Marinković: Albanski lobisti u Vašingtonu mislili da je posao završen, Tramp pokazao da greše

Vladimir Marinković
Izvor: Twitter

Američka administracija je definitivno promenila kurs i prioritete američke spoljne politike, ona se više ne upravlja doktrinom “auto-pilota” koju propagira i čvrsto je se drži “duboka država”, a po pitanju Kosova to se odlično vidi, kaže u intervjuu za Kosovo Onlajn Vladimir Marinković, potpredsednik Skupštine Srbije, koji je i ove godine bio na Molitvenom doručku u Vašingtonu.

Marinković ističe činjenicu da su dolaskom Donalda Trampa u Belu kuću SAD postale zainteresovanije da saslušaju argumente ne samo Prištine nego i Beograda.

Šta je doprinelo toj promeni u zvaničnoj američkoj politici?

Američka administracija se danas ne upravlja politikom „duboke države“ i segmenata društva koje ona kontroliše, a to su mediji, “tink tenk organizacije” i takozvani nezavisni eksperti, sa čijim ogromnim uticajem predsednik Tramp još ne može da se izbori, iako ima jasnu i većinsku podršku američkog naroda za sprovođenje svog političkog i ekonomskog programa. Po pitanju Kosova i Metohije, američka adminiistracija, kongresmeni i senatori imaju danas mnogo fleksibilniji stav i to jeste rezultat Vučićevih napora i diplomatske ofanzive koja je dala rezultate i pokazala da ogroman rad i jasna spoljnopolitička strategija mogu da promene tok čak i one borbe koja je odavno izgubljena. Do ove Vučićeve ofanzive, pitanjem Kosova i Metohije bavili su se treći ešaloni službenika u američkim institucijama. Sada predsednik Tramp imenuje specijalnog izaslanika za dijalog Beograda i Prištine, Vučić se susreće sa Pompeom, Pensom, Kušnerom, O’Brajanom, svim najbitnijim donosiocima odluka u Vašingtonu, koji sada podržavaju politku kompromisa, dugoročnog i održivog rešenja i poštovanja interesa obe strane, prekidajući trend koji je bio karakterističan za bivše administracije, a to je da je kosovskim Albancima sve dozvoljeno i da se mirno posmatraju diskriminacija Srba, sveštenstva, urušavanje i devastacija srpske kulturne, verske i religijske baštine.

Da li ste prilikom vaših mnogobrojnih susreta sa američkim zvaničnicima stekli utisak da su SAD sada, za razliku od ranije, zainteresovane za kompromis na Balkanu?

Ova američka administracija ima vrlo pragmatičan stav i želi da zaštiti svoje interese u regionu i utiče na stabilnost kroz nove investicije i partnerstva, ne želeći da nameće rešenja. I sam Ričard Grenel, specijalni izasalnik predsednika Trampa, smatra da je za region i za rešavanje pitanja Kosova i Metohije, najvažnije da se razvije ekonomska saradnja, uspostavi slobodan protok robe, ljudi i kapitala i da će takva saradnja stvoriti poverenje i mogućnost da se dođe do pravednog i dugoročnog rešenja. Da političko rešenje može da  bude samo proizvod funkcionisanja i razvoja ekonomske saradnje. Smatram da je to apsolutno jedini ispravan put. Amerikanci nemaju problem da kažu da nema rešenja bez Srbije i da podržavaju kompromis, što je generalno i pozicija naše zemlje, kao što im nije problem da insistiraju na tome da kosovski Albanci odustanu od anticivlizacijske politike uvođenja taksi na robu iz Srbije. Osim na ljude iz administracije, predsednik Vučić je uticao na to da u Kongresu i Senatu bude mnogo uticajnih ljudi koji su zainteresovani da se problem reši, da se region razvija i napreduje na putu evropskih integracija. Snažnu podršku našoj zemlji izražava danas i Ron Džonson, koji je šef potkomiteta za spoljne poslove za Evropu, koji je deo Spoljnopolitičkog komiteta Senata, Kristofer Marfi iz Konektikata podržava i ohrabruje saradnju SAD i Srbije, Dejvid Perdju je pre nekoliko dana izjavio da  SAD treba da ukinu sve vidove pomoći takozvanoj državi Kosovo i da Albanci apsolutno nisu konstruktivni u odnosu na Srbiju, koja je pouzdan partner. Srpski kokus u Kongresu je jedan od najaktivnijih kokusa, a polako se oslobađaju i mediji i analitičari. Pre nekoliko dana tako nešto je u svom autorskom tekstu u “Vašington tajmsu” uradio Majkl Vejler, koji je potpuno raskrinkao politiku američke duboke države, a tom prilikom je i naveo koji su lični interesi pojedinih američkih političara na KiM nazvavši tu tvorevinu “frik šouom”.

Mnogi analitičari kažu da se Kurti oslanja na podršku Berlina, a da u ovom trenutku Vašington podržava Tačija? Kako vi gledate na to?

Moram da priznam da Kurti ima radikalniju retoriku, ali oni predstavljaju istu školu i ciljevi su im isti, s tim što Tači na umereniji način promoviše njihov krajnji cilj, a to je velika Albanija. Znamo njihovu politiku i na šta su sve spremni, znamo da im je san da takozvana država Kosovo bude bez Srba i da žele da na  bilo koji način preuzmu kontrolu nad severom Kosova. Mislim da njima kompromis i istinsko pomirenje nikada nisu bili ni na kraj pameti. Mi treba da nastavimo sa ovakvom mudrom politikom i spoljnopolitičkim aktivnostima, koje su zahvaljujući Vučiću rezultirale time da je 18 država u proteklih godinu i po ukinulo ili suspendovalo priznanje takozvane države Kosovo, što je kosovskim Albancima i njihovim sponzorima znatno smanjilo manevarski prostor i gotovo da danas nema zemlje na svetu koja smatra da bilo kakvog rešenja može biti bez uvažavanja interesa Srbije. Veoma je značajno da stičemo sve veću podršku ključnih svetskih sila, s jedinim ciljem koji smo sebi postavili, a to je zaštita srpskih interesa.

Kako komentarišete izjavu Kurtija koji je optužio Grenela i Trampa da rade protiv njega i interesa Kosova?

Kurti i njegovi sponzori iz inostranstva sada optužuju predsednika Trampa, a posebno Ričarda Grenela, za politiku takozvane „teške ruke“ koju primenjuju prema takozvanoj državi Kosovo. Diskriminacija Srba i pritisak koji se vrši na naš narod i sveštenstvo ne mogu više da se podrazumevaju, već će uvek naići na osudu ljudi iz američke administracije koji žele mir i evropsku budućnost za ceo region. Zato ih je zabolela istina, pošto su konačno shvatili da jesu “marionetska država”, koja je bila samo jedno od polja interesa američke „duboke države“ i njihovih predstavnika. “Milenium challenge corporation” je Kosovu uskratio pomoć i podršku, a u Kongresu i Senatu se razmišlja o tome da li uopšte postoji potreba da američki poreski obveznici plaćaju američke vojnike stacionirane u južnoj srpskoj pokrajini, zbog toga što je ta takozvana država pokazala da je neodrživa u svim segemntima svog funkcionisanja i da ne zaslužuje dalju podršku. U svakom slučaju, ovo je prilika za Srbiju da svojom ozbiljnošću, mudrošću i vizijom predsednika Vučića u bliskoj budućnosti ostvari najveći mogući interes i beneficije po pitanju Kosova i Metohije, sačuva naš narod i nastavi putem dinamičnog ekonomskog razvoja uz drastično ojačanu spoljnopolitičku poziciju.

Ima li dogovora bez SAD, odnosno, može li se pronaći rešenje koje bi predstavljalo pravedan kompromis?

Od kada je Donald Tramp predsedniik, uloga SAD se ogleda u konstruktivnosti i iskrenoj želji da region bude stabilan i da može nesmetano da se razvija. Značajno je što SAD našu zemlju smatraju partnerom i to pokazuju kroz konkretnu podršku, posebno kroz investicije i otvaranje novih radnih mesta. To dovoljno govori o poverenju koje predsednik Tramp i administracija imaju u našu zemlju i našeg predsednika. Slobodno mogu da kažem da Amerika sve više posmatra Srbiju kao veoma čvrstog saveznika u regionu i Evropi.  Moje mišljenje je da se adresa za rešavanje ključnog političkog pitanja za Srbiju, a to je Kosovo i Metohija, nalazi u Vašingtonu, a da je aktivnost našeg predsednika i Vlade Republike Srbije veoma doprinela da Vašington danas hoće da sasluša argumente Srbije, uvaži našu posvećenost miru i stabilnosti i putem investicija osnaži prijateljstvo i savezništvo dve zemlje.

Kako ocenjujete trenutne odnose SAD i Srbije?

Odnosi između Srbije i SAD su na uzlaznoj putanji i obeležava ih partnerstvo u mnogim oblastima, posebno na polju ekonomije i investicija. Pozicija Srbije i naši odnosi sa SAD se drastično menjaju zahvaljujući predsedniku Vučiću, koji je na mudar način stvorio mnogo prijatelja u SAD, posebno u aktuelnoj američkoj administraciji, a koji Srbiju smatraju pouzdanim partnerom i ekonomskim i političkim liderom regiona. Srbija danas u Kongresu, Senatu, Stejt departmentu i u samoj Beloj kući ima neuporedivo više prijatelja, koji ne kriju da su impresionirani načinom na koji je Vučić za vrlo kratko vreme napravio ekonomski bum u Srbiji i kako je svojim znanjem i energijom uticao na to da region bude stabilan. Zato svi oni ohrabruju američke kompanije da ulažu u Srbiju, srpski kokus sa kongresmenima Stajversom i Kliverom je veoma aktivan i utiče da se kompletna slika o Srbiji, kako u administraciji tako i u američkom javnom mnjenju, menja nabolje. Albanski lobisti i organizacije koje oni direktno plaćaju su veoma iznenađene, pošto su mislili da je posao završen, kako je to bivša administracija govorila. Žestoke reakcije Eliota Engela, Boba Menendeza, kao i pomalo zaboravljenog Džoa Diogardija, govore o tome da nam sledi teška i žestoka borba, s tim što je naša pozicija drastično bolja i imamo veliku šansu da nešto dobijemo za našu zemlju. Ukratko, Vučić je Srbiju vratio u igru  u trenucima kada su svi mislili da je bitka odavno izgubljena.

Ja sam ja
26. April 2020.
A ti si?