Petrič: U Vašingtonu se na Balkan sve više gleda kao na problem Evrope

Petrič
Izvor: youtube printscreen

Austrijski diplomata i bivši izaslanik Evropske unije za Kosovo Volfgang Petrič u intervjuu za Kosovo onlajn navodi da što se tiče dijaloga Beograda i Prištine da smo trenutno "izgleda dalje od rešenja nego što smo bili u prethodnim godinama", kao da su i SAD zauzete unutrašnjim problemima i da se u Vašingtonu na Balkan se više gleda kao "problem" Evropljana.

Na pitanje da li je dijalog Beograda i Prištine stigao do one tačke da ne može biti daljeg napretka osim ukoliko i Priština ne ispoštuje dogovoreno – Zajednicu srpskih opština, Petrič navodi da "kategorične izjave - poput one da nema napretka ako se to ne dogodi - uvek su teške".

"Ideja o zameni područja bila bi takva alternativa, koja se, međutim, čini da je isključena pod sadašnjim uslovima. Što se tiče zajednice/asocijacije srpskih opština, treba napomenuti da se Priština obavezala na njenu primenu u međunarodnom sporazumu koji je obavezujući prema međunarodnom pravu, Briselskom sporazumu, koji je takođe ratifikovao Parlament u Prištini. Smatram da su zahtevi za sprovođenje obećanja i poštovanje ugovora potpuno prirodni i razumljivi - to bi trebao biti minimum za Prištinu", naveo je Petrič.

Portparol EU Peter Stano je izjavio da je Briselski dogovor prekršen u slučaju Ivana Todosijevića (sve sudije su bili Albanci u pomenutom slučaju). Da li ovakve stvari mogu ugroziti dalji dijalog i šta ako se taj slučaj ne vrati na početak?

Nažalost, činjenica je da su etnički odnosi u regionu napeti i da takvi incidenti mogu opteretiti međunarodne odnose. Ponovno, poštovanje međunarodnih ugovora trebalo bi da bude sasvim normalno - pacta sunt servanda jedno je od najvažnijih pravnih principa.
Činjenica da kritike koje ste naveli po ovom pitanju ne dolaze iz samog regiona, već iz EU, trebalo bi vlastima dati povoda za razmišljanje – pogotovo posto je međunarodno priznanje i, na kraju, članstvo u EU jedan je od najhitnijih ciljeva Prištine.

Gabrijel Eskobar je novi izaslanik SAD za Zapadni Balkan i dijalog Beograda i Prištine, umesto Metju Palmera. Očekujete li neke promene u pristupu SAD?

Ubeđen sam da ćemo u novoj administraciji videti drugačiji pristup nego u vreme Trampa. No, to nije zbog Palmera ili Eskobara - kao službenik od 2016. do 2020. Palmer je na kraju morao da sprovede i izvrši političke smernice Trampove administracije. Pretpostavljam da ćemo s jedne strane videti povratak na tradicionalne američke pozicije u suočavanju s regionom - uostalom, Bajden je od devedesetih aktivno uključen u oblikovanje američke politike na Balkanu. S druge strane, može se reći da su Balkan i jugoistočna Evropa u celini manje važni u američkoj politici nego ranije. SAD su veoma zauzete unutrašnjim problemima, a vreme amerićke nesporne nadmoći u svetu se bliži kraju. Vašington pažljivije posmatra Peking i Moskvu, kao i globalne izazove poput sajber-kriminala, klimatskih promena i slično - na Balkan se u Vašingtonu sve više gleda kao na “problem” Evropljana.

Koliko uopšte SAD imaju “snage” da učestvuju u dijalogu Beorgada i Prištine usled poslednjih dešavanja u Avganistanu i da li je Kosovo prihvatanjem izbeglica iz Avganistana “steklo” dodatnu naklonost Bajdenove administracije?

SAD svakako ne nedostaje "snage" da se uključi u dijalog, a Vašington će zasigurno podržati EU u nastavku pregovora - pitanje je, međutim, koliko Amerika daje prioritet ovom procesu, s obzirom na brojna druga hitna pitanja, unutrašnja i spoljna. Prihvatanje avganistanskih izbeglica kroz Prištinu - kao i preko Tirane i Skoplja - sigurno je blagonakolno prihvaćeno od strane Stejt Departmenta. Međutim, ne znam da li će ovaj čin imati ikakvog uticaja na politiku Vašingtona.

Učestvovali ste u mnogim pregovorima. Nazirete li “kraj” dijaloga Beograda i Prištine?

Bojim se da smo trenutno izgleda dalje od rešenja nego što smo bili u prethodnim godinama. Međutim, ako sam nešto naučio iz svog iskustva kao diplomata, to je da je bolje ne davati predviđanja. Rešenja i novi pristupi u konfuznim situacijama često dolaze potpuno neočekivano ...

Kakav je vaš stav o "Otvorenom Balkanu", može li to biti priprema za ulazak u EU kao što je bilo kod Višegradske grupe?

Pozdravljam ovu inicijativu veoma fundamentalno i nezavisno na njene moguće efekte na zemlje pristupnice EU - mislim da to moze biti ovome samo od koristi. Prvo, ekonomsko područje „Otvoreni Balkan“ će dovesti do veće trgovine, prosperiteta, ali i lične i kulturne razmene u regionu, što je od koristi samo za sve uključene. Drugo, ne sme se zaboraviti da je sama EU počela postepeno i polako kao ekonomska inicijativa između bivših protivnika rata. Produbljeni trgovinski odnosi, povećanje prosperiteta i prekogranični kontakti najbolja su nada državama Zapadnog Balkana za prevazilaženje istorijskih kontradikcija. U tom smislu, „Otvoreni Balkan“ vidim manje kao sredstvo za postizanje budućeg članstva u EU, nego kao dostojan cilj sam po sebi. Još jedna pozitivna posledica je da se time povećavaju uslovi za članstvo u EU.

Rado
16. Septembar 2021.
Jeste problem Evrope ali taj.problem su oni napravili bombardovanjem i silom oteli deo teritorije jedne suverene drzava clanice UN I evo 22 god drze Kosovo i Metohiju okupirano podrucje.Kosovo ne priznaje oko 6
milijardi ljudi i nije suverena drzava niti poludrzava dok ne resi pitanje sa Srbijom Kosovo ce ostati Americka kolonija izolovana od sveta bez vize bez slobodno kretanje robe ljudi i kapitala.A to se moze resiti samo komoromisnim resenjem da obe strane dobiju po nesto i obe izgupe po nesto.Kosovo ne pristaje ali bez toga ppitanje Kosovo nece biti reseno nikad.