Formisto: Za razmenu informacija o nestalima potrebna je volja obe strane

Brojne porodice nestalih na Kosovu čekaju da saznaju sudbinu svojih najmilijih, a ovo je jedna od tema u dijalogu koji je nastavljen između Kosova i Srbije, piše Dojče vele.

Zamenik direktora Instituta za sudsku medicinu na Kosovu i ekspertkinja EULEKS Tarja Formisto govorila je u intervjuuu za Dojče Vele o preprekama koje treba prevazići. Kako kaže, da bi se postigao veći napredak u utvrđivanju sudbine nestalih, potrebna je volja obe strane da razmenjuju informacije, napreduju i rešavaju slučajeve, uprkos poteškoćama. Formisto dodaje i da je saradnja Misije EULEKS sa vlastima u Srbiji i na Kosovu dobra.

Više od dve decenije, pitanje nestalih osoba iz rata na Kosovu je jedno od najbolnijih i najspominjanijih tema između Prištine i Beograda. Kako EULEKS pristupa u pogledu pomoći u pronalaženju rešenja?

Pitanje nestalih osoba je jedno od najozbiljnijih nasleđa sukoba u bivšoj Jugoslaviji. Kosovo nažalost nije izuzetak i danas imamo više od 1640 nestalih iz svih zajednica. Od početka mandata misije EU za vladavinu prava, EULEKS, 2008. godine, do danas je iskusni tim forenzičkih stručnjaka izveo 653 terenske operacije radi lociranja nestalih osoba. To je rezultiralo identifikacijom 456 pojedinaca, uključujući 316 nestalih, i to je omogućeno, zahvaljujući dobroj saradnji sa institucijama Kosova i Srbije, kao i međunarodnim institucijama, kao što su Komitet Crvenog krsta i Međunarodna komisija za nestale osobe. Ponosna sam na rad svog tima i nastavićemo da radimo sve kako bismo otkrili sudbinu ovih nestalih i pružili odgovore koje porodice traže.

Kosovske vlasti dugo su optuživale one u Beogradu da nisu davale informacije o slučajevima nestalih osoba, jer su tela u masovnim grobnicama u Srbiji. Srbija to ne prihvata. Šta se ovde može učiniti da se krene napred?

Da bi se postigao veći napredak u utvrđivanju sudbine nestalih, potrebna je volja obe strane da razmenjuju informacije, napreduju i rešavaju slučajeve, uprkos poteškoćama. EULEKS je tu da pomogne, ali tranziciona pravda (taj koncept koristi se za zemlje posle sukoba) je proces koji moraju poštovati obe strane, koje moraju da uključe sve nivoe, sa spremnošću da surađuju i dele informacije  porodicama nestalih kako bi dobili odgovore koji im očajnički trebaju. Vlasti Kosova i Srbije moraće da ulože više napora u ovom složenom pitanju i budu spremnije za razmenu informacija. Više smo nego srećni što nastavljamo da podržavamo te napore na terenu.

Vaši stručnjaci takođe rade sa Beogradom, šta mislite o optužbama kosovske strane u vezi sa uskraćivanjem informacija od strane beogradskih vlasti?

Naša saradnja sa vlastima na Kosovu i u Srbiji je dobra. Još jednom, institucije obe strane moraju uložiti više napora kako bi se rešilo ovo složeno pitanje i budu spremnije za deljenje informacija. Svi bi imali koristi od veće transparentnosti po pitanju nestalih osoba. Ako ne date informacije koje eventualno imate o sudbini nestalih, nećete ni dobiti nikakve informacije. Konkretan primer naše saradnje sa srpskim vlastima je timski rad na velikom kamenolomu u Kžiževku. U stvari, ovo je mesto na kome se koristio  snimak iz vazduha u nadi da će pomoći u pronalasku posmrtnih ostataka nestalih osoba. Sve dok nam pandemija dopušta da nastavimo ponovo da radimo, nastavićemo s radom u Kžiževku, gde bi trebalo da pronađemo ostatke, prema snimcima iz vazduha.

Koliko su realne šanse da ih pronađete više od 20 godina nakon rata?

Više od 20 godina je zaista dugo vreme da roditelj, partner ili rodbina ne znaju istinu. Nazalost ovo se desava često. To je slučaj i u Bosni i Hercegovini, gde porodice više od 6.500 nestalih još uvek čekaju odgovor, kao na Kosovu. Potraga za nestalim nakon oružanog sukoba je bolan, komplikovan i dugotrajan proces. Da bismo pronašli i identifikovali više slučajeva, potrebne su nam pouzdane informacije. Nadamo se da ćemo nastaviti sa eskhumacijama čim se situacija sa pandemijom poboljša. Uprkos teškim okolnostima, ovog proleća uspeli smo da pomognemo našim partnerima na Kosovu u uspešnoj ekshumaciji posmrtnih ostataka nestale osobe na zapadnom Kosovu.

Da li ste identifikovali osobu i prijavili porodici?

Ovaj specifični postupak verifikacije je u ranoj fazi, tako da još uvek nije stigao DNK nalaz . Obično treba 3-6 meseci za DNK .

Koji su  razlozi zbog kojih tela više od 1640 ostalih nisu pronađena?

Postoji nekoliko razloga zbog kojih broj nestalih iznosi iznad 1640 ljudi. Prvo nedostaje novih i pouzdanih informacija o lokaciji grobova. Vreme prolazi i gubi se sve više i više informacija, takođe zato što se ljudi često više ne sećaju tačno događaja. Pored toga, postoje slučajevi kada ljudi ne žele da daju informacije iz straha za bezbednost. Tim naše misije zajedno sa našim kolegama na Kosovu može pregledati lokacije, samo u slučaju pouzdanih informacija o njihovoj tačnoj lokaciji. Drugo važno pitanje je da nisu sve porodice nestalih napravile analize krvi za DNK analizu. Da bismo uspeli da identifikujemo osobe, potrebni su nam uzorci krvi. Ali ovi izazovi nas ne obeshrabruju, ni nas kao EULEKS tim ni domaće kolege.

EULEKS je takođe sarađivao sa srpskim vlastima na identifikaciji masovnih grobnica. Gde mogu biti ove masovne grobnice?

Ukupno 1640 ljudi se računaju kao osobe koje se još uvek vode kao nestale na Kosovu. Neki od njih mogu biti u masovnim grobnicama, ali neki u malim, tajnim grobovima ili čak na normalnim grobljima u različitim prostorima. Skoro 50 odsto osoba identifikovanih kao nestali ekshumirano je sa regularnih grobalja. Kao što sam rekla, identifikovali smo 316 ljudi.

Takođe se priča o spaljenim telima Albanaca u Trepči ili Boru. Imate li informacije o tome?

Ako u vezi s tim postoje pouzdane informacije, policija i tužilaštvo trebaju dalje istražiti. Naš forenzički rad izvodi se pod pokroviteljstvom Specijalizovanog tužilaštva Kosova.

Kako vaš tim konkretno radi na identifikaciji tela nestalih?

Sve započinje pouzdanim informacijama o određenom području. Potom verifikujemo područje tako što proveravamo spisak nestalih sa ovog područja i druge informacije koje nas mogu dovesti do lokacije grobnice. Kada je to moguće, koristimo i satelitske snimke ili snimke iz vazduha, koji mogu pokazati promene u pejzažu. Nakon identifikacije lokaliteta, nastavljamo terenski rad koji bi mogao dovesti do ekshumacije i otkrivanja posmrtnih ostataka. Nakon pronalaska, vrši se obdukcija i uzimaju se uzorci kostiju za testiranje DNK profila. U slučajevima kada su članovi porodice dali uzorak krvi i postoji pozitivan DNK test koji se podudara, tada je postupak identifikacije završen. Porodice se potom obaveštabaju o identifikaciji i posmrtni ostaci im se predaju.

Koliko traje ovaj ceo proces?

Kao što rekoh, proces je složen i dugotrajan. Identifikacija osobe može trajati od nekoliko meseci do nekoliko godina. Glavni problem imamo kako postupati sa skrivenim grobnicama. U vreme sukoba na Kosovu znalo se da su iz vazduha vidljive masovne grobnice, pa su počinioci krili tela u manjim, skrivenim grobnicama, čak i na normalnim grobljima, kako bi otežali potragu za ljudima. Još jedan veliki problem je što nisu svi rođaci dali analize krvi, a to je presudno za proces. Uz to su neke nestale osobe starije životne dobi, bez članova porodice koji bi mogli dati krv. Ali postoje i porodice koje odbijaju da uzorkuju krv. U ostalim slučajevima osobe koje identifikujemo možda nisu proglašene nestalima. Ponekad su te osobe strani borci i nema krvnih dokaza koji bi ih identifikovali.

Za pomirenje Albanaca i Srba nerešeno pitanje nestalih je veoma ozbiljna prepreka. Koliko dugo mislite da će ovo biti otvorena rana?

Pitanje nestalih je pitanje ljudskih prava. Reč je o pravu članova porodice da znaju šta se dogodilo s njihovim najmilijima. Ovo pitanje ne treba politizovati ili da bude deo političkog programa. Nastavak rada na sudbini nestalih uticaće na pomirenje u regionu. Bez rešavanja ovog problema, pomirenje će doći teško i ne može postojati trajni mir na zapadnom Balkanu.