Raković: Priština će pokušati otimačinu imovine srpske crkve kao i Milo Đukanović

Aleksandar Raković

Milo Đukanović je u Crnoj Gori prvi krenuo, a za njegovim primerom otimanja srpskih crkava i manastira vrlo je moguće da krenu i drugi, pre svega na Kosovu, kaže u intervjuu za Kosovo Onlajn istoričar Aleksandar Raković.

Nakon što je crnogorski predsednik potpisao novi zakon po kojem sva verska imovina nastala pre 1918. postaje državna, ustala je cela Crna Gora, ali situacija ostaje zategnuta u iščekivanju šta će se zaista dogoditi kada i ukoliko pripadnici takozvane CPC uz pomoć policije počnu da upadaju u srpske hramove.

Raković kaže da opasnost od sličnog scenarija na Kosovu apsolutno postoji i da je tekst već pripremljen u okviru kosovskog zakona.

Ukoliko bi na Kosovu bio usvojen zakon sličan onome u Crnoj Gori, smatrate li da bi međunarodna zajednica reagovala?

Zavisi od okolnosti u tom momentu. Kada bi se crkve i manastiri pripisali toj njihovoj kvazidržavi, onda su sve mogućnosti u opticaju. Kao što smo do sada iskusili, ne možemo imati potpuno poverenje u međunarodnu zajednicu. 

Da li bi onda moglo da dođe i do prolivanja krvi?

Mislim da im nije cilj da se prolije krv, već da pripišu sve manastire i crkve sebi i učine monahe podstanarima, a kada imate podstanara, onda možete i da ga izbacite.

Kome je po vašem mišljenju najviše u interesu da Priština uradi isto što i zvanična Podgorica?

Plašim se da je krajnji cilj da Albanci rimokatolici zaposednu hramove SPC. Videli smo šta se dogodilo u slučaju crkve u Novom Brdu. Nemam strah kada je reč o Albanskoj pravoslavnoj crkvi, ona je grčka po karakteru i to ne bi uradila, tako da ne vidim opasnost s te strane, ali kada je reč o Rimokatoličkoj crkvi, to je druga priča.

Čekajte, Vatikan nije priznao Kosovo, zašto bi podržao otimanje imovine SPC?

Vatikan ima duboku državu, koja sigurno radi na otimanju imovine SPC u Crnoj Gori i na Kosovu i bilo gde drugde. Papa Francisko je izuzetak i dok je on tu, to će ići malo teže. Međutim, taj papa neće večito biti na čelu Rimokatoličke crkve.

Kako Srbija može da zaštiti svetinje SPC na Kosovu?

Diplomatskim akcijama pre svega. Odličan je primer kada je, recimo, reč o Unesku, ali nisam optimista da će se to pitanje rešavati na miran način. Plašim se da ćemo se naći u situaciji da ćemo morati da se fizički suprotstavimo agresoru i odbranimo svoje svetinje.

Šta će se dogoditi sa moštima svetaca, arhivskom građom i pokretnim kulturnim blagom crkava ukoliko zaista dođe do otimanja svetinja SPC u Crnoj Gori, ali i na Kosovu i Metohiji? Kako ih zaštititi?

To su složena pitanja, ali ja nisam protiv takvog rešenja, da se privremeno izmeste iz crkava koje su ugrožene i pod okupacijom. Nema dileme, ako ih se neprijatelj dokopa, uništiće ih ili zloupotrebiti, a ne govorimo samo o svetim moštima, nego i o arhivskoj građi, koju bi po mom mišljenju trebalo digitalizovati kako bismo je sačuvali.