Da, sastancima sa srpskim liderima, ali dostojanstveno

Poljokaj
Izvor: Koha ditore

Ni u Prištini ni u Tirani, državni lideri ne bi trebalo da oklevaju u pogledu sastanaka sa srpskim kolegama, ma ko oni bili. Bilo je i sastanaka tokom rata. Kao sagovornike moraju prihvatiti koga god građani Srbije izaberu. I lideri iz Prištine i Tirane probili su led i nemaju pravo jedni drugima da drže moralna predavanja. Ali na tim sastancima čovek mora čuvati dostojanstvo, ne biti patetičan, ne glumiti istovremeno veliko prijateljstvo i ljubav. U Tirani, međutim, moraju shvatiti da Beograd jačanjem odnosa sa Albanijom želi da ignoriše Kosovo. Ali ni Kosovo ne može kriviti albanske političare za ono što su sami kosovski lideri uradili, sastajući se sa srpskim liderima.

U principu nema ništa pogrešno u bilo kojoj inicijativi koja ima za cilj olakšavanje kretanja ljudi, dobara, usluga i kapitala. Na ove četiri temeljne slobode izgrađeno je jedinstveno tržište EU, najveće takve vrste na svetu. A ovaj primer iz EU je dobar i za druge. S obzirom da je pre 20 godina EU postavila regionalnu saradnju između zemalja Zapadnog Balkana kao jedan od uslova za napredak u procesu EU integracija, što je takođe formulisano u procesu stabilizacije i pridruživanja, za ove inicijative se može reći da su tokom ovog putovanja ispunjeni neki uslovi. Zbog toga će EU pozdraviti svaku ovakvu inicijativu, iako već imamo inflaciju ideja o regionalnoj saradnji.

S druge strane, za građane i zemlje regiona takva saradnja je urodila plodom. U drugim regionima Evrope postoje slične inicijative, uključujući grupe unutar Evropske unije.

Za region Zapadnog Balkana na putu ka EU, pored usklađivanja sa evropskim standardima u oblastima uključenim u proces pregovora o pristupanju, postojalo je i pitanje pomirenja i prevazilaženja neprijateljstava iz nedavne prošlosti.

Iz tog razloga je Srbija u centru ovih napora i nesumnjivo je vodeća država u regionu. Bez Srbije, u regionu se ništa ne može učiniti, jer  ima najviše uticaja. Ovaj uticaj nije nužno pozitivan. Srbija je država koja ima podršku Rusije bez obzira na to što radi. To je država koja ima podršku Turske, kao i većine država Bliskog Istoka, a istovremeno je puno više podržana  i tolerisana od EU. Srbija je važna i zbog svog destabilizujućeg potencijala za druge države. Preko Republike Srpske Bosna i Hercegovina se drži kao talac. Kroz potpunu kontrolu, često uz zastrašivanje i napade i pretnje, drži sever Kosova pod kontrolom. Preko crkve neki mediji i neke političke partije održavaju tenzije u Crnoj Gori. Sve to čini Srbija  gde su na vlasti oni koji su do 2000. godine, kada je pokrenut projekat regionalne saradnje, integracije u EU i pomirenje,  smatrani "mračnim silama prošlosti", a cela Evropa je slavila njihovo uklanjanje sa vlasti.

Kada je u Zagrebu održan zajednički samit EU i balkanskih zemalja, samo godinu dana nakon završetka rata na Kosovu, mislilo se da Srbija zauvek kreće na put  evropske budućnosti, pomirenja sa susedima i prevazilaženja svoje mračne prošlosti, tokom kojeg su u ime Srba i Srbije počinjeni veliki zločini nad drugim narodima, uključujući i genocid.

Sada, 20 godina kasnije, u Evropi su se promenile generacije i dolazile su nove. U Srbiji su ljudi prošlosti ponovo na vlasti. Oni, posebno Vučić i donekle Ivica Dačić, nekadašnji saradnici Slobodana Miloševića, promenili su svoje ponašanje i reči. Ali koliko su se zapravo promenili, ne može se tačno konstatovati. Jer kad god su imali priliku eksplodirali su sa  rečnikom prošlosti. Oni su svog bivšeg šefa Miloševića nazvali "velikim vođom" dok su vređali civilne žrtve, uključujući i masakre u Račku, nazivajući ove zločine lažnim. Na ovaj način, oni takođe krše osudu ratnih zločina od strane EU.

Bez obzira na ove pojave, lideri u Srbiji predstavljaju svoje građane koji ih biraju. Ni u Prištini ni Tirani, državni lideri ne bi trebali oklevati u pogledu  sastanaka sa srpskim kolegama, ma ko bili. Bilo je i sastanaka tokom rata. Kao sagovornik se mora prihvatiti koga god građani Srbije izaberu. I lideri iz Prištine i Tirane probili su led i nemaju pravo jedni drugima da održavaju moralna predavanja. Ali na ovim sastancima oni moraju sačuvati svoje dostojanstvo, ne biti patetičan, ne smeju istovremeno da glume veliko prijateljstvo i ljubav. U Tirani, međutim, moraju shvatiti da Beograd jačanjem odnosa sa Albanijom želi da ignoriše Kosovo. Ali ni Kosovo ne može kriviti albanske političare za ono što su radili  lideri na Kosovu, sastajući se sa srpskim liderima.

Rama ne greši kada se sastane i pozdravi predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Ali nije u pravu kada optužuje kosovske političare, a naročito kada umesto toga krivi novinare. Jer, bez obzira na koji su način postavljenja, pitanja o Vučićevom negiranju zločina su vrlo relevantna. Ona su relevantna za proces pomirenja u regionu, za saradnju i za preuzimanje odgovornosti za greške iz prošlosti. Bez preuzimanja takve odgovornosti neće biti osnova za pomirenje, bez obzira koliko će kuća će biti obnovljeno radi pružanja pomoći žrtvama zemljotresa u Albaniji, koliko će se Vučić upoznati sa albanskom kulturom i koliko će olakšica biti dostupno za kretanje robe.

Samo nekoliko dana posle sastanka u Tirani kada su Vučić i Rama razgovarali o olakšicama kretanja, hiljade kosovskih Albanaca bili su prinuđeni da čekaju satima da prođu kroz Srbiju, dok su se vraćali kući za godišnje odmore. To svedoči o nedostatku iskrenosti u Srbiji, što s jedne strane govori o olakšicama kretanja , a sa druge strane ih otežava.

Iako imaju istu etničku zastavu, jedan jezik, jedan narod, Kosovo i Albanija su dve države i imaju dve vlade, dva predsednika i na obe strane granice,  svaki će na kraju biti odgovoran svojim glasačima.

Piše: Augustin Paljokaj
Dopisnik Koha.net iz Brisela