a na tadašnju Jugoslaviju.

Srbi su veće patriote od Čeha. To im je urođeno. Oni su stradali u Osmanskom carstvu 500 godina, što je ostavilo trag u srcu srpske nacije. Ne mogu da zamislim da srpski narod čezne za ulaskom u NATO ili Evropsku uniju… Naša situacija je drugačija, kada mlada generacija odbacuje vrednosti, ali je nesporna činjenica da te trendove možemo da pronađemo i u Srbiji.

Da li biste mogli da precizirate?

„Mislim da će se Srbija vratiti politici na Balkanu bliskoj onoj koju je sledio Tito i da Srbi ne žele da kvare odnose ni sa Istokom, ni sa Zapadom“.