Zanijeri: Ako Albanci uče i govore samo albanski, a Srbi samo srpski, stvari će se teško promeniti

Lamberto Zanieri
Izvor: Diplomat magazin

Bivši generalni sekretar OEBS i specijalni predstavnik generalnog sekretara UN na Kosovu (2008-2011) ambasador Lamberto Zanijeri, u intervjuu za Kosovo Onlajn, rekao je da bi bilo veoma važno da se na Kosovu pojavi nova generacija političara, koja bi pokušala da prevaziđe sukobe iz prošlosti.

Na pitanje da li će izbori koji su zakazani za 14. februar zaista označiti kraj perioda vladavine nekadašnjih komandanata OVK, Zanijeri je istakao da je u jednom trenutku ovo postalo i generacijsko pitanje.

"Bilo bi važno osnažiti novu generaciju da pokuša da prevaziđe duboke rane sukoba i krene ka pragmatičnijoj viziji onoga što je potrebno za prevazilaženje trenutnog zastoja. Ne može se raditi samo o prošlosti, već je potrebna snažna vizija budućnosti”, kaže Zanijeri.

Zašto na Kosovu ne postoji stranka građanske orijentacije, nego su sve stranke etnički isključive?

“Naravno, postoji mnogo razloga za to, uključujući spoljne faktore. Glavni razlog je taj što je na Kosovu društvo i dalje u osnovi odvojeno. Kao visoki komesar za nacionalne manjine, otišao sam na Kosovo da razmotrim pitanja poput jezika i obrazovanja. Ako Albanci uče i govore samo albanski, a Srbi uče i govore samo srpski, malo je nade da će se stvari u budućnosti promeniti. Dakle, mentalni stavovi pre svega treba da se promene.

Potrebno je snažno lokalno rukovodstvo da promoviše bolje integrisano društvo, ono u kome zastupljenost, na primer, nije zagarantovana samo kvotama, već je rezultat stvarne integracije. Međunarodna zajednica može pružiti savete, ali inicijativu i odgovornost treba da preuzmu lokalni lideri. Ovo bi bio osnovni uslov za postojanje političkih snaga koje se usredsređuju na programsku agendu i kroz koje se mogu protezati preko etničke podele. Ključno pitanje, međutim, ostaje - da li je neko na Kosovu spreman da rizikuje preuzimanje ove osnovne odgovornosti.

Kakva je sudbina dijaloga Srbije i Kosova i da li se sporazum može postići tokom Bajdenove administracije?

Poznajem bivšeg slovačkog ministra spoljnih poslova Lajčaka i čvrsto verujem da će se jako potruditi i pokazati ravnotežu i ravnomernost u svojoj akciji. Ali uloga međunarodne zajednice - EU ili nove administracije Bajdena u SAD se promenila. Može pružiti olakšice, podsticaje i savete, ali konačne odluke preuzimaju strane u pregovorima. To znam iz iskustva, jer sam oduvek bio pristalica dijaloga i pokušavao, s bolno postignutim uspehom, da prenesem značajan deo funkcija UN na EU u skladu sa kontinuitetom mog mandata. Na kraju, neuspeh Ahtisarijevih pregovora i kasniji događaji stvorili su duboke podele u međunarodnoj zajednici po pitanju priznavanja Kosova. S druge strane, urađeno je mnogo dobrog posla. Ako se ovo sada može završiti, možda gledamo novu svetlu budućnost celog regiona.

Kakav je vaš stav o još uvek nerešenim krizama na Balkanu?

Napredak je očigledno prespor iz više razloga. Uvek sam verovao, već od vremena dok sam služio kao specijalni predstavnik generalnog sekretara UN na Kosovu, da EU treba da ima ključnu ulogu u pomaganju u prevazilaženju posledica prošlih sukoba predstavljanjem nove, pozitivne perspektive za ceo region. Međutim, nasleđe prošlih podela nije prevaziđeno, a ni podele unutar EU nisu pomogle.

U zemljama poput Bosne i Hercegovine ili Severne Makedonije potrebno je uložiti više posla kako bi se prevazišle društvene podele, što često dovodi do odvojenih društava u istim zemljama. U BiH bi reforma trebalo da započne obrazovanjem, napuštanjem modela različitih nastavnih planova i programa za različite nacionalnosti i angažovanjem novih generacija u izgradnji jedinstvenog društva. Ustavna reforma je od suštinskog značaja za preoblikovanje zemlje u modernog i efikasnog člana međunarodne zajednice, pojednostavljenje administracije i ponovno pokretanje ekonomije. U Severnoj Makedoniji vlada je pokrenula vrlo pozitivan koncept, nazvan "Jedno društvo za sve", i potrebna joj je podrška da tu viziju transformiše u stvarnost. Na Kosovu jedini put napred vidim kroz nastavak dijaloga uz posredovanje EU.

Nedavno ste postali direktor za Evromediteransku diplomatiju i interkulturalna pitanja (EDIA) Međunarodnog instituta za bliskoistočne i balkanske studije (IFIMES). Kako ste se odlučili na takav potez?

Dozvolite mi da istaknem da je moja glavna funkcija u ovom trenutku funkcija stručnjaka na visokom nivou u Parlamentarnoj skupštini OEBS. Prihvatio sam da pomažem IFIMES kao komplementarnu funkciju, jer su pitanja Evromediterana bila važna na dnevnom redu OEBS od 1975. godine, a takođe i zato što je angažovanje parlamentaraca i parlamenata ključno za promociju dijaloga. Za mnoge teme koje imamo na dnevnom redu, sigurnost i stabilnost usko su povezane sa Evromediteranskim prostorom. Ne samo regionalni sukobi i geopolitički trendovi, već i globalna pitanja, poput migracija, održivog razvoja, pitanja životne sredine, visoko su na dnevnom redu Evromediteranskog dijaloga. A diplomatija i kultura su ključni alati u ovom dijalogu.

Koji su glavni zamrznuti sukobi u Evromediteranskoj zoni?

Ovde se ne radi o zamrznutim (ili aktuelnim) sukobima ni u regionu Mediterana ni u prostoru OEBS. Više se radi o ukupnim geopolitičkim trendovima i konkurenciji. Da, analiza i dobro razumevanje problema je dobro polazište, a IFIMES ima odličnu reputaciju na ovom polju. Ali ovo nije dovoljno. Ima prostora za konkretne, neformalne inicijative u smislu dijaloga, nadovezujući se na ono što su postigli OEBS, EU i drugi, imajući u vidu i parlamentarnu dimenziju. OEBS bi sam po sebi mogao biti dobar model za jaču interakciju kroz dijalog i, možda, meku sigurnost i izgradnju poverenja. Međutim, evromediteranski region je vrlo širok i raznolik i teško je privesti sve relevantne aktere za sto, u kontekstu u kojem bilateralni odnosi nisu uvek glatki. Opet, mediteranska dimenzija OEBS, sa pojmom partnerstva i periodičnim inkluzivnim konferencijama, predstavlja dobar model i mogući izvor inspiracije. Parlamentarna skupština može tome doprineti iz svoje perspektive, a inicijative jačeg angažovanja na ovom polju mogu se razmotriti u budućnosti.

Ja
21. Januar 2021.
Moj jezik govora je moje postovanje ja jesam ona sto i jesam i drukcija nemogu biti ja sam covek od Boga stvorena i samo se njemu predajem i njemu cu se vratiti onako kako me je i stvorio i to se nece i niko i nemoze menjati niti zabraniti !!!!!!
Miodrag iz Peći
21. Januar 2021.
Kosovo je nemoguća misija jer je država bez osnovnih principa državnosti a to su nema jedinstven jezik, naciju, teritoriju, istoriju, veroispovest i kulturu. Nemoguće je formirati vojsku jer nema jedinstven jezik komande.
Građanski koncept je nezamisliv na Balkanu jer vidimo po primeru CG. Da je CG formirana kao država Crnogorskog i Srpskog naroda ne bi bilo nikakvih problema ovako obespravljivanjem 40% stanovništva i 85% vernika i svojevrsna asimilacija manjine nad većinom je ogroman problem.
mark
21. Januar 2021.
sta nam treba da ucimo serbski bre ucimo engleski nemacki i ovde na nasi derzavu mi smo 95 posto albanci sta nas zanima i na regijonu idemo na nasu braca albanije isti jezik sta nam treba bre kad idemo na hervatsku malo razumemo i pricamo engleski i nemacki oni nisu nacisti kao serbi to je to nikad vise nista serbski
Zoran
21. Januar 2021.
Mark...te tvoje bajke pricaj nekom drugom. Ne hrvati nisu nacisti, samo su imali Jasenovac i u novije vreme sve srbe proterali. Kao sto ni vi niste nacisti a za vreme Prvog i Drugo Svetskog Rata ste se udruzili sa italijanima i ubijali srbe, a u novijoj istoriji ste isto to radili. Pricaj more SRBSKI da te ceo svet razume, a treba ce ti i ruski 😂
😅😅😅😅
22. Januar 2021.
Miodrag i pejës.
Ato 5% shkavella do ti oërshtaten shumics prej 95%....
Ja
21. Januar 2021.
Taj narod cese opet nekada vratiti zato se treba njihovo imanje opet vratiti tamo gde su i ziveti na kosovu i metohiji
Hi
21. Januar 2021.
Za ovu ,,Ja"Hallo ko će da se vrati na KSOVO da se vrati? Pa tamo ima dosta naroda, ne trebamo Genocidnog naroda na KOSOVO više. I ti srbi što ih još tu dabome da moraju da nauče Albanski da pričaju ako hoće lepo da žive i rade. KOSOVO je smostalna zemlja .
Riki
24. Januar 2021.
Odgovor za Zorana, mada ne volim nikad ljudima da se obracam sa istim jezikom, ali kada sa ironijom kaze da albanci nisu bili sa fasistima. Pa i cetnici nisu bili sa fasistima. Albanci vise su znali srpski jezik nego srbi. I to dokazuje postovanje manjina . Nakon rata vec izgubio smisao uciti jezik sile. A sto se tice ruski, ne znam kako ce da odreagujes ako ti dostavim nekve cinjenice o ruskoj politici. Pa zar mislis da Rusiju tolko mu ostalo do "Russko-serbskoye bratstvo"?. Pihh cuda od sveta
Ned
25. Januar 2021.
Moja ga deca uciti nece, ima google translate ako zagusti!
Necemo zuriti, kao ni oni, nema potpisa Srbije-nema drzave Kosovo, sile da. Ali izdrzace se kao i dosad, istorija je pokazala. A kad se tocak istorije opet okrene ...... srecno!!!!