Grubješić: Još mnogo posla do normalizacije odnosa Beograda i Prištine, EU da podstakne dijalog

Suzana Grubješić
Izvor: Kosovo Online

Ukoliko se politički dijalog između Beograda i Prištine bude vodio samo o statusu i o onome što se od Srbije očekuje, da prizna nezavisnost Kosova, takav dijalog će biti osuđen na propast, izavila je u intervjuu za Kosovo Onlajn predsednica Centra za spoljnu politiku Suzana Grubješić.

To tako ne može, rekla je Grubješić, i ukazala da bez stavljanja Zajednice srpskih opština na dnevni red, nema preterano smisla nastavljati dijalog, iako je Beograd spreman u svakom trenutku da sedne za pregovarački sto.

"Bilo je raznih pregovarača i sa evropske, i sa prištinske i sa beogradske strane, ali kada posle 10 godina podvučemo crtu, ipak su rezultati skromni", rekla je Grubješić i istakla da to što  EU smatra da su pregovori dali odlične rezultate, nije baš do kraja istinito, zato što realno stanje govori da tu ima još mnogo posla, da bi se došlo do normalizacije odnosa između Beograda i Prištine.

Šta je postignuto u prethodnoj deceniji koliko traje dijalog Beograda i Prištine?

Za 10 godina dijaloga nisu postignuti spektakularni rezultati, ali i ne možemo ni da tvrdimo da baš ništa nije postignuto. Tehnički deo pregovora je bolje išao, nego politički. Postignuto je dosta sporazuma koji olakšavaju život građanima na Kosovu, i Srbima i Albancima. Ali, kad se prešlo u političku fazu dijaloga tada je došlo do usporavanja. Jer, prvi politički sporazum, koji je postignut 19. aprila 2013. godine, Briselski sporazum, i kasnije 2015. principi o Briselskom sporazumu i o njegovom sprovođenju, nisu dali nikakve rezultate. Nije sproveden najveći deo Briselskog sporazuma, koji se odnosi na formiranje Zajednice srspkih opština, i to pitanje ostaje kao kamen spoticanja i u nastavku dijaloga.

Bilo je raznih pregovarača i sa evropske, i sa prištinske i sa beogradske strane, ali kada posle 10 godina podvučemo crtu, ipak su rezultati skromni. To što EU smatra da su pregovori dali odlične rezultate nije baš do kraja istinito, zato što vam realno stanje govori da tu ima još mnogo posla da bi se došlo do normalizacije odnosa između Beograda i Prištine. Zato umesto hvaljenja samog sebe u dijalogu, trebalo bi da se ulože maksimalni napori da dijalog rezultira sveobuhvatnim sporazumom o normalizaciji odnosa. Međutim, ključni problem je u tome što se cilj dijaloga posmatra različito. Cilj dijaloga za kosovsku stranu jeste priznanje nezavisnosti, a cilj dijaloga za srpsku stranu nije priznanje nezavisnosti. Čim dve strane koje učestvuju u dijalogu i pregovorima imaju različite ciljeve, a EU kao medijator, posrednik daje i dalje tu konstruktivnu nejasnoću, postavlja se pitnje šta se želi postići dijalogom. Mislim da ćemo biti daleko od rešenja.

Koje su pozitivni rezultati dosadašnjih razgovora Beograda i Prištine?

Bilo je pozitivnih pomaka u sporazumima koji su sprovedeni, a koji se tiču priznanja diploma, zajedničkog upravljanja administrativnim prelazima, carinski pečat i sloboda kretanja. U suštini je počela normalizacija života, naročito za Srbe koji žive na Kosovu. Zaustavljeni su sukobi. Osim sporadičnih incidenata situacija je ipak mnogo bolja nego što je bila pre nego što je dijalog otpočet. To je lekcija koju treba naučiti – da svako odsustvo dijaloga može potencijalno da nas vrati u ta prošla vremena. Mislim da to nikome ne ide u prilog. Zato je važno da dijalog traje makar i ne davao te spektakularne rezultate koji se očekuju. Ali, bitno je da se sedi za istim stolom, i da se dogovara i pregovara. Ali je takođe bitno da se sprovede ono što je dogovoreno. Mislim da je tu ključna prepreka za dalji napredak u dijalogu. Srbija je sprovela ogromnu većinu onoga što je dogovoreno, prištinska strana nije.

Šta možemo očekivati u nastavku dijaloga? Da li će poseta Miroslava Lajčaka ubrzati razgovore Beograda i Prištine?

Njegova poseta je bila ispitivanje terena, da vidi kada bi dijalog mogao da bude nastavljen. To ne zavisi od Beograda. Dijalog može što se tiče Beograda da počne sutra. Ali zavisi od prištinskih novih vlasti koje treba da se konstituišu, treba da prođu i izbor predsednika u kosovskom parlamentu, za šta je potrebna dvotrećinska većina, koju za sada ne vidim da postoji. Potrebno je još neko vreme da se konstituiše vlast u Prištini da bi mogli da govorimo o nastavku dijaloga.

Sa druge strane je pitanje šta je tema dijaloga, šta se stavlja na sto. Bez stavljanja na sto ZSO, mislim da nema preterano smisla nastavljati dijalog. To je obaveza od koje ne može da pobegne nijedna prištinska vlast, ali i obaveza koju je preuzela EU garantujući Briselski sporazum. To su neke stvari o kojima pregovarači, ali i medijator Lajčak moraju da vode računa. Ako se samo govori o priznanju nezavisnosti Kosova onda dijalog nema smisla. To tako ne može. Ono što može bi trebalo iskoristiti maksimalno. Dakle, osim tog ultimativnog zahteva koji stiže, postoji još mnoštvo tema koje treba obraditi i mnoštvo sporazuma koje treba postignuti. Jako je važno da se postigne sporazum i o imovini, nestalim licima, ekonomskoj razmeni, međusobnim potraživanjima, ali to više spada u ekspretski, tehnički dijalog.

Politički dijalog ako se vodi samo o statusu, i ako se misli ono što se od Srbije očekuje, da prizna nezavisnost, bojim se da će biti osuđen na propast. Mi smo inače sada u nekoj vrsti hibernacije pošto dijaloga nema od jula prošle godine, a da li će se nastaviti mnogo toga zavisi i od EU. Šta je to što EU može da ponudi, šta je to čime može da podstakne i Beograd i Prištinu da nastave sa dijalogom i da idu ka političkom rešenju. Jer, prošlo je 10 godina, može da prođe i još toliko. Ukoliko svi stoje ukopani u svojim stavovima, pre svega mislim na prištinsku stranu, bojim se da do rešenja nećemo doći. EU stalno podvlači da rešenje mora biti prihvatljivo za obe strane. Ta formulacija – kultura kompromisa, je nešto što se uči od malena. U politici se to podrazumeva. Jedino kompromisno rešenje može da donese ovde trajni mir i stabilnost regiona, jer takvo rešenje će biti moguće sprovesti u praksi. Svako nametnuto rešenje biće nesprovodivo. Ostaće mrtvo slovo na papiru.

Kada su u pitanju evropske integracije i nova metodologija priključenja, u kakvoj poziciji je trenutno Srbija, a u kakvoj region?

Čekamo da vidimo kako će Evropska komisija izaći sa svojim planom primene nove metodologije, a dotle verujem da se administracija priprema za novi klasterski pristup pregovorima. Nikad metodologija nije bila problem. Problem je uvek bio nedostatak političke volje da se neke stvari koje treba da se urade, urade na vreme. Nadam se da nova metodologija postaje i transparentnija i inkluzivnija u tom smislu da će se i države članice uključiti u proces. Da će deliti odgovornost sa EK, ali prevashodno zemlje članice su tu da konačno počnu da govore jednim glasom što se tiče proširenja, i da se donese ta velika politčka odluka da li će se i kada EU širiti i u kom pravcu. Da li je to samo Zapadni Balkan ili ne. Severna Makedonija i Albanija bi trebalo konačno da otpočnu pregovore, BiH bi trebalo da postane kandidat za članstvo, a Kosovu treba dati viznu liberalizaciju, jer je EK još pre dve godine zaključila da su svi uslovi ispunjeni. Mislim da ceo region ima šansu da se pomeri sa mesta na kome stoji, na periferiji Evrope.

Ako EU nije još sprema za Srbiju, da li je Srbija spremna za EU?

Srbija sada nije spremna za EU, ali je opet data šansa da se proces ubrza, da pokažemo koliko smo posvećeni i spremni. Ali te ključne odluke se donose na političkom nivou. I u zemljama kandidatima i u EU. U zemljama kandidatima politička volja kaže da svi želimo da postanemo članice EU. Potrebno je da dobijemo malo čvršća uveravanja od EU da oni to zaista žele, da ne ostane sve na toj maglovitoj evropskoj perspektivi.

 

 

Ja
10. Mart 2021.
Eu sprecavali normalizaciju odnosa godinama, zbog ZSO to nije trebalo jer samo sa ZSO ce biti normalizacija za sve, to rade da bi sprecili srbiju iz svog dela teritorije, srbija nece i nemozese priznati kosovo , to je njen deo teritorije vekovima sto srbiji pripada nemozese ispuniti zelja nikome, to je zemlja srbije EU treba i njena je obaveza ono sto je dogovoreno da resi i svega sto nije reseno godinama !!!!!!!
Ja
10. Mart 2021.
EU je garant ZSO i resenja u svemu sto nije reseno !!!!!!!!