Kristalno jasan stav Rusije o Kosovu

Andjelkovic
Izvor: N1 Info

Aleksandar Bocan-Harčenko je istakao da se do kompromisa može doći samo na nivou UN, te da on neizostavno mora da bude potvrđen novom rezolucijom Saveta bezbednosti („poštovanje međunarodnog prava”). Do tada, Rusija je jasna, niko nema osnov ni da se nada da će prestati da važi Rezolucija 1244.

Kad je reč o Kosovu, većinski deo naše javnosti svestan je da nam je Rusija ključni faktor podrške. To dominantan deo naše nacije ceni. Bez Moskve Priština bi odavno bila u UN, a i ono malo naših kosovskih pozicija i potencijala da na temelju njih dođemo do nekog po nas iole prihvatljivog rešenja – bili bi izgubljeni. Uprkos tome, neki mediji i društveno-politički centri delovanja, malo-malo pa kritički preispituju ruski odnos prema Kosovu. To čine sa dosta negativnih tonova.

Za jedne, naglašeno prozapadno orijentisane ili u lobističkoj funkciji vodećih država koje ga čine, Rusija je smetnja, kako kažu, za normalizaciju odnosa između Beograda i Prištine na način kako je to Berlin predložio (reč je o našem prihvatanju tzv. nezavisnosti Kosova u sadašnjim „granicama”, neko vreme bez de jure priznanja). Za druge, često na iracionalan ili marketinški način nacionalno-prenaglašene, Moskva je kolebljiva u odbrani „srpske stvari”. Oni svaku izjavu ruskih zvaničnika u vezi sa Kosovom preispituju kao puštanje Srba niz vodu. Kao da očekuju da Rusi stvarno budu veći Srbi od Srba.

Ukratko, s jedne strane čuje se da „Moskva ne dozvoljava srpsko-albanski kompromis”. S druge nam poručuju: „Rusija dopušta izdaju u vezi s Kosovom”. I jedno i drugo, gle paradoksa, u isto vreme! A sve to se najbolje vidi kroz prizmu komentarisanja izjava ruskih zvaničnika o Kosovu. Ovih dana je na oba načina u fokusu intervju ruskog ambasadora u Srbiji za list „Politika”, tačnije deo u kojem je govorio o „crvenim linijama” Moskve kad je reč o mogućem rešenju kosovskog problema. Reči Bocana-Harčenka izazvale su pravu buru i niz spekulacija, iako su u potpunosti na liniji već poznate ruske politike, a ambasador je bio jasan. Otuda, ako se stvari posmatraju bez zloupotreba, nema mesta ni buri, niti spekulacijama.

Opunomoćeni predstavnik Rusije u Srbiji ponovio je stav svoje zemlje da je ona spremna da podrži sporazum između Srba i Albanaca oko Kosova. Nije tačno da Moskva ne prihvata bilo kakve formalne promene. Ono za šta sami Srbi ocene da je dobro za njih, prihvatljivo je i za nju. Jedino insistira na tome da je reč o autentičnom srpskom stavu i fer rešenju. Da bi tako uistinu i bilo, postoji – što se vidi i iz intervjua, samo ako se on pažljivo pročita – nekoliko ruskih uslova. I svi oni su nesumnjivo povoljni za Srbiju.

Rusija insistira da kompromis bude postignut na bazi (1) „izbalansirane uzajamnosti”, (2) „poštovanja međunarodnog prava” i (3) „bez nametanja spoljnih šema i vremenskih okvira”. Berlin i neki krugovi u Vašingtonu smatraju da je samo potrebno pojačati pritisak na Beograd, i on će biti prinuđen da pre ili kasnije poklekne (prihvati tzv. državnost Kosova u aktuelnim međama). Moskva na to uporno odgovara da kojim slučajem i bude tako, Rusija ne bi pristala na bilo šta što je rezultat iznude (tu se ogleda odbacivanje „spoljnih šema”). To je za Srbiju bitan činilac zaštite. Zapadni donosioci odluka u vezi s nama uviđaju da samo ucenama neće ništa postići, jer je moćna Rusija na njih mnogo otpornija od male Srbije. Zato su smanjili, a ne pojačali pritisak i prave se da nam nešto nude.

Moskva želi da nam stvarno, a ne samo pozerski, nešto ponude. Insistira na tome da predstojeći pregovarački proces bude transparentan i slobodan, te da iz njega proizađe dogovor koji bi bio takav da interesi srpskog naroda ne budu potpuno pogaženi (to je „izbalansirana uzajamnost”). Šta to znači, može se zaključiti u svetlu pominjanja podele Kosova kao mogućnosti za kompromis, a ne izraza koji se kod nas nažalost često koristi. Reč je o terminu razgraničenje. Fer podela Kosova (ako je ona za Srbe prihvatljiva), stiče se utisak, za Moskvu je opcija koja se ne shvata kao ponižavanje Srbije, dok razmena teritorija koja se krije iza priče o razgraničenju nije prihvatljiva. Kremlj, verujem, razume da bi Srbija time prizvala više novih nevolja nego što bi prevazišla starih.

Aleksandar Bocan-Harčenko je istakao da se do kompromisa može doći samo na nivou UN, te da on neizostavno mora da bude potvrđen novom rezolucijom Saveta bezbednosti („poštovanje međunarodnog prava”). Do tada, Rusija je jasna, niko nema osnov ni da se nada da će prestati da važi Rezolucija 1244, što je za nas garant da albansko-kosovska strana i njeni zapadni promotori neće moći da isteraju sve što žele. Da im pomenuta rezolucija nije problematična, ne bi se toliko upinjali da ona bude anulirana. Moskva to pre postizanja za Srbe prihvatljivog aranžmana neće dopustiti, ali je, kao što je prošle godine rekao i sam Putin, „spremna da podrži kompromisna rešenja za kosovski problem”. Šta je tu nejasno?

Piše: Dragomir Anđelković

Politički analitičar