Starović: Kurti najbolji u ulozi antisistemske opozicije, koristiće opet nasilje i proteste

Nemanja Starović
Izvor: Tanjug

Spoljnopolitički analitičar iz Centra za društvenu stabilnost Nemanja Starović za Kosovo Onlajn je izjavio da je za tri meseca, koliko se nalazi na čelu kosovske vlade, Aljbin Kurti pokazao kako nije u stanju da pobedi svoju prirodu i izađe iz šinjela ekstremnog, antisistemski nastrojenog populiste.

Starović kaže da Kurti time ne samo da je antagonizovao koalicione partnere Samoopredeljenja, od kojih mu je zavisila parlamentarna većina, već je i drastično otežao posao svojim međunarodnim sponzorima, kojih isprva nije manjkalo na obe strane Atlantika.

"Nakon svega što je do sada učinio sa pozicije vlasti, a pre svega imajući u vidu direktno suprotstavljanje predsedničkoj administraciji u Vašingtonu, poslednja spoljnopolitička ofanziva Aljbina Kurtija ne može doneti krupnijeg rezultata od ponekog sitnog političkog poena na unutrašnjem planu", kaže Starović.
Kakav rasplet očekujete kada je reč o krizi u Prištini - izbore, novu vladu ili nesto treće?
Proceduralno posmatrano, ključ za razrešenje postojeće institucionalne krize nalazi se u rukama Ustavnog suda u Prištini, koji će narednih dana zauzeti stav o tome može li parlamentarna većina okupljena oko Demokratskog saveza Kosova formirati novu vladu. Međutim, javna je tajna da Hašim Tači ima presudan uticaj na većinu sudija u tom sudskom organu. Imajući to u vidu, teško je očekivati da Ustavni sud donese odluku koja bi podrazumevala Tačijevu obavezu da raspiše prevremene izbore ili bilo šta slično što bi Kurtiju išlo naruku. Najverovatniji rasplet bi ipak moglo biti formiranje vlade Avdulaha Hotija i koalicije oko DSK-a, ali uz dogovor o svojevrsnoj kohabitaciji sa Tačijem, kome bi bio garantovan ostanak na mestu predsednika narednih godinu dana, kao i uticaj na neka važna postavljenja, shodno prerogativima koji idu uz predsedničku funkciju.
S kim u ovoj situaciji Beograd treba da pregovara - s Kurtijem ili sa Tačijem?
Svakako da neće biti ni potrebe, a ni mogućnosti da se sa Kurtijem u narednom periodu vode bilo kakvi razgovori. Beograd o problemu Kosova mora pre svega da razgovara sa Vašingtonom, a potom i sa ključnim članicama EU, kao najbitnijim sponzorima separatističkog projekta kosovskometohijskih Albanaca, a na njima je da upravljajući političkim procesima u Prištinu odrede ko će od albanskih lidera preuzeti mandat za učešće u pregovaračkom procesu. Za sada se čini da će to biti Hašim Tači, ali bi za održivost svakog eventualnog sporazuma koji bi u budućnosti mogao biti postignut bilo korisno da u proces pregovora budu uključeni i čelnici nove vlade.
Očekujete li da Samoopredeljenje ponovo pribegne nasilnim demonstracijama, kao nekad?
Svakako. Pokret Samoopredeljenje se najbolje snalazi u ulozi antisistemske opozicije i gotovo je izvesno da će se okrenuti toj vrsti aktivizma, koja podrazumeva masovne proteste i izazivanje različitih incidenata, pogotovo imajući u vidu rast popularnosti, koji će ih nesumnjivo osokoliti. Protesti protiv političkih rivala Samoopredeljenja bi se u nekom momentu mogli preusmeriti ka srpskoj zajednici na KiM, posebno u slučaju da narednih meseci dođe do nekakvog napretka u procesu dijaloga i tome zvanični Beograd mora da posveti punu pažnju. Ono što bi pak moglo da osujeti ili bar uspori realizaciju ovakvog scenarija jesu podele unutar Samoopredeljenja, o kojima se već neko vreme govori po prištinskim političkim kuloarima, ali ostaje da se vidi da li će novi rascep Kurtiju naneti veću štetu nego odlazak Špenda Ahmetija pre dve godine.
Kako su po vašem mišljenju SAD i EU reagovale na krizu u Prištini i da li će na kraju preseći - Kurti ili Tači?
Jasno je da velike sile koje su kosovskometohijskim Albancima darovale ovu virtuelnu nezavisnost nikada neće dozvoliti da jedan lider preuzme sve poluge političke moći na terenu jer bi im u uslovima takve društvene stabilizacije bilo kudikamo teže da upravljaju prostorom KiM. Osim fragmentacije političke scene, istom tom cilju služe i Specijalizovana sudska veća za zločine OVK, formirana manje zbog potrebe za pravdom, a više kao mehanizam za disciplinovanje nedovoljno poslušnih albanskih lidera. S tim na pameti, za same Albance bi svakako bilo daleko bolje i korisnije kada bi dogovor o budućnosti KiM kao zajedničkog životnog prostora koji delimo postigli direktno sa Srbima i zvaničnim Beogradom, ali bojim se da će još mnogo vode proteći Ibrom pre nego što u Prištini sazre svest o neophodnosti takvog pristupa.