Miftaraj: Nedostatak političke volje da se ponude kandidati "čistih ruku"
Političke stranke na Kosovu, koje su predale liste za učešće na izborima, nisu se odrekle starog običaja da kandiduju osobe koje imaju problema sa zakonom, ocenjuje Ehat Miftaraj sa Kosovskog pravnog instituta u izjavi za Radio Slobodna Evropa.
Upravo to, kaže on, dokazuje odgovor Sudskog saveta Kosova upućen Centralnoj izbornoj komisiji (CIK), u kome se navodi da od 28 političkih subjekata na Kosovu, koji treba da budu verifikovani za učešće u izbornu trku, njih 15 ima kandidate čija kandidatura nije u skladu sa Zakonom o opštim izborima, odnosno njih 47 je u poslednje tri godine osuđeno pravosanažnom presudom za neko krivično delo.
U međuvremenu, predsednica Centralne izborne komisije Kosova Valjdete (Valdete) Daka, saopštila je u četvrtak da joj političke partije otvoreno prete a u cilju, kako navodi, onemogućavanja sprovođenja zakona i ustavnih pravila.
Baraljiu: Neko je namerno hteo da izbaci Kurtija iz izbornog procesa, ali on može da bude premijer
Kako je dodala, ona i njena porodica su zabrinuti zbog rizičnih zbivanja “bez presedana”. Nije navela ni jedno konkretno ime, niti je odgovorila na pitanje ko su oni koji joj upućuju pretnje.
Izjava Dake je došla dan nakon što je Ustavni savet Kosova, telo koje između ostalog imenuje sudije i proverava biografije izbornih kandidata, potvrdilo da je 47 kandidata u problem sa zakonom.
Ehat Miftaraj ocenjuje da partije i pokreti pokazuju nedostatak političke volje da građanima ponude kandidate za poslanike ili vladu “čistih ruku”.
„To dokazuje da je za političke stranke mnogo zanimljivije nominovati kandidate pod optužnicama, koji imaju problema sa zakonom, ali mogu da donesu glasove. Sa druge strane, takvo ponašanje automatski utiče na poverenje javnosti, integritet kandidata i institucija, ali i same političke stranke. U normalnoj državi, u državi koja teži da primeni minimalne standarde dobrog upravljanja, vladavine zakona, takav pristup bi bio neprihvatljiv. Ali na Kosovu je to, nažalost, izgrađeno kao standard“, poručuje Miftaraj.
On podvlači da ovo nije prvi put da političke stranke na svojim izbornim listama imaju kandidate koji imaju problema sa zakonom.
Miftaraj podseća na presudu Vrhovnog suda iz 2017. godine, prema kojoj su osobe osuđene za neko krivično delo ili sa optužnicom, imale pravo da se kandiduju za poslanika u Skupštini Kosova.
Kurti se ne povlači: Nosilac sam liste koja poštuje Ustav i zakone
Međutim, kako kaže, odluka Ustavnog suda iz decembra 2020. godine menja tu praksu i postavlja nove standarde, to jest svi oni koji su u poslednje tri godine osuđeni pravosnažnom presudom za krivično delo nemaju pravo da se kandiduju za poslanike.
Fljorent Spahija iz Kosovskog demokratskog instituta napominje da politički subjekti moraju da deluju u skladu sa zakonom koji je na snazi, a koji zabranjuje kandidaturu licima osuđenim za krivično delo u poslednje tri godine.
„Normalno je da je presuda Ustavnog suda dala podsticaj zakonu i podstakla stranke da ga sprovode. Verujem da će CIK sprovoditi odluku Ustavnog suda (prilikom verifikacije) u skladu sa preporukama tog suda i u skladu sa zakonom“, kaže Spahija.
Stručnjak iz oblasti prava Ehat Miftaraj navodi da se nezadovoljne strane mogu obratiti ponovo Ustavnom sudu ukoliko njihove žalbe ne uvaži Vrhovni sud Kosova.
„Nakon odluke Vrhovnog suda, ovi kandidati imaju pravo da se obrate Ustavnom sudu i taj sud može dati konačni epilog šta se podrazumeva poslednjom odlukom koju je objavio i na neki način da objasni javnosti šta je bio cilj i koje kategorije ne mogu da se kandiduju (na izborima) na osnovu najnovije odluke“, kaže on.
Kosovo ove godine očekuju izbori tri puta. Već na početku 2021. godine očekuju vanredni parlamentarni izbori i izbor predsednika, a i redovni lokalni izbori krajem godine (fotografija sa prošlih parlamentarnih izbora 2019. godine)
Sličnog mišljenja je i Fljorent Spahija iz Kosovskog demokratskog instituta.
„Ustavni sud može da deluje, da se utvrdi da li su prekršena ljudska prava ili je u suprotnosti sa poglavljem o ljudskim pravima i koje je pravo na izbor i pravo na glasanje. Dakle, to je poseban član u Ustavu koji vam omogućava da budete birani i da birate. U tom smislu može da se podnese žalba Ustavnom sudu”, napominje Spahija.
Inače, period žalbi i odluke u vezi verifikacije kandidata za poslanike u Skupštini Kosova biće zaključen 31. januara, dok će 1. februara biti obavljen žreb za rangiranje političkih subjekata na izborima 14. februara.
0 komentara