Kurti: ZSO nije naša međunarodna obaveza, taj sporazum nije ratifikovan u Srbiji

Kurti i Borelj
Izvor: Kosovapress

Kosovski premijer Aljbin Kurti dao je intervjuu za Glas Amerike u kojem je između ostalog govorio i o pritiscima međunarodne zajednice na Prištinu da se formira Zajednica srpskih opština.

Poslednji put kada ste se sastali sa gospodinom Boreljom, vaše duboko neslaganje oko pitanja Zajednice srpskih opština izašlo je na videlo. Kako ćete prevazići ovo pitanje?

U Briselu sam uvek isticao principe koje treba da imaju dijalog i razgovori, a to su u stvari evropske vrednosti, demokratizacija, vladavina prava, suočavanje sa prošlošću i istovremeno neka vrsta simetrije ili reciprociteta prava nacionalnih manjina, jer bez takve vrste simetrije nećemo moći da imamo trajni mir i dugoročnu stabilnost. Sada je ZSO zahtev Beograda kao visoke državne instance.

Zahtev Beograda, ali predviđen međunarodnim sporazumom?

To nije međunarodni sporazum jer nikada nije ratifikovan u Srbiji, jedna strana ga ne prihvata kao međunarodni sporazum i ne zaboravimo da nije prošao test Ustavnog suda na Kosovu - 2013. godine principi tog udruženja su zaista uspostavljeni, ali suština je došla 2015. godine i praktično je oborena na Ustavnom sudu. Moje uverenje je da Srbija namerava da unutar Kosova napravi instituciju koja bi bila međunarodno legitimnija čak i od države Kosovo, jer zamislite ZSO na Kosovu kako bi Srbija želela, ona bi bila priznata i od Kosova i od Srbije, dok Republiku Kosovo i dalje ne bi priznala Srbija, možda i druge zemlje u EU, a posebno dve supersile koje su u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija. Dakle, postoji zla namera da se unutar Kosova stvori pravna struktura koja je ne samo u službi Beograda, već postaje i međunarodno sa još većim legitimitetom od same nezavisne države Kosovo.

Ustavni sud je utvrdio kršenja sporazuma, ali je u njegovom tekstu otprilike stajalo da se ZSO formira po sporazumu iz 2013. Hoćete li to prihvatiti?

Verujem da Ustavni sud tako kaže pošto smo imali ratifikaciju tih principa sporazuma od 26. juna 2013. za sporazum od 19. aprila te godine i interesantno je kako se Srbiji odmah, dan-dva posle ratifikacije u republičkoj skupštini,otvaraju pregovori za članstvo u Evropskoj uniji. Trpimo štetu po unutrašnjem funkcionisanju dok Srbija napreduje spolja. Ustavni sud, sputan takvom ratifikacijom u Skupštini Kosova, čini mi se da se malo postidio i rekao da se u principu ne protivi ideji Zajednice opština sa srpskom većinom, ali onda kaže da nijedno od svojih sedam poglavlja ZSO nije u skladu sa Ustavom koji je prekršen u puna 23 člana, ne u dva ili tri člana, već u 23 člana.

Ali, kako će premijer Kurti da prevaziđe „blamažu” pritiska na njega da osnuje ZSO?

Sa strpljenjem i radom. Izabran sam za premijera Republike Kosovo posle 14. februara što je bila plebiscitarna pobeda, pobeda bez presedana na posleratnom Kosovu i naše obaveze su bile za zapošljavanje i pravdu, to su i naši prioriteti, to je pandemija što je dosta dobro vodimo i ne isključujemo dijalog, spremni smo i otvoreni za razgovore, ali to treba da budu samo razgovori o statusu odnosa Kosova i Srbije, a ne o statusu Kosova. Dakle, ne govorimo o statusu Kosova, koji nije samo nezavisne države, već i nezavisnosti koja je u prve četiri godine bila međunarodno nadgledana i na kraju su međunarodni faktori uklonili naš nadzor 2012. godine. Rečeno nam je dosta sa nadzorom, sada će vaša nezavisnost biti potpuna. Ne možemo da se vratimo ni pre 2012. ni pre 2008. godine.

Ranije ste pomenuli mogućnost asimetrije između Kosova i Srbije s obzirom na stanje manjina. Da li tako tražite status sličan Srbima na Kosovu za Albance u "Preševskoj dolini"?

To je pokrenuto na sastanku koji smo imali u Briselu 15. juna i na tom sastanku, pošto je predsednik Srbije pokušao da opravda interes Srbije kao zemlje ožalošćene gubicima iz prošlosti, kao zabrinutost za prava manjina na Kosovu. Rekao sam da vidimo šta Srbija radi manjinama na svojoj teritoriji. Imaju Nacionalni savet Mađara, Albanaca i Bošnjaka, pošto verujete da ste najbolji, dajte nam ovaj model i na Kosovu. Tako da sam njegov zahtev predstavio kao njegov državni interes i usprotivio se tome. On (Aleksandar Vučić) je potom elaborirao državni zahtev kao manjinski interes i bila je šansa da iznesem kako Srbija rešava pitanje manjina na svojoj teritoriji, ali oni su naravno bili još više uznemireni nego što su hteli da održe neku ofanzivu, neku hegemoniju, gde ono što važi za njih ne važi za vas, a ono što bi trebalo da važi za vas ne važi za njih same. Ako želite da zahtev bude legitiman, morate da zamislite zahtev u formi principa, ali oni imaju samo zahteve koji odbijaju da im daju oblik principa, otuda je simetrija, balans koji sam tamo izneo nervozno odbijen od strane druge strane.

Šta je sa posrednikom, kako je reagovao?

Posrednik nije reagovao, jer ga je više zanimalo da ima rezultat nego da potencira detalje te rasprave. Ja ih smatram posrednicima, ali, nažalost, oni sebe smatraju samo fasilitatorima i mislim da je to način na koji Brisel, nažalost, ne zauzima mesto koje zaslužuje i koje nam je svima potrebno. Moć Brisela nad regionom Zapadnog Balkana, nad Kosovom i Srbijom je mnogo veća, posebno nad Srbijom, a veliki deo te moći koji bi se mogao dobro iskoristiti, nažalost, ne dešava se.

Za mnoge je američko prisustvo stoga od suštinskog značaja. Na osnovu vaših komunikacija, da li je verovatno, postoji li prilika da se ovo prisustvo pojača?

Sjedinjene Američke Države su dobro obaveštene i sve nas dobro poznaju, naravno da uvek pozdravljamo američku ulogu i doprinos, ali u ovom trenutku intenzitet i oblik njihovog angažovanja oni najbolje znaju.