Kadik: Čim prođe pandemija Pariz će organizovati samit o Kosovu

Olivije Kadik
Izvor: Printscreen

Nakon izlaska Velike Britanije iz Evropske unije, Francuska je ostala jedina članica Unije sa nuklearnim arsenalom, a ne treba zaboraviti i da je stalna članica Saveta bezbednosti UN, što dovoljno govori i o tome da se bez Pariza teško može doći do održivog rešenja kosovskog pitanja. Francuski senator Olivije Kadik za Kosovo Onlajn kaže da je kontinuirani dijalog Srbije i Kosova od suštinskog značaja za postizanje napretka i konkretnih rezultata.

"Bez dijaloga nema napretka. Srećan sam što je EU nedavno imenovala bivšeg ministra spoljnih poslova Slovačke Miroslava Lajčaka za specijalnog predstavnika EU za dijalog Beograda i Prištine i regionalna pitanja. Njegovo bogato iskustvo u regionu mnogo će pomoći prilikom diskusija“, rekao nam je Kadik.

Koliko je za Evropu danas važno kosovsko pitanje i Balkan uopšte?

Ono što se dešava na Zapadnom Balkanu pitanje je koje zabrinjava celu Evropu. Stoga ne bih govorio o delikatnoj situaciji samo za Srbiju, već i za celu Evropu. Srećan sam što vidim da je Kosovo konačno odlučilo da ukine stopostotnu carinu na robu iz Srbije. Uveren sam da ono što vi nazivate „delikatnim položajem“ Srbije može lako da se prebrodi ako obe strane budu imale razuman i konstruktivan pristup. Ako mogu tako da kažem, istorija je pokazala da se Evropa prehladi kada zapadni Balkan kine! U tom kontekstu, Pariz snažno podržava napore obe strane da bi se postigla potpuna normalizacija odnosa Beograda i Prištine, što je od suštinske važnosti za stabilnost regiona. Predsednik Makron je u više navrata ponovio podršku Francuske predsedniku Vučiću u ovom procesu, u kojem je Francuska aktivna na svim nivoima. Da podsetim, Francuska je prošle godine, kao stalna članica Saveta bezbednosti EU, povisila glas i zahtevala ukidanje carinske tarife jer je to definitivno bila prepreka ponovnom uspostavljanju spokojnog dijaloga. Jasno je, međutim, da obe strane moraju definisati sadržaj sporazuma i moraju razmotriti sve moguće opcije koje mogu dovesti do sveobuhvatnog i konačnog rešenja ovog spora.

Politička kriza trese Prištinu posle pada vlade Albina Kurtija. Šta očekujete u narednom periodu kada je reč o Kosovu, izbore ili novu vladu?

Politička situacija na Kosovu zaista je zabrinjavajuća. Ono što je sada potrebno su političko jedinstvo i solidarnost u borbi protiv kovida-19. Francuska je otvoreno izrazila zabrinutost zbog nestabilnosti pozivajući na preispitivanje ili odlaganje glasanja o nepoverenju vladi. Nažalost, glasanje o nepoverenju se dogodilo. Bez potpuno delujuće vlade, veoma sam zabrinut za narod Kosova. Kratkoročno u vezi sa zdravljem, ali i za nadu u promene, koja će nestati. Veoma je teško predvideti šta će se dogoditi. Sve su opcije na stolu. Prema ustavu, vlada je razrešena, a predsednik Tači može raspustiti skupštinu i raspisati nove izbore u roku od 45 dana. Da li će pre toga biti formirane nova koalicija i nova vlada? U ovoj fazi nije moguće pogoditi. Međutim, ono što znam je da stanovništvo treba zaštititi i neposredan prioritet mora biti borba protiv koronavirusa. Za sada, "stara vlada" ostaje na snazi i još ima neka ovlašćenja za donošenje administrativnih uputstava u borbi protiv epidemije. To je ono na čemu bi sada trebalo da bude fokus i zaista se nadam da će se na Kosovo vratiti stabilnost, jer to ljudi zaslužuju.

Po završetku pandemije, može li Pariz organizovati samit kako bi se pronašlo rešenje za Kosovo? Francuska je definitivno spremna da bude domaćin samita. Predsednik Makron i kancelarka Merkel zvanično su rekli da planiraju da organizuju samit u Parizu čim bude prevaziđena kriza u vezi sa kovidom-19.

Kako će ova kriza uticati na EU i odnose između EU i Zapadnog Balkana?

Izbijanje pandemije će definitivno imati ekonomske posledice ne samo na zemlje EU već i na ceo svet. I dalje je teško proceniti direktan uticaj krize na rast i nezaposlenost, ali uticaj koronavirusa prevazići će ekonomske aspekte. Mislim da već možemo izvući prve zaključke iz krize u EU. Prvo, vlade zemalja EU će se vratiti brizi o svojim nacionalnim zdravstvenim sistemima i obezbeđivanju da potrebni kapaciteti za bolnice i medicinsko osoblje u „normalnim“ vremenima postoje kao i u vreme krize. Građani će to zahtevati i to je potpuno fer i opravdan zahtev. Kada je u pitanju kovid-19, statistika u pogledu broja smrtnih slučajeva po zemljama jasno ističe razlike između zemalja koje su bolje pripremljene i bolje reaguju na krizu od ostalih. Drugo, još jednom se dokazuje da postoji snažnija potreba za solidarnošću između zemalja EU u vreme krize. EU je u svojoj istoriji uvek iz kriza izlazila jača kada su dobre odluke bile donošene na vreme i kada su bile zasnovane na solidarnosti. Biće isto nakon ove krize. Ako budu prevladavali nacionalni i egoistični interesi, EU će biti u velikoj opasnosti. Kao što bivši predsednik Evropske komisije Žak Delor kaže: „Da bi Evropska unija funkcionisala, potrebna nam je konkurencija koja podstiče, solidarnost koja ujedinjuje i saradnja koja jača.“ To su principi kojih će EU morati da se pridržava da bi prevazišla posledice trenutne krize. Uprkos veoma teškom periodu u kojem živimo, EU nije prestala da funkcioniše, pogotovo kada je u pitanju politika proširenja. Usred krize, 26. marta 2020, Evropski savet doneo je odluku o otvaranju pregovora o pristupanju s Albanijom i Severnom Makedonijom. Želeo bih da citiram Olivera Varhelja, evropskog komesara za susedstvo i proširenje, koji je rekao: „Otvaranje pregovora o pridruživanju šalje glasnu i jasnu poruku Zapadnom Balkanu u celini. Ponovno potvrđuje i ispunjava posvećenost EU evropskoj perspektivi regiona, njegova sadašnjost je sa EU, a njegova budućnost je u EU."

Znači EU računa na Zapadni Balkan?

Jasno je da se Zapadni Balkan mora pridružiti EU, u suprotnom bi to bio geografski, geopolitički i istorijski nonsens. Kao što sam rekao tokom svojih prethodnih poseta Srbiji, Zapadni Balkan je u srcu Evrope, a EU će biti bez srca ako ne uključi Zapadni Balkan. Stoga se ne bih brinuo za odnose između EU i Zapadnog Balkana, naprotiv, moramo se suočiti sa krizom u potpunosti.

Kao što znate, Zapadni Balkan i EU već rade zajedno kada je reč o prevazilaženju krize: od migrantske krize, kojom se Srbija bavi na daleko bolji način od nekih zemalja EU, do izbijanja pandemije koronavirusa. EU i zemlje Zapadnog Balkana rade ruku pod ruku. Evropska komisija je pre nekoliko dana najavila do 38 miliona evra neposredne podrške Zapadnom Balkanu u rešavanju vanrednog stanja, ugrožavanja zdravlja prouzrokovanog koronavirusom, kao i preusmeravanja 374 miliona evra kako bi se pomoglo društveno-ekonomskom oporavku regiona. To je prava solidarnost i to je upravo u duhu onoga što bi EU trebalo da bude.

Srbija je od Francuske zatražila 50 kilograma sirovine za hidroksihlorokvin. Kakva je trenutna situacija u vezi sa tim?

Francuska je opredeljena da pomogne Srbiji kroz značajnu podršku EU, koja je u poslednje dve nedelje sakupljena za Srbiju - 93,4 miliona evra, ali i bilateralno. Naše zemlje rade na nizu pitanja, uključujući i lekove.