"Cajtenvende", reč koja se ne govori lako

Veton Suroi
Izvor: Ekonomia Online

Tri dana nakon početka ruske agresije na Ukrajinu, nemački premijer Olaf Šolc sažeo je u jednu reč ono što su mnogi analitičari pokušavali da objasne u dugim i dobro potkrepljenim spisima. Reč je "cajtenvende" i jednostavno prevedena znači "prekretnica". U kontekstu u kom je izrečena i verujem da će se ovako čitati, "cajtenvende" će biti trenutak koji ćemo pamtiti za nekoliko godina i obeležiće trenutak promene u našim životima na evropskom kontinentu.

Imao sam osećaj zadovoljstva što su reči nemačkog premijera potvrdile moj utisak izrečen na konferencijama i pisanju da je rat u Ukrajini imao dimenziju istorijske promene koja je bila slična rušenju Berlinskog zida, iako u suprotni pravac, dakle ne oslobođenja (kao 1989.), već okupacije i narušavanja mira.

Reč "cajtenvende" mogla bi se lako izgovoriti kao opis koji u apstraktnom obliku beleži nešto što još ne znamo. Dakle, da, to će biti prekretnica, ali bez utvrđivanja kuda će smer promena ići. Nedefinisana definicija pružila bi dovoljnu utehu svakom političaru i državniku da potroši vreme mandata, možda ga i završi i ostane veran izgovoru reči u kontekstu nedovršene promene. Može se desiti da promena dobije ime sa sledećom vladom, a možda i sa nekom drugom osobom na njenom čelu.

Kancelar Šolc je održao, šest meseci nakon što je izgovorio reč "cajtenvende", programski govor kojim ga je ispunio smislenim sadržajem. I, u ovom značenju nalazi se vizija koja kaže da dok se uspostavljaju granice između (evropske) demokratije i (ruskog) autoritarizma. Ovo je trenutak koji će odrediti celinu te evropske demokratije i njenu dubinu. Dakle, radi se o geografskom obimu EU (sa 30 i više članica) i efikasnosti odlučivanja proširene EU.

Postoji jasnoća u obe tačke. Za kancelara (između ostalih) EU će imati Zapadni Balkan (koji je, prema njegovim rečima, čekao 20 godina na članstvo), Ukrajinu, Moldaviju i eventualno Gruziju. A ove države članice bi morale da budu deo EU koja ima suverenitet (uključujući, na primer, sopstveni jedinstveni vazdušni prostor, koji zahteva jedinstvenu vojnu zaštitu) i EU koja donosi odluke na osnovu glasova kvalifikovane većine, a ne na osnovu punog konsenzusa, koji blokira donošenje odluka, kao što je to slučaj danas.

Konceptualno pokriće ovakvog projekta je ideja pomeranja evropskog centra ka istoku, nešto što je Zbignjev Bžežinski opisao pre 20 godina. Dakle, pomeranje "uporišta istorije" ka istoku, rekao je Bžežinski, to se dešava i Evropi.

Po rečima nemačkog kancelara, prekretnica je kada EU kao geopolitička zajednica mora da bude nosilac evropskog projekta. Evropska politička zajednica, koja ne mora da čeka izmene ugovora i birokratske procedure u Briselu, politički je projekat koji je ranije izrazio francuski predsednik Makron. Sledeći ovu ideju, nemački kancelar se nadovezao, dodajući dva suštinska elementa. Prvi je da će se evropska politička zajednica, koja će uključivati zemlje EU, zemlje koje žele i zemlje koje nisu članice EU, kao što je Velika Britanija, baviti pitanjima kao što su bezbednost, energija i životna sredina. Drugi je da evropska politička zajednica ne treba da bude zamena za članstvo država, kao one Zapadnog Balkana.

EU koja se proteže od Lisabona do Harkova (Ukrajina) izgleda ili nemoguć projekat, ili teško izvodljiv, ili san za koji će biti potrebno vreme.

Ali, kada je projekcija snova osnovni deo njihove konkretizacije.

U tom smislu kancelar Šolc je napravio dva "cajtenvende". Jedan, kada je izgovorio ovu reč. I dva, kada je, vodeći državu na političkoj teritoriji do sada neutabanoj (o vojnoj podršci Ukrajini sa 100 milijardi evra, pokušaju razbijanja energetske zavisnosti od Rusije), uspeo da kaže da je "cajtenvende" sada promišljena politika za menjajući evropski kontinent. Dimenzije te promene neće biti manje od onih iz 1989. godine.

Zapadni Balkan ima razloga ne samo da pažljivo prati, već i da osmišljava sopstvene politike koje obuhvataju ovu promenu u istoriji koja se dešava pred njihovim očima.

Dizajn politike mora da premosti veliki jaz između "cajtenvende" za ceo kontinent i trenutne situacije kada najveći uspeh EU u normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije, na primer, dostiže tačku u kojoj dve države priznaju jedna drugoj lične karte.

Kontinent će verovatno ući u novu brzinu integracije i Zapadni Balkan bi trebalo da bude barem deo te brzine.

Piše: Veton Suroi, novinar i publicista