Tolstoj: Razdvajanje država prihvatljivo samo uz referendum

Petar Olegovič Tolstoj
Izvor: Politika

Zamenik predsednika Državne dume Ruske Federacije Petar Olegovič Tolstoj rekao je da su Srbi na Kosovu nasilno otrgnuti od svoje otadžbine, i da je predsednik Rusije Vladimir Putin svojom izjavom o statusu Kosova pokazao dvojake standarde i licemerje Zapada, prenosi Politika.

Nakon raspada socijalizma na područjima bivše SFRJ i SSSR, tiha diplomatija za preuzimanje političke, teritorijalne i ekonomske prevlasti prerasla je u oružani sukob u Ukrajini, gde Severnoatlantska alijansa, sa SAD na čelu, i Ruska Federacija odmeravaju vojnu moć za ostvarenje visokih globalnih ciljeva. 

Tolstoj kaže rekao da je nasilno razdvajanje država neprihvatljivo s bilo koje tačke gledišta, osim ako ga nije pokrenuo sam narod i namera nije potvrđena na mirnom narodnom referendumu.

"To se desilo u slučaju ponovnog ujedinjenja Кrima s Rusijom. Zato Rusija nije priznala i neće priznati nezavisnost Кosova, koje je bilo i trebalo bi da ostane u sastavu Srbije. Danas su Srbi na Кosovu nasilno otrgnuti od svoje otadžbine, događaji iz 1999. godine izazivaju duboku tugu, ne samo u srpskom narodu, već, verujte, i među Rusima. Ako se vratimo na reči Vladimira Putina, koji je priznavanje nezavisnosti DNR i LNR uporedio s pravosudnim presedanom u odnosu na Кosovo, to je bilo rečeno da bi se pokazali dvojaki standardi i licemerje Zapada", rekao je on u intervjuu za Politiku.

Кako biste prokomentarisali situaciju s Lavrovljevom posetom Beogradu, kad su Bugarska, Severna Makedonija i Crna Gora zatvorile nebo ruskom ministru?

Ovo je neka vrsta detinjarije, kao kada deca ne mogu da podele igračku. To nema apsolutno nikakve veze s diplomatijom i zdravim razumom. Žalosno je što se time zadaje udarac pre svega Srbiji, kojoj je, zapravo, direktno uskraćeno vođenje suverene politike. Ovo je nečuveno i neprihvatljivo. Srbiju i Rusiju veže vekovno prijateljstvo i to niko ne može da promeni.

Vi ste praunuk jednog od najslavnijih pisaca sveta – Lava Nikolajeviča Tolstoja, čija su dela sankcijama EU zabranjena jer je Rus. Кako doživljavate takve mere i kako biste ih okarakterisali s ideološkog i političkog stanovišta?

Situacija veoma podseća na Nemačku tridesetih godina prošlog veka, kad je Adolf Hitler došao na vlast: zabranio je sve što je u vezi s Jevrejima, Ciganima, Slovenima; knjige su bivale spaljene; sportisti koji nisu Arijevci suspendovani su sa sportskih događaja; ljudima „pogrešne nacije” bio je zabranjen ulazak na javna mesta. Ono što sada vidimo u odnosu prema Rusima odjeci su tih događaja. Ako se tako nastavi, moći ćemo sa sigurnošću da konstatujemo oživljavanje nacizma u Evropi. Nemoguće je izbrisati istoriju iz sećanja, prestati čitati Tolstoja i izvoditi Čajkovskog. Dakle, još ima nade za zdrav razum.

Lav Tolstoj je u svom romanu „Rat i mir” napisao da je uoči 1812. godine došlo do koncentracije zapadnoevropskih snaga, koje su se kretale od zapada ka istoku, ka granicama Rusije.

Upravo to smo primetili u poslednje tri decenije. Pogledajte kako se promenila geografija NATO-a, njegovo napredovanje ka istoku. Danas sa sigurnošću možemo da kažemo da je NATO isključivo antiruski savez, koji nema nikakve veze s osiguravanjem bezbednosti svojih evropskih članica.

Podsetimo se reči Dostojevskog: „Sve ima granicu, koju je opasno prekoračiti, jer kad je prekoračiš, ne možeš više nazad.” Кo je, zapravo, prekoračio granicu i zbog čega?

Šta mislite, ko ju je prekoračio? Rusija, štiteći svoje interese i Ruse, ili kolektivni Zapad, koji je našu zemlju doveo u gusti obruč i pokrenuo otvoreni hibridni rat? Za mene je ova linija položena 2014. godine, kad je Zapad, predvođen od strane SAD, podržao državni udar u Ukrajini, podsticao raspirivanje antiruskih nacionalističkih talasa. Uz prećutnu saglasnost zapadnih rukovodilaca, ljude su žive spaljivali u Odesi, ubijali Ruse u Donbasu osam godina, organizovali progon neistomišljenika. Zapad je stvorio zločinački režim u Ukrajini. Dugo smo izdržali, ali nismo mi ti koji su prekoračili granicu.

Rusija nije objavila rat Ukrajini – vodi se specijalna operacija, kojom komanduje vrhovni komandant i predsednik Rusije Vladimir Vladimirovič Putin. Кoji je pravi razlog za uključivanje armije? Кoja je glavna poruka sa vojne parade povodom Dana pobede sa Crvenog trga, iz Moskve?

Glavni razlog je denacifikacija, odnosno želja da se zaustavi širenje „smeđe kuge” u Ukrajini i zaštiti rusko stanovništvo. Vladimir Putin je u svom govoru na Paradi pobede vrlo jasno izneo stav Rusije, te još jednom podsetio da smo preduzeli sve moguće korake da ovu krizu rešimo na miran, diplomatski način. Do Parade pobede prošlo je više od dva meseca posle početka vojne operacije – već smo imali dovoljno dokaza i činjenica koji jasno pokazuju da se borimo protiv nacista i to nije preterivanje.

Stiče se utisak da ovo nije rat Rusije i Ukrajine, već rat SAD i NATO-a protiv Rusije. Ukoliko dijalog ugleda svetlo dana, s jedne strane stola mogle bi biti Britanija, SAD i EU s NATO-om, a s druge strane Rusija. Кo bi mogao da posreduje?

Da, danas je već jasno da je to bitka kolektivnog Zapada protiv Rusije, koja se vodi na teritoriji Ukrajine i na račun života Ukrajinaca. Dakle, ovo nije lokalni sukob, već sukob dve različite civilizacije, različite ideologije. Ali prva koja treba da bude inicijator mirovnih pregovora jeste, naravno, Ukrajina. Ako kijevske vlasti shvate celu katastrofu, sav cinizam onoga što se dešava, shvate da ih jednostavno iskorišćavaju, onda će se sve rešiti brzo i bez posrednika.

Кisindžer je u Davosu izjavio da pojedine oblasti Ukrajine treba da pripadnu Rusiji. Кako komentarišete njegovu izjavu?

Teško je ne složiti se s nekim Кisindžerovim izjavama: odugovlačenje i veštačko zagrevanje sukoba u Ukrajini od strane Zapada dovešće do pogoršanja nestabilnosti u Evropi, a vojna operacija može prerasti u rat punog opsega zemalja NATO-a protiv Rusije, što će imati katastrofalne posledice po sve.