Gajzer: Ako EU brzo ne priključi Zapadni Balkan region postaje front hibridnog rata s Rusijom

Laris Gajzer
Izvor: Privatna arhiva

Specijalni izaslanici SAD i EU Gabrijel Eskobar i Miroslav Lajčak trenutno borave u Prištini, nakon čega će se uputiti ka Beogradu, u pokušaju da "ožive dijalog", a slovenački analitičar i profesor geopolitike Laris Gajzer za Kosovo onlajn je izjavio da će "oni izvršiti snažan pritisak na obe strane u dijalogu".

Istovremeno, Gajzer navodi da očekuje i još jači pritisak Eskobara na Lajčaka da ubedi EU, koju Vašington vidi kao političku i ekonomsku ruku svog severnoatlantskog bezbednosnog prostora, da krene napred u procesu proširenja.

"SAD želi da vidi Zapadni Balkan što je pre moguće u EU i NATO kako bi se stabilizovao region iza istočne linije fronta NATO", kaže Gajzer u intervjuu za naš portal.

Da li je ideja o razmeni teritorija ponovo aktuelna nakon izjave potpredsednika DPK Rame Buje da je "pre za razmenu teritorija nego za osnivanje ZSO"?

Političari u Beogradu ili Prištini želeli bi da vide razmenu teritorija, ako mogu da zatvore to pitanje i sačuvaju svoje lice pred javnim mnjenjem. Uz razmenu teritorija i mahanje narativom o međunarodnom pritisku, skoro svaki lider bi to mogao da predstavi kao pobedničko rešenje i kao odluku za dobrobit svoje nacije. Naravno, uz razmatranje budućih komplikacija, takva odluka može srednjeročno i dugoročno dovesti do regionalnog raspleta.

Kako vidite situaciju na Zapadnom Balkanu, pogotovo kada je u pitanju dijalog Beograda i Prištine?

Mogli bismo reći „ništa novo na istočnom frontu“. Nakon samita EU održanog u Ljubljani tokom slovenačkog predsedavanja jasno je da Balkan nema perspektivu EU u bliskoj budućnosti, da se na njega gleda kao na problem, a ne kao na priliku, da se ljudi u EU plaše složenosti nerešenih pitanja i da niko ne zna kako se izboriti sa endemskom korupcijom politike u regionu. Vlade EU radije čekaju, pokušavajući da održe neku vrstu zamrznute situacije koja podržava regionalnu međudržavnu saradnju. Definitivno postoji nedostatak hrabrosti.

Francuska je od Slovenije preuzela presedavanje EU. Očekujete li više pažnje od strane EU kada je u pitanju region?

Ne. Francuska je zaustavila proširenje jer bi htela da ga uzme od nemačke kontrole i zato što u Parizu veruju da Balkanom vladaju korumpirane psihopate koji moraju da odu pre nego što dođe do sledećeg proširenja. Sasvim je nemoguće da Pariz preduzme nešto u periodu gde mu predstoje predsednički izbori. Makron mora da izbegne dodatne probleme, ukoliko želi da bude ponovo izabran.

Koliko se mogu porediti situacije u Ukrajini i na Kosovu?

Ukrajinska kriza svoje poreklo nalazi na Kosovu. Putin je iskoristio kosovski presedan kako bi zauzeo poluostrvo Krim. On je to uspeo po uzoru na to kako su SAD upravljale slučajem Kosova u prošlosti. A danas, s obzirom da se pitanje Ukrajine teško može rešiti, Balkan će sve više postajati tihi front gde će se Rusija i Zapadne snage takmičiti koristeći sredstva hibridnog ratovanja. Kao i uvek, nažalost, ostajemo u samom centru globalne geopolitike.