Na Infektivnoj klinici čak 80 odsto lekara ima problema sa anksioznošću i depresijom

koronavirus
Izvor: Reporteri

Pandemija koronavirusa ostavila je posledice i na zdravlje zaposlenih na Infektivnoj klinici u Prištini gde, prema rezultatima istraživanja, 80 odsto zdravstvenog osoblja ima problema sa anksioznošću i depresijom, zbog umora od posla tokom pandemije, prenosi Ekonomija onlajn.

Vršilac dužnosti direktora Infektivne klinike Izet Sadiku kaže da je prema istraživanju provedenom sa osobljem ove klinike, 40 odsto zdravstvenog osoblja pokazalo spremnost da napusti posao zbog stresa i izolacije tokom pandemije u klinici sa pacijentima.

"Sada je počelo još više da se razgovara o tome da će nakon prolaska pandemije doći do zdravstvenih problema, posebno nivoa mentalnog zdravlja, i naravno, to će se odraziti uglavnom na zdravstveno osoblje koje je 15 meseci sa pacijenata sa koronavirusom i koji su imali veći pritisak. Istraživanje sprovedeno pre mesec dana sa osobljem Infektivne klinike pokazalo je da je 80% njih navelo da ima problema poput anksioznosti, problema sa spavanjem, a oko 40 odsto njih je reklo da verovatno više neće raditi na klinici. To ukazuje na ozbiljno stanje i mislim da ću u budućnosti razmišljati o radu sa posebnim programima psihoterapijske obuke za lečenje osoblja koje je radilo u Kovid klinikama", rekao je Sadiku.

On naglašava da je medicinsko osoblje ove klinike u prethodnih 15 meseci imalo samo pet slobodnih dana.

Predsednik kosovske lekarske komore Pljeurat Sejdiu takođe smatra da vlada i zdravstvene ustanove moraju više pažnje posvetiti ovim problemima, kako bi angažovali kliničke psihologe za rad sa zdravstvenim radnicima. U suprotnom, kako kaže, sistem može da pati.

"Prekomerni umor, preopterećenje, mentalni umor, demoralizacija sve ovo utiče na pad imuniteta što otvara vrata mogućoj infekciji u slučaju da imunitet otkaže bilo da je stečen prirodnim putem ili putem vakcina. Prvi put sam video lekare, iskusne specijaliste da su plakali zbog prekomernog rada i izolacije od porodice. Bojim se da će, ako imamo četvrti talas, to sigurno naneti štetu čak i u pružanju usluga ili smanjenju broja lekara koji će pobeći iz ovih područja sa kojima ću se suočiti. Vlada je učinila vrlo malo u tom pogledu i mislim da je sada poslednji trenutak da zdravstvene ustanove angažuju kliničke psihologe za rad sa ovim zdravstvenim radnicima, jer sistem može da pati", rekao je Sejdiu.

Prema njegovim rečima, ne bi trebalo da dođe do opuštanja, jer postoji najava za novi talas koronavirusa koji je bi trebalo spremno dočekati.

"Ne bi trebalo da se opustimo i mislim da bi institucije trebalo mobilizovati i napraviti analizu propusta koji su mogli biti napravljeni u sistemu. Trebamo biti spremni, jer sada kada talasi postaju sve češći, povećavaju se rizici od iscrpljenosti na nivou pružanja zdravstvenih usluga zdravstveniuh radnika", rekao je Sejdiu.

Specijalista za zarazne bolesti Iljir Toljaj naglasio je da će se zdravstveno osoblje dugo suočavati sa posttraumatskim stresom.

"Zdravstveno osoblje je deo ljudske zajednice, pa su posledice slične. Svaka pandemija ili svaka vanredna situacija koja zadesi čovečanstvo ostavlja za sobom stres određenih i dugoročnih razmera, tako da će se i zdravstveno osoblje dugo suočavati sa posttraumatskim stresom", dodao je Toljaj.

On je dodao da je još uvek rano proceniti posledice pandemije pandemije na mentalno zdravlje, a odgovornost onih koji se bave mentalnim zdravljem je "da procene situaciju i preduzmu mere".