Lajčak: Cilj da se potpuna normalizacija odnosa između Kosova i Srbije postigne do početka 2024.

Miroslav Lajčak
Izvor: Reporteri

Specijalni predstavnik Evropske unije za dijalog Kosova i Srbije Miroslav Lajčak rekao je za RTV21 da bi rano proleće 2023. godine moglo da bude rok za postizanje sporazuma između Kosova i Srbije, napominjući da je predlog konačnog rešenja evropski predlog uz angažovanje i snažnu podršku Nemačke i Francuske.

Lajčak ističe da je cilj da se potpuna normalizacija odnosa između Kosova i Srbije postigne do početka 2024. godine, dodajući da ono što se ne uradi do tada, možda uopšte neće biti učinjeno.

Intenzivan period razgovora sa Prištinom i Beogradom poslednjih nedelja. Suočeni ste sa stranama koje su tvrdoglavo reagovale u svojim stavovima po određenim pitanjima. Koji nivo spremnosti su pokazali za dijalog?

Obe strane ponavljaju da razumeju koliko je dijalog važan za njih i da žele napredak u normalizaciji odnosa. Obe strane priznaju da trenutna situacija oduzima mnogo vremena i energije. Ali naravno, da biste mogli da se fokusirate na normalizaciju odnosa, ne možete da se suočavate sa krizom na terenu. Nažalost, pitanje registarskih tablica i dokumenata oduzelo nam je mnogo vremena i energije poslednjih meseci. Naime, od juna ove godine stalno smo radili sa rokovima koji su nam bili potrebni da olakšamo situaciju, jer svaki od ovih rokova koje smo imali od 1. avgusta, 1. septembra, 1. novembra pa 21. i 23. novembra, svaki od tih rokova da nije bio produžen pretio je ozbiljnim posledicama na terenu, kao što je nasilje. Zbog toga sam zadovoljan što sada nema roka i što možemo da se fokusiramo na širu sliku normalizacije odnosa. Dogovor koji smo postigli prošle srede za mene je potvrda da su strane shvatile ozbiljnost situacije.

Da li vam je rečeno da je bilo ozbiljnih bezbednosnih pretnji na severu pre nego što je postignut dogovor o registarskim tablicama?

Znate da smo prisutni tamo. Imamo diplomatsko prisustvo misije Euleks, tu je i Kfor koji veoma blisko sarađuje, tako da verujem da dobro razumemo situaciju tamo. I da, kako smo se približavali nekim od ovih rokova proteklih meseci, videli smo znake pripreme za ozbiljne sukobe. Jasno smo stavili do znanja da je to neprihvatljivo.

Da li je ispravno reći da je američka posvećenost bila ključna za postizanje dogovora o registarskim tablicama?

Ovo nije fer reći pred Evropskom unijom. Ponosan sam na odličnu saradnju koju imamo sa SAD. Iskreno, ne može biti bolje. I kažem da svaki put imamo izuzetno dobru saradnju. Radimo rame uz rame, veoma blisko na dnevnoj bazi, obaveštavajući jedni druge o svemu razmenom informacija i jasan je dogovor da EU predvodi ovaj proces, a da Sjedinjene Američke Države koriste svoju moć i autoritet da podrže naše vođstvo. Ovako to funkcioniše i tako treba da funkcioniše. Nikada ne bih pokušavao da glumim da je to samo Evropska unija koja zanemaruje ulogu SAD, ali tvrditi suprotno ne bi bilo idealno.

Bio je veliki pritisak na Prištinu. Da li je bilo potrebno izvršiti ovaj pritisak na njih?

Imamo rat u Ukrajini i očekujemo da naši partneri na Balkanu pokažu da su na našoj strani i da su deo rešenja, a ne problema. Niko u Evropi i demokratskoj zajednici neće razumeti nasilje zbog izdavanja registarskih tablica. Tako da smo morali naporno da radimo i drago mi je da smo to sprečili.

Da li je pitanje registarskih tablica zatvoreno ili se o njima još pregovara?

Za sada je pitanje registarskih tablica zatvoreno. To je dogovoreno, mi smo se pozabavili tim pitanjem i rešili ga u okviru razgovora o normalizaciji odnosa. To znači da se ono što je planirano proteklih meseci sada neće nastaviti. Ali naravno, ovo pitanje će biti obrađeno zajedno sa mnogim drugim pitanjima koja će biti obrađena u okviru pregovora o normalizaciji.

Pitanje registarskih tablica dovelo je do ostavki kosovskih Srba iz kosovskih institucija. Priština kaže da je to sada pravno pitanje. Ali Srbija kaže da neće biti povratka u kosovskim institucijama pre nego što se primeni Zajednica opština sa srpskom većinom. Sada, da li ćete ponovo izvršiti pritisak na Prištinu po ovom pitanju?

Ovo pitanje je veoma visoko na našem dnevnom redu. Naravno. Jer sada je realnost da imamo jaz. Imamo jaz kada je u pitanju bezbednost na severu, imamo skoro 600 policajaca koji su podneli ostavke i ostalo je još 50. Jasno je da ne mogu da zamene ovih 600. Tako je i u pravosuđu. Ljudi imaju svoje potrebe, žele da rešavaju probleme u sudovima, a osoblja nema. Zato smatram da je u interesu Kosova i Srbije da se vratimo na situaciju kada smo kosovske Srbe imali kao deo kosovskih institucija, kako u policiji tako i u pravosuđu. Jaz ne bi trebalo da traje dugo i moramo da rešimo problem pre nego što bude prekasno. Planiram da narednih dana dođem u region, u Prištinu i Beograd i ovo pitanje će biti na mom dnevnom redu i želim da čujem od premijera Kurtija i predsednika Vučića šta je plan i koji su sledeći koraci. I kako mi kao EU možemo pomoći. Jer ovo nije normalna situacija.

Premijer Kurti je okrivio vas i Borelja da ste pristrasni. Jeste li izgubili svoju nepristrasnost svih ovih dana?

Nisam primetio da sam okrivljen. Video sam da je Kurti dao neke komentare o visokom predstavniku. Mi predstavljamo EU i da smo pristrasni ne bismo mogli da radimo svoj posao. Naš rad je pod svakodnevnom analizom zemalja članica. Naravno, potrebna nam je puna podrška zemalja članica, koju ne bismo imali da zemlje članice sumnjaju u našu nepristrasnost.

Da li je Kurti bio veoma tvrdoglav i prepreka dogovoru do 23. novembra?

Imali smo osam sati pregovora. Mi smo kao fasilitatori predstavili dva predloga i verujem da su veoma izbalansirani. Prvi je bio sveobuhvatniji, a drugi se fokusirao na destabilizaciju situacije. Završili smo bez dogovora. Borelj je dao svoju ocenu ovih osam sati na svojoj konferenciji za štampu. To je sve što mogu da kažem. Srećan sam što sam dva dana kasnije pozvao glavne pregovarače Bisljimija i Petkovića i proveli smo još osam sati i srećan sam što smo ovog puta postigli dogovor i ublažili krizu.

Šta je sledeće? Zajednica (srpskih opština) ili konačni sporazum, ili to dvoje zajedno?

Slede, naravno, razgovori za normalizaciju odnosa Kosova i Srbije. Želimo ovaj proces i dogovorili smo se da će se ti razgovori zasnivati na dokumentu koji sam 9. septembra, uz podršku Nemačke i Francuske, predstavio premijeru Kurtiju i predsedniku Vučiću. Ovaj dokument se bavi nizom pitanja. Naravno, zamolili smo obe strane da daju svoje komentare, što su i učinili. Na osnovu toga želimo da idemo napred. Istovremeno, veoma je važno istaći ono što su obe strane potvrdile tokom sastanka prošle srede i što je u dogovoru, da strane priznaju da se svi dosadašnji sporazumi iz dijaloga moraju da se primene. Ovo se odnosi na obe strane kao i na sve prethodne sporazume.

Da li će ZSO biti deo konačnog sporazuma ili će se posebno tretirati?

To je rana obaveza Kosova, dogovorena je još 2013. To se mora rešiti u skladu sa ovom obavezom. Stav Srbije za sada je da to treba da bude preduslov za nastavak procesa. Naš stav, stav EU, je da to treba da bude deo paketa i da bi bilo dobro da se to što pre reši i u svakom slučaju ne može biti uslovljeno ničim drugim jer je to već postojeće opredeljenje.

Pomenuli ste da Priština insistira na ZSO bez izvršnih ovlašćenja, ali Beograd želi nešto što neki smatraju nekom vrstom autonomije za Srbe na Kosovu. Možete li pomiriti nešto što je nepomirljivo?

Da, naravno, jer ono što smo do sada radili bila je hipotetička diskusija, akademska debata. Ono što želim je prava debata. Hajde da počnemo da raspravljamo šta jeste, a šta nije. Poruke da nam se ovo ne sviđa ili da se ne slažemo sa tim nisu od pomoći. Predlažemo da započnemo diskusiju da se definiše šta je to Zajednica, koja su njena ovlašćenja. Očigledno, naš rad je da buduća Zajednica bude zasnovana na postojećim evropskim modelima i standardima, jer je jedan od ciljeva dijaloga približavanje Kosova Evropskoj uniji. Dakle, ne podržavamo nijedan predlog koji nema veze sa Evropskom unijom. Ima ih mnogo, postoji najmanje 10 evropskih modela koji funkcionišu i zadovoljavaju potrebe ljudi bez ikakvog negativnog uticaja na funkcionalnost zemalja koje ih predstavljaju. Tako da imamo sve ove modele spremne, nedostaje nam spremnost strana da počnu diskusiju.

Kada pozovete Kurtija i Vučića u Briselu, hoće li razgovarati o pitanju konačnog sporazuma?

Da, sledeći sastanak će biti uskoro, razgovaramo o datumu, a na dnevnom redu će biti konačni dogovor. Ali pre toga moram da posetim Prištinu i Beograd i da razgovaram o procesu i najnovijim dokumentima sa premijerom Kurtijem i predsednikom Vučićem, a planiram da to uradim što pre, sledeće nedelje.

Da li je to vaš ili francusko-nemački sporazum?

To je zajednički proizvod, to je evropski predlog, uz angažovanje i snažnu podršku Nemačke i Francuske. Mi smo tim, radimo zajedno, nema sukoba među nama. Možda ima različitih imena na papiru, ali tim radi u jedinstvu, a moja poseta Prištini i Beogradu 9. septembra u pratnji gospodina Jensa Pletnera i gospodina Emanuela Bona bila je najbolji dokaz ovog jedinstva.

Borelj je rekao da je dobio komentare obe strane na predlog, da li su se obe strane saglasile oko ovog predloga i u čemu su se saglasile?

Da, tražili smo od obe strane komentare i obe strane su ih dale. To znači da postoji osnova za nastavak procesa. Naravno, ne mogu da iznosim detalje predloga, niti mogu da iznosim detalje komentara, ali mogu samo da kažem da su komentari bili ozbiljni i pokazali da su strane razumele značaj ovih predloga.

Kosovo želi da zna da li će u tom predlogu biti garantovano mesto u UN, da li će Kosovo biti priznato od pet zemalja EU koje ga nisu priznale. Možemo li dobiti detalje o tome?

Ne možemo da delimo detalje u ovom trenutku jer bi to bio najkraći način da uništimo dokument ili ceo proces. Ovako ne funkcionišu međunarodni pregovori. Trudimo se da budemo veoma transparentni kada je u pitanju sam proces, ali da u isto vreme očuvamo poverljivost razgovora. Mogu samo da vam kažem da je sve to što je objavljeno u medijima laž, tu nije bilo prave informacije ili dokumenta. Ovo je važno i još jedna važna stvar je da obe strane razumeju važnost održavanja poverljivosti procesa u ovoj fazi. Ali možete biti sigurni da ćete dobiti detalje od svojih vođa kada dođe pravo vreme, i neće dugo trajati. Dakle, otkrivanje detalja pre sastanka lidera ne bi bilo baš prikladno.

Da li bi ovo bio drugi sporazum posle onog iz 2013. o normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije, a ne nešto kao konačni sporazum?

Ovo je nešto u šta ne bih ulazio, prvi sporazum se zove prvi sporazum, ne znam zašto, ovo je veoma važan sporazum ili veoma važan predlog, ali da ostavimo ime istoriji.

Da li postoji rok za postizanje sporazuma između strana?

Rokovi ili ultimatumi nikada ne deluju ili rade protiv vas, ali postoji nešto poput mekog roka, kao što smo najavili u dokumentu usvojenom prošle srede, da je naš cilj da obavestimo države članice o rezultatima radne grupe za normalizaciju sa Kosovom i o najnovijim informacijama za poglavlje 35 sa Srbijom, a oba ova sastanka održaće se u rano proleće sledeće godine, tako da ovo možete uzeti kao vremenski okvir.

Šta ako se strane ne saglase, kako ćete ih ubediti?

Mi smo tu da pomognemo, da posredujemo, mi, govorim u ime Evropske unije, ali verujem i u ime SAD, ne možemo da želimo normalizaciju više od Kosova i Srbije, pa ako se strane ne dogovore onda neće biti normalizacije, a samim tim ni napretka na evropskom putu, i nastavićete da se bavite pitanjima kao što su registarske tablice, ili drugim, umesto da idete ka evropskim integracijama, a mislim da to nije bila baš ohrabrujuća perspektiva. Zato verujem da normalizacija može da sačeka, ali ne vidim razloga za čekanje, zato dajmo sve od sebe da iskoristimo preostalo vreme, iskoristimo ovaj jedinstven i veoma povoljan trenutak, svi elementi su dostupni, imamo punu podršku i EU i SAD, ova situacija bi trebalo da se završi pre 2024, jer tada EU ima evropske izbore, kao i SAD, tako da neće imati vremena i mogućnosti da se fokusiraju na dijalog Kosova i Srbije. Šta će biti posle izbora, pogotovo američkih, teško je predvideti, pa kažem da ono što se ne uradi do početka 2024. godine možda uopšte neće biti urađeno. Zato iskoristimo ovu priliku i svu podršku međunarodne zajednice i postignemo koliko možemo za potpunu normalizaciju odnosa.

Potrebna vam je puna podrška SAD u ovom procesu?

I imamo je, veoma smo srećni što imamo punu podršku i razumevanje SAD u ovom procesu.