Rama: Putin se uvek poziva na Kosovo, odgovarali bi mu novi sukobi

Edi Rama
Izvor: Klan Kosova

Premijer Albanije Edi Rama istakao je da se predsednik Rusije Vladimir Putin stalno poziva na Kosovo, jer zna da je to najbolnije od svih nerešenih pitanja na Balkanu i dodao da bi ruski predsednik bio zadovoljan kada bi u regionu došlo do novih sukoba, prenosi Reporteri.

Rama je u intervjuu za nemački "Špigl" izjavio da je ruski uticaj u Srbiji veliki i da postoji rizik da se to pretvori u "nešto strašno".

On je naveo da kosovskog premijera Aljbina Kurtija smatra bratom, ali je izneo i niz kritika na njegov račun, po pitanju inicijative "Otvoreni Balkan".

"Potrebni su mali koraci da se izgradi veći odnos, kao što su Nemci i Francuzi polako krenuli ka potpunom miru posle Drugog svetskog rata. Otvoreni Balkan je platforma za to i mislim da moj brat Aljbin Kurti treba da se suoči sa Srbijom. Ali on propušta priliku. To je žalosno", rekao je Rama.

Rat u Ukrajini promenio je svet i sada ugrožava krhki mir na Zapadnom Balkanu. Koliko je duboka podela u pogledu na to?

Veoma duboka. Više od 80 odsto Srba pozitivno misli o tome kako se Putin trenutno suprotstavlja Zapadu, ali u Albaniji je njegova popularnost manja od jedan odsto. To je rezultat istraživanja koje je sprovela naša vlada, neposredno nakon početka rata. Uticaj Moskve u Srbiji je jak, takođe i u srpskom delu Bosne i Hercegovine. Rusija ima veliki uticaj na Srbe. Moramo biti svesni da se ovaj uticaj može pretvoriti u nešto strašno.

Na šta treba da budemo spremni?

Putin bi bio srećan da je došlo do sukoba negde na Balkanu. Šef Kremlja maltretira i provocira gde god može. Putin se u svojim govorima stalno poziva na Kosovo, najbolniji od nerešenih problema na Balkanu. Moramo po svaku cenu sprečiti da se nešto loše desi.

Šta savetujete?

 Od Beograda sada ne možete tražiti mnogo. Sve se može okrenuti naopačke. Srbija, na primer, ne može da sankcioniše Rusiju.

Putin voli da koristi istoriju Kosova kao šablon za okupaciju Krima, Donjecka i Luganska, da ističe činjenicu da je NATO bombardovao Beograd i izvršio invaziju na Kosovo bez mandata UN.

Jedini razlog zašto nije bilo mandata je taj što su Rusija i Kina glasale protiv. Aneksija Krima sledi imperijalistički model, poput napada na Ukrajinu, suverenu i demokratsku zemlju. Bombardovanje Beograda i oslobođenje Kosova u to vreme, s druge strane, služili su spasavanju stanovništva od etničkog čišćenja. I Međunarodni sud pravde je potvrdio nezavisnost Kosova kao akt međunarodnog prava.

Da li se nešto zaista promenilo na Zapadnom Balkanu u poslednjih dvadeset godina?

Balkan je uvek bio napeto i krhko mesto. Ali tvrdim da je situacija danas bolja nego bilo kada.

Kako se to može utvrditi?

Uprkos razlikama, šest šefova vlada Zapadnog Balkana složilo se od sastanka u Berlinu 2014. da moramo zajedno da preokrenemo tok istorije. Potrebni su mali koraci da se izgradi veći odnos, baš kao što su Nemci i Francuzi polako krenuli ka potpunom miru posle Drugog svetskog rata.

Da li to važi i za vaš odnos sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem?

Apsolutno. Istorija Albanaca i Srba je istorija bola i krvi. Ali kada sam izabran za premijera, odlučio sam da odem u Beograd. Moja poseta 2014. godine bila je prva poseta jednog albanskog lidera vladi Srbiji posle 68 godina. A onda je Vučić došao u Tiranu. To pokazuje koliko smo daleko stigli.

Ima li nade za dogovor o pitanju Kosova?

Što se tiče Kosova, složili smo se da se nećemo složiti. Mislim da Srbija treba da prizna Kosovo. Ali Aleksandar Vučić to ne može. Ali, bar možemo da razgovaramo o ovoj temi. I sarađujemo u projektima poput Otvorenog Balkana.

Neka vrsta mini Šengena između Severne Makedonije, Albanije i Srbije?

Da, gde su pozvane i sve ostale balkanske zemlje. Vučić je tako prihvatio granicu između Albanije i Kosova. Veliki korak napred i zaista veliko političko dostignuće.

Samo Kosovo ne učestvuje. Zašto je premijer Aljbin Kurti protiv balkanskog projekta?

Kurti kaže da Srbi prvo moraju da se izvine za ono što su uradili Albancima. A ja kažem da, Srbija treba da se izvini. Pitanje je samo kada? Mislim da će oproštaj doći kada dijalog uspe. Vili Brant nije ni kleknuo 1946. Kleknuo je tek u Varšavi 1970. Naš politički život danas može biti polarizovan, često se ne možemo složiti ni oko vremena ovde. Ali kada je u pitanju članstvo u Evropskoj uniji, postoji apsolutni konsenzus.

Može li se izlečiti trauma iz jugoslovenskih ratova?

Za izgradnju većeg odnosa potrebni su mali koraci, kao što su Nemci i Francuzi polako krenuli ka potpunom miru posle Drugog svetskog rata. Otvoreni Balkan je platforma za to i mislim da moj brat Aljbin Kurti treba da se suoči sa tamošnjim Srbima. Ali on propušta priliku. To je žalosno.

Kao i Albanija, i Srbija pokušava da se pridruži Evropskoj uniji. Međutim, Beograd nastavlja da kupuje gas i oružje od Rusije. Može li takav balansiranje uspeti na duge staze?

Srbija sledi tradiciju spoljne politike vanblokovske komunističke Jugoslavije, želi da bude dobrodošla u celom svetu, u Vašingtonu i Briselu, u Pekingu i Moskvi. Kada je ruski gas u pitanju, moram da kažem da su Srbi u dobrom društvu.

Odakle jedinstvo?

Čitavu našu istoriju oblikovali su režimi i imperije koje nismo birali, Osmanlije, komunisti, kraljevstva, totalitarni sistemi.