Deli: Sporazumi se moraju poštovati i kada je reč o ZSO, ali EU nema dovoljno uticaja

Andor Deli
Izvor: SVM

Beograd u Budimpešti ima velikog saveznika, u sredu je održana i zajednička sednica vlada Mađarske I Srbije, a u intervjuu za Kosovo onlajn, evroparlamentarac iz redova mađarskog Fidesa Andor Deli navodi da su trenutni odnosi dveju država "izuzetno dobri”.

Kako ističe, “bez preterivanja možemo izjaviti da se u novijoj istoriji ne pamte odnosi koji su bili ovako bliski i prijateljski kao što su to sada”.

“Pri tome svima je dobro poznato da istorijska dešavanja nisu bila naročito naklonjena izgradnji dobrosusedskih odnosa između Srba i Mađara tokom prethodnih vekova. Činjenica da su odnosi sada neuporedivo bolji, nije važna samo za građane ovih država i za srpsku i mađarsku nacionalnu manjinu koje žive u Mađarskoj, odnosno u Srbiji, nego je ujedno i dokaz i putokaz za ceo region Zapadnog Balkana, pa i šire da se bilateralni odnosi mogu promeniti na bolje”, navodi Deli.

Nedavno je na Bledu održan samit, gde je predsednik Orban naveo da je "Srbija ključna zemljaza evrointegraciju Zapadnog Balkana. Po Vama, koliko još Zapadni Balkan može da "čeka" na evrointegraciju i prijem u EU?

Region Zapadnog Balkana se već itekako načekao. Na primer, Srbija je postala zvanični kandidat još 2012. godine, dakle skoro pre 10 godina. A dobro je poznata psihološka činjenica da je izuzetno naporno dugo održavati entuzijazam kod ljudi. Tako da skidam kapu političkim liderima regiona što bez obzira na niz izneverenih obećanja sa evropske strane, i dalje rade na svom strateškom putu prema EU. Na žalost, neke zapadne zemlje članice EU nisu ni do dana današnjeg prepoznale svoj strateški interes u brzoj integraciji ovog dela Evrope. Raniji talasi proširenja prema centralnoj i istočnoj Evropi su uvek donele sa sobom novi elan kako u ekonomskom tako i u političkom i geostrateškom smislu. Evropsko tržište robe i radne snage je doživeo pravi bum, a da na govorimo o geopolitičkom značaju uključivanja zemalja centralne Evrope i Baltika u EU. Ako pogledamo šta se  trenutno dešava na globalnoj sceni, videćemo da se uticaj i značaj Evrope iz godine u godinu smanjuje. Stoga, mislim da bi bio posve razborit potez da se proširenjem prema Zapadnom Balkanu napokon zaokurži priča o evropskim integracijama i da se kroz to Evropa dodatno osnaži. Na žalost, nema takve odlučnosti u ključnim akterima evropskog političkog pozorja, šta više, svoje nećkanje pravdaju, bolje rečeno skrivaju iza raznih benčmarka i drugih tehnokratskih merila pregovaračkog procesa. Mađarska i druge zemlje članice iz srednje-istočne Evrope su već godinama unazad veliki pobornici brzog proširenja EU prema Zapadnom Balkanu. Nadam se da će i ostale zemlje uskoro shvatiti ozbiljnost poruka lidera kao što je premijer Orban.

General Kajari iz Mađarske u novembru će se naći na čelu Kfora i to će biti prvi put da će neko iz regiona biti na čelu međunarodne misije. Kako gledate na ulogu Kfora na Kosovu?

Smatram da je veoma važno objektivno i realno gledati na ulogu KFOR-a. Nadam se, da će imenovanje generala Kajarija još više doprineti tome da se zadate funkcije KFOR-a još uspešnije ostvaruju. 

Kako gledate na dijalog Beograda i Prištine, odnosno činjenice da Kosovo nije formiralo Zajednicu srpskih opština iako je to dogovoreno još 2013. Briselskim sporazumom?

Po zanimanju sam pravnik i jedan od osnovnih načela, koja važi još od vremena starog Rima je: pacta sunt servanda, tj. sporazumi se moraju poštovati. To pravilo bi trebalo primeniti i kada je reč o Zajednici srpskih opština iz Briselskog sporazuma. Međutim, očigledno da Evropska unija nema dovoljno uticaja da u ovom segmentu izdejstvuje promene. Na žalost, uticaja nije imala ni kod puno jednostavnije situacije sa protivpravnim taksama, za koje su svi u Briselu rekli da su protivni međunarodnim trgovinskim načelima i sporazumima CEFTA međutim, ništa konkretno nije preduzeto.

U subotu je istekao moratorijum iz Vašingtonskog sporazuma na lobiranje za priznanje, odnosno otpriznavanje nezavisnosti Kosova. Očekujete li "diplomatsku ofanzivu" Beograda i Prištine?

Mogu se čuti svakojake vesti i najave. Međutim, ono što će biti puno važnije iz perspektive međunarodne zajednice je: koja strana je prekinula diplomatski status kvo, koji je proistekao iz Vašingtonskog sporazuma.