Beograd u koaliciji PS i “ratnih” stranaka ne bi imao sagovornika za kompromis

Stefan Surlić
Izvor: Facebook

Odugovlačenje u formiranju koalicije Samoopredeljenja i Demokratskog saveza Kosova može biti posledica: stvarnih kadrovskih sporenja, odugovlačenja do raspisivanja novih izbora ili priprema terena za sasvim drugačiju koaliciju.

Teško je u postojećem sastavu parlamenta predvideti bilo koju drugu koaliciju osim Samoopredeljenje - Demokratski savez Kosova, sa manjinskim predstavnicima.

Već u toku predizborne kampanje govorilo se o crvenim linijama pogotovo u kontekstu bilo kakve koalicije sa Demokratskom partijom Kosova Kadrija Veseljija i Hašima Tačija.

Ipak, ovo odugovlačenje u formiranju koalicije može biti posledica: stvarnih kadrovskih sporenja, odugovlačenja do raspisivanja novih izbora ili priprema terena za sasvim drugačiju koaliciju.

Često se pretpostavljalo da je jedina moguća koalicija koja bi mogla da dovede do sporazuma sa Beogradom – savez DPK (Kadri Veselji) i DSK (Isa Mustafa), koja bi predstavljala savez „ratne“ i „mirnodopske“ struje, a ujedno i okupljanje dve velike partije koje imaju značajnu bazu podrške i iskustva sa upravljanjem institucijama na Kosovu.

Međutim, njihov eventualni dogovor sa Beogradom mogao bi za političku posledicu da ima još veće jačanje Samoopredeljenja.

Aljbinu Kurtiju ne odgovara bilo kakav savez sa DPK ili koalicijom 100%Kosovo, ne samo zbog želje da se napravi otklon od korumpirane vlasti, već i zbog činjenice da bi on u takvoj mogućoj koaliciji vršio vlast bez stvarne političke moći. Moć bi u tom slučaju i dalje ostala u rukama ratnih lidera, neprikosnovenih vladara Kosova.

Ipak, ako bi se pravila koalicija takvog tipa, ona bi morala da ima snažno opravdanje u ujedinjenoj borbi protiv „namera Beograda“. Pretnja od agresivne politike Srbije bila bi predstavljena kao glavni kohezivni faktor za ujedinjene političkih suparnika bez obzira na probleme sa kriminalom, korupcijom i nefunkcionalnošću institucija.

Beograd u takvom scenariju ne bi u Prištini imao adekvatnog sagovornika za budući kompromis.

Svakako ne bi trebalo izgubiti iz vida da je u Prištini kreiran narativ o sporazumu sa Beogradom kao izdajom albanskih nacionalnih interesa, tako da su bez obzira na finalni izgled postizborne koalicije, ili u eventualnom ponavljanju izbora, veoma male šanse da se u doglednoj budućnosti postigne finalni sporazum o normalizaciji.

Stefan Surlić

asistent na Fakultetu političkih nauka