Karajlić: Kosovo je sveta zemlja, moguće je pronaći model da bude dovoljna velika za sve

Nele Karajlić
Izvor: Prt. Scr.

Nekadašnji frontmen legendarne sarajevske grupe Zabranjeno pušenje Nele Karajlić nakon mnogo godina provedenih u gradskom okruženju, za život je ipak odabrao mesto Koraćica, gde je za sebe i svoju porodicu našao mir. Iz svog malog raja za uskršnji Kurir otkriva kako će provesti praznik, govori o Bogu, Kosovu, politici, ali i o gorućem svetskom pitanju, rusko-ukrajinskom sukobu, prenosi Kurir.

Da li se Srbi sete svoje vere samo nekoliko puta godišnje, o najvećim pravoslavnim praznicima? Šta za vas znači Uskrs i kako se obeležava u porodici Janković?

Srbi su narod koji je s Bogom na ti. Stoga ne mare mnogo za protokole. Duboko su uvereni da Bog ima poseban odnos prema svakome pojedincu, pa svoju veru i ljubav prema njemu podrazumevaju i čini im se da nemaju potrebe da ih posebno ističu. Naravno, kad dođu praznici, onda oblik ljubavi prema Bogu dobije svečarsku, skoro estradnu formu, koja obično prelazi granice ukusa. Iako su dvojica mojih pradedova bila sveštenici, jedan od njih je krstio Principa, već se sledeća generacija moje porodice odmetnula u komunizam, tako da sam ja odrastao uz kapitalna dela Karla Marksa i Vladimira Iljiča Lenjina. Ipak, jedini koji se u porodici držao strogih crkvenih kanona bio je moj deda Simo. On je slavio sve blagdane, uključujući i Uskrs. Svakom odlasku kod njega moj brat Dražen i ja smo se veoma radovali. Naročito kucanju jajima.

Vaskrs je vreme praštanja i pomirenja. Da li biste, u tom duhu, oprostili i kome?

Oprost je najveće dostignuće čovečanstva, zato ga je i najteže dosegnuti. Rana na duši zaceljuje samo ako se oprosti onome koji ju je napravio. Ja pokušavam da opraštam ne samo za Uskrs već i ostalim danima. Nekad mi to pođe za rukom, nekad ne. Kad oprostim, osećam se odlično.

Kosovo je mesto na kojem stanuje Bog lično, tamo je njegova adresa, izjavili ste pre nekoliko godina. Ako je Bog na Kosovu, ima li tamo pravde za Srbe?

Naravno da je ima, ali se pravda mora pronaći. Ona Božja pravda nije jednaka geopolitičkoj. Kosovo je sveta zemlja. Duboko sam uveren da je moguće pronaći model po kome bi ona postala dovoljno velika za sve.

Korona je popustila, a mi smo opet na testu svetskih sila zbog Ukrajine. Šta nam je činiti?

Ukrajina je drugo poluvreme utakmice koja je počela padom Berlinskog zida. Prvo poluvreme se u potpunosti igralo na našem delu terena. Drugo poluvreme se pomerilo na istok. Nadam se da će utakmica što pre biti završena i da neće biti produžetaka. Drugim rečima, mi sad treba malo da ćutimo i da se ne pravimo važni! Jedina maksima vezana za rat koju ja uzimam ozbiljno je izreka jednog japanskog majstora karatea koja kaže da je samo izbegnuta borba ujedno i dobijena borba.

U "Nadrealistima" ste kroz skečeve predvideli mnoge političke događaje, ali i one koji su se desili tokom rata devedesetih. Da sada snimite, čime biste bili inspirisani?

Snimam "Složnu braću". Sada kroz tu formu imam priliku da pokažem ono što mislim i osećam. Nova sezona, čije snimanje ubrzo počinje, prelazi malo u metafiziku, baš kao što su se i naši životi posle korone izmestili iz realnog u nadrealno. Da vam je neko 2019. rekao da će najveći gradovi sveta - Pariz, London, Njujork, Moskva, Peking, biti pusti bez ijednog čoveka na ulicama, rekli biste da je lud ili paranoičan. Došlo je vreme u kome ništa više nije nemoguće, pa ni to da kafana "Složna braća" bude glavno mesto na kome će pregovarati gospodari rata.

Angažovani ste u kvizu "Ja volim Srbiju". Deluje kao da nemate takmičarski duh i da protivnicima prepuštate poene. Da li i u životu tako postupate? Ili upravo suprotno?

Vi ste prvi koji ste mi rekli da nemam takmičarski duh. Ili sam ostario ili nemam dovoljno snage, ali tajna uspeha našeg kviza i njegove velike i dugotrajne gledanosti je, između ostalog, borba koju svake nedelje moj ljuti protivnik Oki (Nenad Okanović) i ja vodimo da poslednje minute kviza. Razlog popularnosti ovog jedinstvenog projekta je i vedrina koja ga krasi, predivna voditeljka Dragana Kosjerina, ali i edukativni aspekt ove emisije koji pokazuje koliko je bogato kulturno i civilizacijsko nasleđe srpskog naroda. Mnogi narodi u Evropi ne bi mogli da sastave jednu sezonu kviza jer ne bi imali dovoljno pitanja. Mi radimo već šestu.

Govorili ste da političari moraju da shvate da je kultura ključno oružje naroda i države. Da li je u međuvremenu i to oružje modernizovano kao ono pravo? Kakva nam je trenutno "borbena gotovost" na tom polju?

Političari kod nas još nisu u potpunosti shvatili značaj kulture. Na nju se, još uvek, gleda kao na nešto što "troši novac". Zapad, međutim, poznaje taj značaj. Otuda nije slučajan ovaj talas "kulture otkazivanja" koji ga je zapljusnuo posle početka konflikta u Ukrajini. Mnogo je jači udarac protivničkoj strani ukoliko se udari na njenu kulturu, pa se zabrani sportistima i umetnicima da nastupaju po svetu, nego ekonomske sankcije koje ljudi percipiraju isključivo po brojevima. Problem Zapada je u tome što, ako ukidaš Dostojevskog, sam sebi sečeš granu na kojoj sediš.

Spremate i koncert sa Stefanom Milenkovićem. Kako publika reaguje kad se na sceni nađu rok zvezda i zvezda klasične muzike? Šta spremate za publiku na Tašu?

Pripreme su u toku. Publika polako shvata da se radi o velikom spektaklu. Šta god da kažem o našem koncertu na Tašu, biće malo i neprecizno. Pravu generalnu probu imali smo u Dubaiju na Ekspou. Ako su na našu muziku dobro reagovali ljudi iz Francuske, Italije, Indije, Pakistana, Sjedinjenih Država, Rusije, Katara, ne vidim razlog zašto tako ne bi reagovala i publika na Tašu.