Kosovo u svetu čuda

Broj zaraženih ljudi od jednog od najsmrtonosnijih virusa koje smo videli do sada prešao je milion, preko 50.000 je umrlo, broj umrlih se iz dana u dan povećava. Čitav svet je fokusiran na borbu protiv ovog virusa. Ali u Belorusiji se fudbalsko prvenstvo nastavlja, a na Kosovu se odvijaju čudne političke igre. Virus ne predstavlja veliki problem. Kao i Belorusija u fudbalu, Kosovo u politici postaje fenomen koji nudi nešto drugačije od onoga što je preokupiralo svet. Izgleda da ove dve države žive u svetu čuda. Belorusija ignoriše pozive međunarodnih fudbalskih saveza za zaustavljanje odigravanja utakmica, dok Kosovo ignoriše pozive da odloži političke bitke.

Od grupe prijatelja sa kojima igram fudbal u normalno vreme, dobijam poruku kojom me podsećaju da će se narednog dana odigrati meč Dinama iz Minska protiv Torpeda Žodina, i da je to derbi koji nikako ne sme biti propušten. Ove dve ekipe, zajedno sa Bate Borisovim, trenutno su najbolje ekipe tamo gde se igra fudbal na svetu, a milioni ljudi ih danas gledaju. Beloruski šampionat i dalje se igra glatko kada Liverpul otpušta ljude, Juventus smanjuje plate igračima, Valensija broji igrače koji se oporavljaju od koronavirusa, UEFA otkazuje Evropsko prventsvo 2020, odlažući ga za narednu godinu, dok je belgijska prva liga pre vremena okončala prvenstvo. Dok nigde u svetu nije poznato šta će sutra doneti fudbalski teren, jer su zbog pandemije prekinuta sva takmičenja u svim ligama, od profesionalnih do amaterskih, u Belorusiji ne žele ništa da znaju o tome. Nastavljaju kao da se ništa nije dogodilo. Milioni navijača širom sveta, zarobljeni kod kuće jer ne mogu da izađu zbog mera za sprečavanje širenja virusa, a koji ne mogu živeti bez doze fudbala, masovno prate belorusko prvenstvo. Dok čekaju na sledeći derbi ovog šampionata, na jutjubu pronalaze stare snimke utakmica Premijer lige, Lige šampiona ili bilo koje druge utakmice. I na kraju, ne mogu da veruju koliki je kvalitet beloruske lige, zemlje čiji bi nacionalni tim lako mogao da bude protivnik Kosova u žrebu za Euro 2020., ako bi bila  odigrana plej-of utakmica protiv Makedonije. Kada bi Kosovo pobedilo, a Belorusija  u drugom polufinalu pobedila Gruziju.

U međuvremenu, broj zaraženih od jednog od najsmrtonosnijih virusa koji smo videli dosad je premašio milion, umrlo je više od 60 hiljada i broj umrlih svakodnevno se povećava u hiljadama. Čitav svet je fokusiran na borbu protiv ovog virusa. Ali u Belorusiji se fudbalsko prvenstvo nastavlja, a na Kosovu se odvijaju čudne političke igre. Virus ne predstavlja veliki problem. Kao i Belorusija u fudbalu, Kosovo u politici postaje fenomen koji nudi nešto drugačije od onoga što je preokupiralo svet. Izgleda da ove dve države žive u svetu čuda. Belorusija ignoriše pozive međunarodnih fudbalskih saveza da prestanu sa igranjem mečeva tokom pandemije, dok Kosovo ignoriše pozive da se ostave po strani političke bitke i usredsredi se na borbu protiv pandemije.

A političke igre na Kosovu takođe pronalaze pristalice. Mnogi domaći navijači i gledaoci iz inostranstva, neki kao navijači a neki kao nepristrasni.

Dok se fudbal u Belorusiji igra, jedan tim protiv drugog, jedanaest igrača protiv jedanaest drugih, jedan može imati pomoć sudija ponekad, ali u principu to izgleda kao jednaka igra, političke igre na Kosovu se igraju kao nikada i nigde do sada, čak ni na Kosovu. To je igra svih protiv jednog. Sve političke stranke, manjinske liste, protiv Pokreta Samoopredjeljenje, koji je raskinuo sa koalicionim partnerom. Predsednik, svi bivši premijeri, bivši ministri su se okupili da bi formirali vladu koja bi Samoopredeljenje izbacila iz vlasti posle obaranja vlade tokom pandemije. I ne žele nikakva prelazna rešenja. Oni žele formiranje vlade koja bi bila „sveobuhvatna“ protiv PS-a. Vlada "Jedinstva protiv Samoopredeljenja". Jedinstvo više nije potrebno protiv virusa, ne protiv Srbije, već protiv PS-a. I ovo jedinstvo je postignuto. Koliko je PS doprineo tome takođe je tema o kojoj se može razgovarati.

A ujedinjenje svih protiv PS-a izgleda kao igra bez pravila. Kao kada se fudbal igra po pravilima ragbija, gde je dozvoljeno hvatanje lopte rukom, kao i guranje i udaranje protivnika. Ironija ide toliko daleko da predsednik Tači, stalni lider dijaloga sa Srbijom, optužuje vladu za ugrožavanje teritorijalnog integriteta Kosova na severu jer se ne poštuju mere vlade Kosova u borbi protiv koronavirusa. U tome ga podržava Isa Mustafa, koji je kao premijer proveo znatan broj sati u dijalogu sa Srbijom. Svi ga podržavaju. Kao da je do sada Kosovo imalo teritorijalni integritet na severu. Kao da  na severu, paralelni obrazovni i zdravstveni sistem Srbije do sada nije postojao, uz blagoslov Prištine. Kolika je odgovornost za ugrožavanje suvereniteta na severu oborene vlade, koja nije bila ni dva meseca, u odnosu na one koji su na vlasti više od 20 godina. I toliko su se hvalili uspehom u briselskom dijalogu, za koji sada kažu da je "propao". I tokom tog dijaloga omogućili su ne raspuštanje, već legalizaciju paralelnih struktura. I obećali su NATO, u pisanom obliku, da snage BSK-a, koje su sada kosovska vojska, neće otići na severni deo Kosova bez pristanka KFOR-a, a KFOR neće dati saglasnost bez s obzira na srpske strukture na severu, koje, hteli to da prihvatimo ili ne, pripadaju Srbiji.

Druge zemlje nemaju vremena da se bave ničim osim borbom protiv virusa. Čini se da Kosovo i dalje ima luksuz igranja političkih igara, jer je broj zaraženih, ali i mrtvih, mnogo, mnogo manji nego u ostatku Evrope. Dnevno umire više ljudi u Belgiji, Švajcarskoj ili Holandiji, da ne spominjemo Italiju, Španiju ili Francusku, nego što je Kosovo potvrdilo slučajeve zaraze koronavirusom. I iznenađujuće je da i Švajcarska i Holandija i EU pomažu Kosovu čak i u ovom trenutku kada je tim zemljama verovatno potrebna veća pomoć od Kosova.

U komunikaciji sa zvaničnicima EU ovih dana dolazilo je do velikih nesporazuma. Na pitanje kako vide krizu na Kosovu, oni su odgovorili da se „Kosovo suočava sa krizom na čudesan način, s obzirom na ograničen kapacitet koji poseduje“. Ali na Kosovu, u ovim trenucima "krize", oni prvo misle na politiku, a ne na pandemiju. A u drugim delovima Evrope razmišljaju samo o borbi protiv koronavirusa i posledicama koje će ova kriza ostaviti za sobom kada prođe.

Kao i fudbalsko prvenstvo koje se nastavlja u Belorusiji, i političke igre na Kosovu se nastavljaju. I neće prestati. Jer izgleda da već postoji široka koalicija koja veruje da ima većinu glasova u Skupštini i da može da formira vladu. To bi u normalnoj demokratskoj državi, sa jasnim Ustavom, bilo zaista moguće. Ali Kosovo već ima odluku Ustavnog suda, nedemokratsku odluku, koja ne dozvoljava da Vladu formira onaj koji obezbedi većinu glasova u Skupštini ako nije pobedonik, čak i relativni na izborima. Ova odluka Ustavnog suda donesena je da spreči stvaranje Vlade bez DPK-a, a sada omogućava PS-u da se ne složi sa bilo kojim premijerom koji bude predložen. Ali DSK, čiji se predsednik sada predstavlja kao sledeći lider vlasti, veruje da ima glasove u Skupštini za promenu ustava ako je potrebno. Dok PS veruje da ima  glasove građana i da  mogu da vladaju sami  ako se izbori održe. DSK kaže da "nije vreme za izbore" i da se sa tim slažu i druge stranke koje žele vlast. Ali ignorisali su pozive da ne idu na obaranje Vlade, jer nije vreme. Oni će takođe ignorisati pozive da ne idu na formiranje nove vlade, jer  nije vreme. A još manje je vremena za ustavne promene, koje u demokratiji, pored glasova i rasprava u Skupštini, zahtevaju i javnu raspravu. Samoopredjeljenje s jedne i druge strane spremno je da izmeri snagu u ovoj političkoj igri u vreme krize. Ali PS će se boriti pred građanima i drugima koji žele u Skupštini. To je razlika. Možda u vreme kada bilo koja konkurent, bilo gde u svetu dostigne takve opklade da nema  konkurenciju da bi ih stavili na liste, uspemo da dobijemo kvotu za borbu između PS-a na jednoj strani i DSK-DPK-ABK-Inicijativa-Srpska liste-druge manjinske stranke  s druge strane.

Piše: Augustin Paljokaj
Dopisnik Koha.net iz Brisela