Džejmi Šej: Prisustvo NATO još uvek potrebno na Kosovu

Džejmi Šej
Izvor: Ekonomia Onlajn

Mislim da je vojno prisustvo NATO još uvek potrebno na Kosovu. Prvi razlog je sasvim pragmatičan. Sve dok države NATO i mnoge druge države koje doprinose vojnim trupama budu prisutne na Kosovu, one će imati Kosovo na ekranima njihovih diplomatskih radara, rekao je u intervjuu za RTK nekadašnji portparol NATO Džejmi Šej. 

"Generalni sekretar NATO kao i ministri odbrane i inostranih poslova zemalja NATO povremeno će posećivati Prištinu. Imaće interes za Kosovo i održavaće odnose sa političkim rukovodstvom. One će imati izraženi interes za pregovore između Prištine i Beograda i za bezbednost Kosova u regionu u budućnosti. To važi posebno za Sjedinjene Američke Države i za one saveznike koji nisu članovi EU i shodno tome nisu formalno povezani s dijalogom Priština-Beograd. Ova široka međunarodna obuhvaćenost jeste za dobrobit Kosova", rekao je Šej odgovarajući na pitanje da li je 22 godine nakon vazdušne kampanje protiv vojnih ciljeva Srbije, koja je završena ulaskom NATO trupa na Kosovo, još uvek potrebno međunarodno vojno prisustvo da bi se očuvao mir.

Dodao je da je "taj prvi element je povezan s drugim razlogom.

"Politička i bezbednosna situacija između Srbije i Kosova još uvek je osetljiva. Ne vidim da će biti nekog novog konflikta, ali stalno prisustvo Kfora utiče na popuštanje i ne dozvoljava da se desi nijedan jednostrani ili ekstremistički čin.To pomaže da i Priština i Beograd ostanu usredsređeni na diplomatskom rešenju. Takođe, uliva sigurnost svim ljudima Kosova da oni imaju sigurnu budućnost unutar zemlje. Ja verujem da KFOR treba da ostane na Kosovu sve dok Srbija ne prizna formalno Kosovo kao nezavisnu i suverenu državu i dok se ne normalizuju u potpunosti njihovi odnosi. Kazao sam i ranije, ne mislim da Srbija treba da se učlani u EU pre nego što prizna Kosovo i podrži njegovu kandidaturu za EU".

Prema njegovim rečima "treći i poslednji razlog jeste da KFOR pomaže u formiranju i obučavanju Kosovskih bezbednosnih snaga (KBS). On razvija sporazume partnerstva između NATO i Prištine. Približavajući KBS standardima NATO, pomaže integrisanju Kosova u evroatlanske strukture. Nadam se da će Kosovo ubrzo biti učesnik s punim pravima u Partnerstvu za mir NATO i da će imati puni pristup svim sredstvima i aktivnostima saradnje koje nudi taj mehanizam".

Skupština Kosova je izglasala promenu mandata KBS iz organizacije za vanredne situacije u Oružane snage u punom smislu te reči. Generalni sekretar NATO Stoltenberg izjavio je nedavno da je „odluka o promeni mandata doneta u suprostnosti sa sugestijom Saveta NATO i da će NATO nastaviti podršku i razvoj KBS samo na osnovu prvobitnog mandata, odnosno kao organizaciji za vanredne situacije“. Da li mislite da Kosovo treba da ima svoju vojsku?

Da sam deo rukovodstva Kosova usredsredio bih se, pre svega, na podizanje kapaciteta KBS i njihovom osposobljavanju da preduzimaju raznovrsne bezbednosne zadatke, popravljajući njihovu opremu kao i nastavljanje obuke i vežbi. NATO je suštinski partner u ovom aspektu. U ovoj fazi se ne bih preopteretio etiketama ili simbolima kao što je „vojska Kosova“, posebno što one u ovom trenutku ne pomažu u pravcu garantovanja suštinske pomoći za Kosovo od strane transatlanskih saveznika. Pre toga treba videti kako možemo maksimalno razvijati KBS u postojećem mandatu i da ih što je više moguće učinimo sposobnim da deluju zajedno sa NATO. Etikete (nazivi) su manje značajne nego to da li su KBS sposobne da obezbede sigurnost svih građana Kosova naspram sadašnjih izazova, kao što su pandemija kovid -19, prirodne nepogode i održivost najznačajnije infrastrukture. Veoma je dobrodošlo to što će jedna jedinica KBS otići u Kuvajt gde će služiti u jednoj međunarodnoj mirovnoj misiji. Ta vrsta međunarodne saradnje treba da bude prioritet, s obzirom da će priuštiti novo vredno iskustvo KBS. Zbog toga treba se usredsrediti da učinimo KBS sposobnim za unutrašnju bezbednost, budući da je KFOR tu radi očuvanja spoljne bezbednosti.

Više od dve decenije od završetka rata i 13 godina proglašenja nezavisnosti Kosova još uvek nije postignut sporazum sa Srbijom, iako pregovaraju uz pomoć i posredovanje EU. U međuvremenu je američka administracija pokušala da ubrza proces međusobnog priznanja. Da li mislite da će u skoroj budućnosti biti sporazuma?

Mislim da pomirenje između Grčke i Severne Makedonije (sad već članice NATO) ili poslednja priznavanja Izraela od strane četiri arapske i muslimanske zemlje, potvrđuju da i najteži nesporazumi mogu odjednom nestati. S toga, da, pre ili kasnije desiće se sporazum između Prištine i Beograda. Kosovo je nazavisna država i Srbija to zna. Zato, šta je alternativa? Sporazum je u najvišem interesu obe zemlje i on bi bio krucialan za političku stabilnost i ekonomski razvoj Zapadnog Balkana. Veliki deo toga  već je zacrtan u dijalogu Priština-Beograd, uz podsredsvo EU, kao i u sporazumu postignutom sa administracijom Donalda Trampa. Zajedničko delovanje SAD-EU biće od posebnog značaja i administracija Džozefa Bajdena ima puno eksperata za Balkan koji dobro poznaju pitanje Kosova i koji su spremni da rade zajedno s Briselom za njegovo rešavanje. Spoljni okvir je suštinski, ali ono što nam treba jeste to da i lideri u Srbiji i na Kosovu budu spremni da prave dogovor i imaju političku hrabrost da za to ubede svoje pristalice. Obično to podrazumeva spremnost na kompromis obe strane  uz spremnost da se državni interes stavi ispred sopstvene popularnosti.

Na izborima od 14. februara, Pokret Samoopredeljenje predvođen Aljbinom Kurtijem dobio je skoro polovinu mandata u Skupštini. Kurti ne smatra da su pregovori sa Srbijom prioritet njegove vlade. Pre nekoliko godina Samoopredeljenje je kritikovalo i intervenciju NATO u bivšoj Jugoslaviji. Kako vi vidite ovo naginjanje glasača Kosova prema politikama levog krila?

Ja sam poslednje izbore na Kosovu shvatio na taj način da se desilo protestno glasanje protiv političkih partija koje su dominirale političkom scenom Kosova od nezavisnosti naovamo. Glasačima je došla do nosa korupcija i ekonomska nejednakost. Oni su tražili promene unutar kuće a ne suštinski preokret u spoljnoj i bezbednosnoj politici Kosova. U poslednje vreme zapaženo je u nekoliko zemalja Evrope kako su frustrirani glasači podržali populističke lidere i partije i u tom aspektu Kosovo se ne razlikuje. Bilo kako bilo, nakon preuzimanja vlasti te populističke partije nisu dobro završile posao niti su našle prava rešenja za unutrašnje probleme. Ali, ja neću da prejudiciram i želim uspešan rad novom pemijeru i njegovoj vladi. On zna da je vlast nešto drugo u odnosu na izborne kampanje. On će se oceniti za to što bude radio na dobrobit Kosova  kad preuzme vlast. Lično mislim da je Kosovu potreban period mira, odgovorne vlasti, izgradnje koalicija za unutrašnje reforme, konstruktivnih odnosa sa susedima i postepeno integrisanje u evroatlanske strukture. Nova vlada treba da se dokaže kao verni partner NATO i EU garantujući da će realizovati sve obaveze koje proizilaze iz dijaloga Priština-Beograd. Ne postoji nijedan razlog da se kaže da jedna leva vlada ne može biti uspešna. Zar nije bio lider jedne radikalne partije levog krila u Grčkoj premijer Cipras taj koji je postigao istorijski sporazum sa Severnom Makedonijom.

Милан
26. Mart 2021.
Српски народ признао те није - Космет је срце Србије!