Glasanje dijaspore ne garantuje njihovo prisustvo u Skupštini Kosova
Kada je Kosovo osnovalo Ministarstvo za dijasporu 2011. godine, predstavnicima iz dijaspore obećano je najmanje pet zagarantovanih mesta u Skupštini Kosova, ali se to nije dogodilo, jer zahteva promenu Ustava, koju nikada nijedna politička stranka nije pokrenula, piše Ljajmi.
Ustav Kosova može se promeniti samo dvostrukim glasanjem, što znači glasanje dve trećine broja poslanika Skupštine Kosova u celini i glasova dve trećine poslanika iz nevećinskih zajednica.
Skupština Kosova ima 120 mesta, od kojih je 20 zagarantovano za nevećinske zajednice, odnosno deset za srpsku zajednicu i isto toliko za ostale zajednice.
Na prevremenim parlamentarnim izborima 14. februara, glasao je rekordan broj birača iz dijaspore. U toku je proces brojanja glasova pristiglih poštom. U zakonom propisanom roku, do 12. februara 2021. godine u Centralnu izbornu komisiju stiglo je rekordan broj od 43.447 koverata sa glasačkim listićima iz dijaspore.
Na Kosovu su retko kandidati za poslanike iz dijaspore uspeli da uđu u skupštinu. Ćibrije Hodža je jedna od bivših poslanica, u drugom sazivu koja je predstavljala dijasporu 2004. godine.
CIK: Odobreno više od 22.000 glasova iz dijaspore, odbijeno je 9.049
Hodža smatra neophodnim da Skupština Kosova pokrene postupke za ustavne promene, kako bi predstavnici iz dijaspore imali zagarantovana mesta.
„Izborni sistem je takav da može izostaviti iz reprezentacije našu veliku dijasporu koja, uprkos izostanku u kosovskim institucijama, nikada nije prestala da doprinosi Kosovu, čak i finansijski“, rekla je Hodža za Radio Slobodna Evropa.
Dodala je da promena ustava neće biti bez učešća dijaspore u razvoju i demokratizaciji Kosova, što je neophodno u svim sferama života.
“Najstarija i najmlađa dijaspora Kosova, koja se obrazuje u prestižnim obrazovnim institucijama, stvorila je izvanredna iskustva u demokratiji i konsolidovala se, za napredak Kosova, posebno u demokratizaciji. Dijaspora ima znanje, kapacitet i volju da pomogne, ali nažalost nije joj se pružila prilika", rekla je Hodža.
Nevladina organizacija „Germin“, koja se godinama bavi dijasporom, zalaže se za zagarantovana mesta za dijaspori u skupštini.
Istraživač i politički analitičar toj NVO rekao je da političke stranke nisu imale interesa da se pozabave tim pitanjem, da nije bilo političke volje.
Ove godine dijaspora je poslala na Kosovo oko 800 miliona evra
“Za sada je zastupanje interesa građana Kosova koji žive u inostranstvu u institucijama donošenja odluka na Kosovu nije moguće. Postoje neka pitanja koja čekaju neposredna rešenja, kao što su: olakšavanje postupaka glasanja, rešavanje problema granične bezbednosne politike (zelena karta), kulturni centri i unapređenje dopunskog obrazovanja u dijaspori, povećanje ekonomske saradnje preko doznaka", naveo je Krasnići.
Na osnovu izveštaja Kosovske agencije za statistiku, procenjuje se da ima oko 800.000 građana Kosova u inostranstvu. Većina njih živi u Nemačkoj, Švajcarskoj, Francuskoj, itd.
Zastupljenost dijaspore ukosovskim institucijana smatra se neophodnom, s obzirom na doprinos iz dijaspore ekonomskom razvoju.
Kosovo je jedna od zemalja sa najvišim nivoom transfera novca iz dijaspore, koji je prošle godine dostigao blizu 900 miliona evra.
0 komentara