Kosovski izbori predstavljaju put ka reformama i regionalnoj stabilnosti

Alek Mejli
Izvor: tacticsinstitute.com

Kosovski izbori 14. februara, šesti za 14 godina, doveli su na prvo mesto opozicionu stranku Samoopredeljenje sa 48 odsto glasova, što joj je ponovo dalo priliku i izazov da sastavi vladajuću koaliciju sa najmanje 61 poslanikom u parlamentu sa 120 mesta. Izlaznost je bila oko 47 odsto.

Ovo su drugi na kojima Samoopredeljenje osvaja najveći procenat glasova, a stranka je predvodila kratkotrajnu koalicionu vladu na Kosovu nakon izbora u oktobru 2019. godine. 

Kad se prašina slegne

Na ovim izborima, reformski orijentisana i snažno nacionalistička stranka Samoopredeljenje bila je znatno ispred Demokratske partije Kosova, stranke desnog centra, koja je osvojila 17 procenata.

DPK trenutno predvodi bivši ministar spoljnih poslova Enver Hodžaj, nakon što su dvojica najviših zvaničnika, bivši predsednik Hašim Tači i njegov bliski saradnik Kadri Veselji podneli ostavke da bi se u Hagu suočili sa optužbama za ratne zločine.

Kosovska konzervativna vladajuća stranka do ovih izbora, Demokratski savez Kosova osvojila je samo 13 procenata glasova - najgore što je ikada postigla u svojoj istoriji stranka koju je osnovao Ibrahim Rugova 1989. Godine. Njen  predsednik Isa Mustafa je podneo ostavku.

Dinamični lider Samoopredeljenja i bivši premijer Aljbin Kurti, za koga se smatra da je kontroverzni izazivač političkog establišmenta, rekao je u pobedničkom govoru „Ova velika pobeda je prilika da započnemo promene koje želimo“.

Izgleda da je signalizirao da nema nameru da formira koalicioni kabinet sa svojim protivnicima koji su gubitnici izbora.

„Sačekaćemo prebrojavanje svih glasova i sigurno ćemo imati novu vladu bez uključivanja onih koji bi trebalo da se reformišu u opoziciji“ , dodao je.

Sudski vihor pokrenuo je vanredne izbore

Prijevremeni izbori na Kosovu pokrenuti su još u decembru 2020. godine, kada je Ustavni sud presudio da je nestabilna koaliciona vlada koju je predvodio DSK (tadašnji premijer Avdulah Hoti) nelegitimna, posebno zato što je na nju glasao poslanik koji ima krivičnu presudu u poslednje tri godine i zbog toga je bio ustavno nevažeći.

Glas poslanika Etema Arifija bio je jedan od 61 poslanika potrebnih za uspostavljanje Hotijeve vlade koju je predvodila DSK, a koja je izabrana minimalnim brojem glasova u parlamentu.

Žalbu na odluku suda podnela je tada opoziciona stranka Samoopredeljenje koja je smatrala da je Arifijev glas bio neustavan jer je bio osuđen na godinu i tri meseca zatvora zbog optužbe za prevaru.

Ironično je da je samom Kurtiju zabranjeno kandidovanje za poslanika zbog iste presude Ustavnog suda koja je srušila Hotijevu vladu.

Kurti i njegova bivša ministarka pravde iz Samoopredeljenja, Aljbuljena Hadžiu, osuđeni su uslovno u januaru 2018. godine zbog bacanja suzavca u parlamentu.

Početak posla

Očekuje se da će koalicioni pregovori za formiranje vlade koju će voditi Samoopredeljenje trajati neko vreme, a Kurti je isključio mogućnost formiranja vlade sa bilo kojom od glavnih stranaka. Kurti će možda imati broj poslanika koji su potrebni njegovoj stranci da bi formulisao održivu vladu.

Primarni kandidati za novu koaliciju bila bi kosovska srpska manjina, koja ima 10 mesta u parlamentu, dok 10 ostalih mesta pripada ostalim manjinama. Kombinacija ovih grupa bila bi problematična za neke, ali izvodljiva.   

Dijalog sa Srbijom nastaviti, možda ne entuzijastično

Kurti je citiran u raznim medijskim izjavama kako kaže da formiranje pregovaračkog tima za dijalog sa Srbijom ne bi bio prioritet njegove vlade, ali strani pritisak da se sa tim krene napred već raste.

Iznoseći nekoliko svojih novih ideja, rekao je za AFP "Dijalog između Srbije i Kosova mora da promeni naše zemlje na bolje. Moramo da razgovaramo sa Srbijom iskreno, otvoreno, ozbiljno."

Kurti je dalje objasnio da razgovori ne bi trebalo da budu usredsređeni na to kako Srbiji „nadoknaditi” gubitak bivše pokrajine.

"Uzimate koliko možete, dok obećavate kraj koji se neće dogoditi", rekao je, optužujući Beograd za "taktiku šargarepe".

Rekcija Vašingtona

Portparol Stejt departmenta Ned Prajs rekao je na redovnom brifingu za štampu 16. februara "Sjedinjene Američke Države snažno podržavaju dijalog između Srbije i Kosova uz pomoć EU čiji je cilj sveobuhvatni sporazum o normalizaciji, koji bi trebao biti usredsređen na uzajamno priznavanje."

Čestitajući novoj vladi na mirnim izborima, Prajs je rekao: "Podstaći ćemo novu vladu da da prioritet tim pregovorima." 

U vezi s tim, američki predsednik Džo Bajden rekao je da Kosovo ima "posebno mesto" za njegovu porodicu zbog vremena koje je njegov pokojni sin Bo proveo u ratom razorenom Kosovu na projektu jačanja tamošnje vladavine prava.

Bajdenov komentar je dat u pismu koje je uputio vršiocu dužnosti predsednika Kosova Vjosi Osmani povodom dana nezavisnosti Kosova. Osmani je sadržaj Bajdenovog pisma objaviča 16. februara.

Direktan, iskren pristup Bajdenove administracije potpuno se razlikuje od onog koji je viđen pod bivšim predsednikom Donaldom Trampom, koji je jednog od svojih najnepopustljivijih političkih operativaca imenovao kao „specijalnog izaslanika“ za dijalog Srbije i Kosova.

Ambasador Ričard Grenel, koji je veći deo mandata specijalnog izaslanika bio ambasador SAD u Nemačkoj, stvorio je dva uglavnom nerealizovana sporazuma o liberalizaciji transporta između dve zemlje, kao i ceremoniju potpisivanja u Beloj kući za brzopleto izmišljeni bilateralni sporazum o nastavku rada na ekonomska normalizacija uz finansijsku podršku SAD.  

Ova ceremonija u septembru 2020. godine takođe je sadržala odredbu kojom su se Kosovo i Izrael prepoznali i pokrenuli nejasno definisane planove i za Srbiju i za Kosovo da premeste ili otvore ambasade u Jerusalimu.

Turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana razbesnela je kosovska najava u vezi sa diplomatskim priznavanjem Izraela i uputio je neodređene pretnje čak i pre izbora.

Piše Alek Mejli,  direktor za globalna ekonomska pitanja u IPEDIS