Koronavirus ili virus nesposobnosti?

Orhan-Dragaš
Izvor: Danas

Miroslav Lajčak to sigurno ne želi, ali njegov pokušaj da dovede Srbe i Albance do dogovora već isuviše liči na sve prethodne. Slovak želi da im udahne elan, pa čak i žurbu, da posle 10 godina mrcvarenja donese Evropi toliko željeni uspeh u disciplini u kojoj važi za najbolju - u mirnom rešavanju komplikovanih svetskih kriza.

Nažalost, zasad ne uspeva, uprkos svom nespornom velikom diplomatskom iskustvu i ličnim diplomatskim trofejima, po čemu spada u sam evropski vrh.

Od pre pola godine kada je imenovan za specijalnog evropskog izaslanika za dijalog Beograda i Prištine, u Lajčakovom rokovniku je skoro isti broj održanih i otkazanih pregovaračkih rundi. Sigurno je i sam frustiran zbog ovakvog polovičnog učinka, ali ovde nema mnogo njegove lične krivice. Jednostavno, Lajčaka je angažovala organizacija koja nema ni snagu, a izgleda ni volju da završi posao.

Evropska Unija proždire svaku energiju i ambiciju koju neko (Lajčak u ovom slučaju) pokaže da reši problem sa kojim se bori već punu deceniju.

Upravo je slovački diplomata nedavno rekao da je "krajnje vreme" da dijalog Beograda i Prištine bude uspešno priveden kraju. Rekao je to povodom desete godišnjice od kako je Evropska unija preuzela vođenje ovog dijaloga, zvučao je u isto vreme i odlučno i razočarano.

Kako stoje stvari i kako raste broj zakazanih pa otkazanih sastanaka, biće sve manje odlučan i sve više razočaran.

Lajčak je dobro znao da će mu malo ko poverovati da je poslednja zakazana runda razgovora na vrhu predviđena za prošli ponedeljak otkazana zbog korone.. To objašnjenje je neuverljivo kao i svako drugo za kojim posežete u očaju, jer te sva druga opravdanja već "ispucali".

Pravi razlog je, naravno, u tome što ekipa iz Prištine jednostavno ne želi da razgovara o formiranju Zajednice srpskih opština, o jedinoj obavezi koju treba da ispuni.

Po ustaljenom običaju, Evropa joj izlazi u susret i zasad odlaže dogovorene sastanke. Tako ponovo ulazi u spiralu koja na svom kraju ima potpunu blokadu dijaloga, a to smo već videli u slučaju taksi na robu iz Srbije.

Bezgranična je tolerancija Evropske unije na hirove Prištine, ali ujedno i destruktivna, jer ovde je reč o neprestanom popuštanju razmaženom detetu.

Dok Evropa "gazi po jajima" da ne naljuti Prištinu, na drugom koloseku istog dijaloga nema takve bolećivosti.

Za samo dve nedelje od potpisivanje sporazuma u Vašingtonu, u Beograd i Prištinu došli su ljudi iz američke razvojne agencije DFC i češljali projekte koje bi odmah mogli da finansiraju. U Beogradu je počela da radi kancelarija ove institucije koje će"navlačiti" novac za infrastrukturne projekte, ali i privlačiti privatni biznis da investira kod nas.

I reč je o milijardama, u množini, ne o jednoj milijardi kako su kod nas prvobitno očekivali. Ovaj novčani aspekt sporazuma biće sproveden jedino ako dve strane pokažu da i dalje idu ka postizanju konačnog kompromisa. Ako se budu jogunile, a to se odnosi pre svega na Prištinu, od razvojnih projekata neće biti ništa. Krajnje jednostavno i efikasno.

A šta nudi drugi medijator?

Hteo to ili ne, Miroslav Lajčak lako može biti saučesnik u jednoj licemernoj i u osnovi destruktivnoj strategiji  prema Balkanu. Decenija dijaloga posle čega neko drugi treba da se umeša i da rešava stvari, ne znači ništa drugo nego propuštenih 10 godina. Propuštenih za Evropu i njene balkanske kandidate, ali nikako propuštenih za mnoge druge koji Balkan ne žele da vide u Evropi.

Za 10 godina jalovih pokušaja stalnog popuštanja Brisela prema trikovima iz Prištine pokazalo se da velika Evropa nema način da jednu destruktivnu stranu u procesu nauči šta znači zrelo ponašanje.

Nepresušan je izvor miniranja dijaloga koji već deceniju ide iz Prištine - takse na srpsku robu, početak suđenja liderima Oslobodilačke vojske Kosova u Hagu, stalna padanja Vlada i vanredni izbori, odbijanje da se razgovara o ZSO..

Evropa sva ta opravdanja već godinama uvažava i tako od Kosova pravi istinski zamrznuti konflikt baš kao što je sadašnji rat Jermenije i Azerbejdžana tipičan zamrznuti konflikt koji povremeno pokaže svoje odmrznuto lice.

Da li je evropska sujeta zbog uspeha koje u kosovskom procesu postiže Vašington toliko jaka da će dopustiti da Priština još jednom blokira ceo proces, ili će možda smoći snage da natera Hotija i ekipu da urade ono na šta su se obavezali?

Beograd i Vučić mirno čekaju da u Briselu stisni petlju i suprotstave se Prištini, možda po prvi put.

Svako dalje odlaganje bilo bi uvredljivo na račun Srbije.

Piše: Dr Orhan Dragaš iz Međunarodnog Instituta za bezbednost, kolumnista i autor knjige "Dva lica globalizacije-istina i obmane"