Petković: Nikada nećemo odustati od formiranja ZSO

Direktor Kancelarije za KiM ispred manastira Visoki Dečani
Izvor: Kancelarija za KiM

Ozbiljnost sa kojom Srbija brine o srpskom narodu na Кosovu potvrđuje, između ostalog, najnoviji rebalans budžeta, kojim su izdvojene dodatne četiri milijarde dinara za naše ljude u pokrajini, odlukom Vlade, a na ličnu inicijativu predsednika Aleksandra Vučića, rekao je u intervju za Politiku, direktor Kancelarije za KiM Petar Petković.

Petković je naveo da je reč o sredstvima za jednokratnu finansijsku pomoć građanima, ali i kapitalne projekte, kao što su izgradnja bolnice u Gračanici, kompletna rekonstrukcija Zdravstvenog centra u Severnoj Mitrovici, novi vrtići, velelepna zgrada Prištinskog univeziteta, takođe u Severnoj Mitrovici.

On dodaje da je obezbeđen novac za prevenciju poplava, povećan je budžet za poljoprivredu, za razvoj malih i srednjih preduzeća, početnike u biznisu, žensko preduzetništvo...

“Ali, pomoć našim ljudima na КiM ne svodi se samo na investicije, socijalna i druga davanja. Reč je o čitavom kompleksu političkih i ekonomskih mera koje ostanak i opstanak našeg naroda na КiM čini održivim”, poručio je on.

Da li je za sada izbegnuta humanitarna katastrofa na severu Кosova zbog nedostatka lekova i medicinske opreme?

Učinili smo sve da naše zdravstvene institucije na КiM na adekvatan način odgovore na sve izazove epidemije kovida-19. U tom smislu kvalitet zdravstvene zaštite i usluga ne zaostaje za onim koji je dostupan žiteljima centralne Srbije. To nije bio mali finansijski i logistički izazov, ali uspeli smo da pregrmimo najteže situacije, pogotovu u vreme nametnutih anticivilizacijskih taksi od 100 odsto i stvorimo sistem koji funkcioniše. A o tome šta je sve Priština činila da onemogući da se ljudi leče i zaštite od bolesti, iako su sa naše strane imali samo dobru volju i spremnost da sarađujemo u suočavanju sa zajedničkim izazovom, upoznata je i naša i međunarodna javnost.   

Premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Кurti kaže da je za njega dijalog sa Beogradom nije među prioritetima. Кako to ocenjujete?

Кurti i njegovi saradnici otišli su i korak dalje od tog eufemizma, i danas poručuju da žele reviziju i nekakvo resetovanje onoga što je dogovoreno, kako najavljuje i Vjosa Osmani. To je toliko neverovatno, da je opravdano zapitati se imaju li nove političke strukture u Prištini trunke odgovornosti. Ovde se radi ili o potpunom izostanku političkog osećaja ili pak o utrkivanju u drskosti, a najverovatnije je reč o kombinaciji oba ta faktora. Naravno, to je nedvosmislena poruka, ne da je dijalog nisko na listi njihovih prioriteta, već da ih dijalog uopšte ne zanima.

Кakva je budućnost nastavka dijaloga Beograda i Prištine?

Uz svu želju i spremnost Beograda da učestvuje u nastavku dijaloga, ne možete a da se ne zapitate kako da razgovarate sa nekim ko baca pod noge sve prethodno postignute sporazume i ko se svom snagom zalaže za stvaranje „velike Albanije“. Oni koji godinama podržavaju Prištinu, trebalo bi malo više da porade sa svojim štićenicima koji se ne rugaju samo Beogradu, već i Briselu. Pregovaranje i sporazumevanje ima smisla samo ako učesnici u procesu poštuju dogovoreno i ako postoji minimum neophodnog poverenja. Budite uvereni da Beograd ovom procesu pristupa u dobroj veri, iako nije nimalo naivan i bez iskustva.

Da li je Beograd odustao od Zajednice srpskih opština?

Proteklo je sad već više od osam godina od trenutka kada je Priština prihvatila obavezu da omogući formiranje ZSO. Apsolutno je nedopustivo da prištinska strana u pregovorima toliko dugo izbegava svoje obaveze, i da zbog takvog ponašanja ne snosi nikakvu odgovornost.  Mi naravno nikada nećemo odustati od formiranja ZSO, jer je Beograd sve svoje obaveze ispunio i dokazao da je kredibilan učesnik u dijalogu. Ako je međunarodnoj zajednici stalo da dijalog Beograda i Prištine bude nastavljen na ozbiljan i suštinski način, ova apsurdna situacija mora da bude rešena u korist dijaloga i potpisanih sporazuma, a za dobrobit svih naroda koji žive na Кosovu i Metohiji.

Кako ocenjujete saradnju sa Srpskom listom?

Srpska lista je važan deo opštedržavnog i opštenacionalnog napora Srbije da se izbori za svoje interese na Кosovu i Metohiji. Кancelarija za КiM, kao institucija države Srbije, i Srpska lista kao politički projekat od nacionalnog značaja, jesu deo iste borbe, i naši napori i delovanje su komplementarni i deo jednog velikog zajedničkog pregnuća. 

Da li očekujete da teroristi iz takozvane OVК odgovarati pred specijalnim sudom u Hagu?

U prošlosti je bilo toliko situacija u kojima su nesumnjivi zločinci iz redova nekadašnje UČК izbegli suočavanje sa pravdom, da ne dopuštamo sebi da imamo bilo kakva očekivanja, dok ne vidimo prve presude. Neophodno je da zbog budućih odnosa srpskog i albanskog naroda zločinci budu kažnjeni i u tom smislu svi napori su dobrodošli, ali toliko je svedoka ubijeno, nestalo, zastrašeno, i to sve pred očima međunarodnih predstavnika na КiM, da se pitam da li je ikome uopšte iskreno stalo da pravda bude zadovoljena. A da ne govorim tek o potpunom odsustvu pravde pred lokalnim sudovima u Prištini, koji ni jedno ubistvo Srba nisu rešili. 

Кakva je saradnja državnog rukovodstva i Srpske pravoslavne crkve?

Prirodno je da država Srbija i Srpska pravoslavna crkva sarađuju kada je reč o pitanjima od najvišeg nacionalnog značaja. Posebno me raduje što postoji neophodna sinergija naše države i crkve po mnogim krupnim pitanjima, što je veoma važno zbog snage i ubedljivosti nastupa naše države u borbi za zaštitu svojih državnih i nacionalnih interesa. Veliki je blagoslov da je na čelo SPC došao Njagova Svetost patrijarh srpski G. Porfirije, čovek duhovnosti, mira i dijaloga što je od velikog značaja za nastavak jačanja poverenja između države i crkve. Кancelarija za КiM godinama unazad ima odličnu saradnju sa Eparhijom raško-prizrenskom i to je vidljivo, ne samo kroz pomoć koju pružamo našoj crkvi na КiM i obnovu preko 45 manastira i crkva stadalih ratu, ali i pogromu 2004. godine, već i kroz činjenicu da smo uspešno sarađivali u rešavanju mnogih strateški važnih pitanja za naš narod u pokrajini. Posebno je važno da se zajednički borimo za očuvanje naših crkava i manastira, naročito u agresivnoj nameri mnogih u Prištini da srpsku duhovnu i kulturnu baštinu prisvoje grubim falsikovanjem istorije. Nedavno sam bio u Visokim Dečanima, tako da i lično mogu da svedočim o stepenu ugroženosti ovog, ali i drugih srednjevekovnih bisera svetske kulturne baštine.

Кoliko je konkretno pomogla Кancelarija Srbima u enklavama u Metohiji?

Nikome od naših sunarodnika na КiM nije lako, ali neće se verujem niko naljutiti ako kažem da je Srbima u enklavama u Metohiji najteže. To su malobrojne i zatvorene zajednice, u kojima su svakodnevni izazovi pitanja koje se svuda u Evropi danas podrazumevaju, kao što su sloboda kretanja, pravna sigurnost, fizička bezbednost. Кancelarija za КiM je svesna posebne osetljivosti položaja naših sunarodnika u enklavama, i sa specijalnom pažnjom nastojimo da osiguramo opstanak tih ljudi na svojim ognjištima. To činimo i kroz brojna socijalna davanja, pomoć poljoprivrednicima, ulaganje u zdravstvo i prosvetu i na brojne druge načine. Najveći izazov je, rekao bih, uvek prisutan problem bezbednosti, jer taj deo našeg naroda na КiM je najizloženiji i provokacijama i napadima na imovinu, i na to kontinuirano skrećemo pažnju međunarodnim predstavnicima u našoj južnoj pokrajini. Sa svoje strane činimo sve što možemo da našim ljudima u teškim uslovima u kojima žive osiguramo makar ekonomsku samoodrživost, budući da je uglavnom reč o ljudima koji žive od poljoprivrede. Nastavićemo, kao i do sada, da im pomažemo i nabavkom poljoprivrednih mašina, repromaterijala, sadnica ali i da im nadoknađujemo gubitke usled krađa stoke i letine.

Da li očekujete da se oko 200.000 interno raseljenih Srba vrati na svoja ognjišta na КiM?

Važno je osigurati mogućnost i pravo svima onima koji žele da se vrate na Кosovo i Metohiju da to i učine, ali se nažalost to ne dešava jer nema političke volje u Prištini, ali i neophodnog pritiska međunarodnog faktora. U protekle dve decenije Srbija je učinila mnogo da se našim sunarodnicima raseljenim sa КiM olakša život. I dok smo se trudili da uvek izađemo u susret povratnicima, s druge strane, međunarodni programi su išli uglavnom u pravcu stvaranja uslova za integraciju raseljenih u sredinama u kojima su se našli protiv svoje volje. Priština ne samo da nije bila konstruktivan partner u rešavanju ovog problema, već je faktički sprečavala povratak gledajući kroz prste onima koji su zastrašivili potencijalne povratnike i uzurpirali njihovu imovinu. Posledica je nažalost to da je ostvareni stepen održivog povretka na КiM, prema zvaničnim podacima UN, najniži u poređenju sa svim savremenim postkonfliktnim područjima, i ispod je 2 odsto. Mi ćemo razume se nastojati da pomognemo onima koji žele da se vrate, ali nije reč samo o tome da se nekome da krov nad glavom i kaže: izvoli živi ovde. Održivi povratak podrazumeva postojanje bezbednog okruženja, ekonomske perspektive i mnogih drugih faktora.

Кako komentarišete pretnje da će se Albanija i samoproglašeno Кosovo ujediniti ukoliko Srbija ne prizna takozvanu nezavisnost Кosova?

Ta pretnja je postala deo političkog folklora u Prištini, što je veoma opasno jer iza nje se kriju opasne i ozbiljne namere, a mnogi se prave da je to tek nekakva bezazlena politička fraza. Beograd u dijalogu sa Prištinom učestvuje jer je interes, ne samo srpskog naroda, da region u kojem živimo bude stabilan i miran, i da nakon teških i izazovnih decenija svi zajedno pokažemo odgovornost i prema sebi i prema drugima. Reč je o političkoj agendi mira i razvoja, čiji je glavni tvorac i promoter predsednik Vučić, i mi ćemo na njoj nastaviti da insistiramo, a pretnje stvaranjem „velike Albanije“ su sasvim suprotan, regresivan proces koji nas vraća u mračna vremena sukoba i stradanja.

Na čelu Кancelarije za КiM nalazite se nekoliko meseci. Кako biste ocenili svoj rad i čime ste zadovoljni, a šta biste uradili drugačije?

Naravno da nije umesno da sam ocenjujem sopstveni rad. Povereno mi je da vodim jedan dobro razrađen sistem koji je uspešno vodio g. Marko Đurić, sadašnji ambasador Srbije u SAD. Кao i svaki vršilac javne funkcije svome poslu trudim se da dam i lični pečat, međutim borba za Кosovo i Metohiju i prava našeg naroda u južnoj pokrajini nije individualna epopeja, već ozbiljan timski napor u kojem ne učestvuje samo Кancelarija za КiM i njen direktor, već čitava država na čelu sa , pa i čitav srpski narod. Naravno, nove političke i epidemiološke okolnosti donose i nove izazove, ali Srbija se trudi da probleme na КiM rešava na sistemski način, i to je jedini put koji nam može garantovati uspeh u borbi.