Pinter: Komandovanje snagama KFOR čast za Mađarsku, povlačenje priznanja nije na dnevnom redu

Ambasador Mađarske u Srbiji Atila Pinter rekao je u intervjuu za Kosovo onlajn da je cilj Mađarske stabilnost u regionu, kao i da je izborom generala Ferenca Kajarija na mesto komandanta Kfora NATO odao počast Mađarskoj za višedecenijski rad na očuvanju te stabilnosti. On je ponovio i stav Mađarske da povlačenje priznanja nezavisnosti Kosova nije na dnevnom redu mađarske spoljne politike.

Mađarska je poznata po lobiranju za proširenje EU na Zapadni Balkan. Koliko takvi potezi imaju odjeka u EU i da li će Mađarska nastaviti to da radi i u 2022. godini?

Nema sumnje da, prema stavu Mađarske, ključnu ulogu za proširenje Evropske unije ima Srbija. U ovom pogledu ni u 2022. godini neće biti promena. Smatramo da u proces proširenja treba da se udahne novi život i da je potrebno pokazati da je Evropska unija u stanju da primi nove članice i da ih integriše. Upravo je u vezi sa tim u kabinetu Komisije, za period 2019-2024, Mađarska zatražila poziciju komesara za proširenje i susedsku politiku, koju popunjava Oliver Varhelji. Mađarski komesar dobro poznaje Zapadni Balkan, ima ozbiljno diplomatsko iskustvo i posvećen je uspešnom proširenju.
Mađarski predlozi nisu bez podrške u EU. Dozvolite mi da istaknem jednoglasan stav zemalja Višegradske grupe, koji je više puta potvrđen i izrečen u prilog članstvu Srbije. Naravno, za to je potrebna i podrška ostalih država članica, ali radimo na tome da ih ubedimo. Ono što mogu da savetujem našim srpskim prijateljima je da ispune uslove pristupnih pregovora i da onda te rezultate predstave u evropskim prestonicama. Ne postoji bolje pismo preporuke od rezultata.

Pojedini političari smatraju da bi Mađarska trebalo da povuče priznanje nezavisnosti Kosova. Kakav je stav Mađarske po tom pitanju i da li bi to moglo da se desi u budućnosti?

Naravno, svesni smo izuzetne osetljivosti ovog pitanja, međutim, ono nije na dnevnom redu mađarske spoljne politike.

Mađarska je u novembru preuzela komandu Kfora na Kosovu, što je prvi put da se jedan Mađar nalazi na čelu misije. Koliko je to značajno, odnosno koliko je važno angažovanje vojnika iz regiona u sastavu te misije?

Jedan od temelja kredibiliteta mađarske politike na Zapadnom Balkanu jeste taj što učestvujemo u osnovnim procesima očuvanja bezbednosti u regionu. Cilj Mađarske je stabilnost u regionu, jer nam je u interesu da naši južni susedi budu uspešne i stabilne zemlje, sa kojima možemo da razvijamo i političke i ekonomske odnose, a da ne pominjemo posebno da nam je, kao aktuelnoj spoljnoj granici EU, potrebno i partnerstvo sa zemljama Zapadnog Balkana, kako bismo mogli da se pozabavimo globalnim pitanjima, kao što su pristup ilegalnim migracijama i krijumčarenju ljudi. Osnova partnerstva je da od samog početka pružamo podršku zemljama u regionu, pomažući im time da reše preostale međusobne sukobe.
U znak naše posvećenosti u regionu, od 15. oktobra 2021. godine komandu nad Kforom preuzeo je mađarski general. NATO je time što je podržao naše ambicije za ulogu načelnika KFOR-a (COMKFOR), odao priznanje našoj zemlji za višedecenijski rad na očuvanju stabilnosti u regionu. Od svog osnivanja, KFOR se kontinuirano prilagođavao i razvijao kao odgovor na različite izazove kako bi svoju misiju što je moguće efikasnije izvršio. Zahvaljujući tome je KFOR uspeo da se izbori da bude prihvaćen od strane svih aktera u regionu, kao i da stekne njihovo priznanje. Cilj načelnika KFOR, generala-majora Kajarija je svakako da ovo priznanje i sposobnost prilagođavanja sačuva.
Obavljanje funkcije komandanta je prekretnica za ulogu mađarskih mirovnih snaga. Upravo smo iz tog razloga zadovoljni što je rad COMKFOR-a međunarodno pozitivno ocenjen i što su njegove aktivnosti široko priznate i na Kosovu i u Srbiji. Istovremeno, uvek naglašavamo našim partnerima da se pozicija načelnika KFOR-a i bilateralni odnosi tretiraju odvojeno, pošto je COMKFOR deo Komande združenih snaga NATO-a (Joint Force Command Nalpes) iz Napulja, a ne nacionalno raspoređen.
Smatramo važnim da među zemljama regiona 5 zemalja doprinosi naporima 28 članica NATO-a i partnerskih zemalja slanjem svojih trupa kako bi se, shodno Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN, doprinelo očuvanju bezbednosti i slobodnom kretanju.  

Nedavno je mađarski ministar odbrane izjavio da će Mađarska igrati veliku ulogu u očuvanju bezbednosti i mira na Zapadnom Balkanu. Na koji način će to činiti?

Naša zemlja podržava napore za evroatlantske integracije zemalja u regionu što, između ostalog, unapređujemo delegiranjem savetnika za evropske integracije. Integracija u EU ima niz pozitivnih efekata, od kojih je jedan stabilizirajući faktor. Istovremeno, kao što sam to već i ranije pomenuo, stabilnost Zapadnog Balkana je od osnovnog i strateškog značaja za Mađarsku, što se svakako vidi i iz fokusa naše operativne uloge. Operacije na Balkanu ostaju prioritet: više od dve trećine mađarskih vojnika koji služe u inostranstvu služe na Zapadnom Balkanu. Namera nam je da i dalje kao nacija koja šalje pripadnike u trupe KFOR-a i EUFOR-a ALTHEA nastavimo sa doprinosom ovim operacijama. Osim pomenutog, Mađarska je pomogla KFOR-u u borbi protiv COVID-a 2020. i 2021. godine.

Mađarska je nedavno održala zajedničku vojnu vežbu sa Srbijom sa ciljem da se spreči priliv migranata sa Bliskog istoka. Koliko su značajne ove vežbe i na koje sve načine dve zemlje sarađuju po ovom pitanju?

U jesen 2021. godine su zaista održane dve zajedničke vojne vežbe sa Srbijom, ali ne u tu svrhu: glavni cilj američko-mađarsko-srpske vojne vežbe pod nazivom "Komšije 2021" bio je međusobno upoznavanje sa procedurama u mirovnim misijama ovih vojnih snaga. Druga je bila vežba srpsko-mađarske rečne flotile.  
Verujemo da uspešne evroatlantske integracije regiona mogu biti dugoročno rešenje i garancija za uspostavljanje i očuvanje stabilnosti i bezbednosti u regionu. Zbog toga Mađarska nastoji da s jedne strane podrži zemlje Zapadnog Balkana u ovim procesima, a s druge strane da održava uravnotežene odnose sa zemljama u regionu.
Pored toga, smatramo da je uspeh dijaloga Beograda i Prištine koordinisan od strane EU ključan za stabilnost Zapadnog Balkana. Što se tiče normalizacije odnosa Beograda i Prištine, za nas je prihvatljivo svako rešenje zasnovano na kompromisu dve strane, koje je u skladu sa međunarodnim pravom.
U pogledu migracija važno je sagledati sledeće: geografski položaj Mađarske je jedinstven,  nalazi se na preseku tzv. "istočnih" i "južnih" izazova. S obzirom da su izazovi sa juga preteći, za nas je stabilnost Zapadnog Balkana strateški prioritet.
Masovna kriza usled ilegalnih migracija, a nedavno i epidemija izazvana virusom korone pokazale su da bezbednost zemalja Zapadnog Balkana i Evropske unije itekako uzajamno zavise jedna od druge. Bez stabilnosti na Zapadnom Balkanu izloženost Evropske unije epidemijama i ilegalnim migracijama mogla bi značajno da se poveća.
Mađarski stav o masovnoj i ilegalnoj migraciji ostaje nepromenjen. Osim zaštite naših nacionalnih granica, moramo iskoristiti i mogućnosti koje nudi regionalna saradnja.

Kako vidite odnose dve zemlje?

Odnos Mađarske i Republike Srbije ni po istorijskim merilima nikada nije bio ovoliko dobar. Sada već samo u događaje iz prošlosti ubrajamo ona vremena u kojima su se Mađari i Srbi sukobljavali i borili na različitim stranama. Štaviše, želim da istaknem da su, uprkos ratnim situacijama i sukobima iz prošlosti, dva naroda vekovima živela jedan pored drugog, poznavajući kulturu, običaje, a možda i jezik i reči jedni drugih. Iskreno, više stvari nas spaja, nego što nas razdvaja. Zato je važno imati na umu šta je to što jedni za druge možemo da učinimo, jer se time unapređuje naša saradnja, od koje oba naroda mogu imati koristi.
Mađarski i srpski politički lideri su prepoznali ovu mogućnost i imali su hrabrosti da deluju u cilju toga. Zahvaljujući tome, danas nema spornih pitanja između dve zemlje, gradimo puteve i železnicu, a na polju naše trgovinska razmene se beleži dinamičan rast.  Uopšteno govoreći, u gotovo svim oblastima života je krenula saradnja između dve zemlje i možemo da postavimo nove ciljeve, odnosno da nadograđujemo na postojeće rezultate.

Šta očekujete od 2022. godine?

Nadam se da će se bilateralni odnosi dalje produbljivati. Trgovinski promet, koji je prošle godine oborio rekord i značajno premašio 3 milijarde evra, mogao bi da se dodatno poveća, što bi koristilo kompanijama u obe zemlje. Očekujem da u Srbiju stigne još mađarskih investicija i da će doći do iskoraka u ulaganjima srpskih kompanija u Mađarsku. S mađarske strane nastojimo da povećamo broj mađarskih kompanija južno od Beograda. Ono što je isto toliko važno, nadam se, da ćemo ove godine konačno ostaviti iza sebe krizu izazvanu virusom korona i da će se život vratiti u svoj normalan tok.